vaŽno
KARDIOLOG RISTIĆ OTKRIO PARAMETAR KOJI GOVORI DA VAM STRADA SRCE: Kad vide ovo na ANALIZI KRVI, PRENERAZE SE
I dalje su kardiovaskularne bolesti na prvom mestu po smrtnosti u našoj zemlji, kao i u mnogim zemljama u svetu
Analize krvi su nam veoma važne u sklopu kardiološkog pregleda, pre svega u urgentnim stanjima, kada možemo da prepoznamo neka od oboljenja koja mogu da nam ugroze život
Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. Jedan od glavnih faktor rizika za razvoj aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je povišen nivo LDL holesterola, kolokvijalno poznatog kao “loš” holesterol, i dužina trajanja izloženosti ovom faktoru. U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova dnevno premine više od 140 osoba. O tome koliko je važna prevencija, šta nam pokazuje krvna slika i koliko loš holesterol ugrožava srce, gostujući na RTS-u objasnio je kardiolog profesor Arsen Ristić.
"Analize krvi su nam veoma važne u sklopu kardiološkog pregleda, pre svega u urgentnim stanjima, kada možemo da prepoznamo neka od oboljenja koja mogu da nam ugroze život. Veoma važna analiza krvi je i ona koja može da pokaže bol u grudima, nedostatak vazduha i gubitak svesti. Takođe i kod plućne embolije koja je jedan od najčešćih uzroka smrti kod kardiovaskularne bolest", istakao je prof. dr Arsen Ristić i dodao da analizom krvi može toliko toga da se prepozna.
"I dalje su kardiovaskularne bolesti na prvom mestu po smrtnosti u našoj zemlji, kao i u mnogim zemljama u svetu. Preventiva koja se mora sprovoditi intenzivnije kod kardiovaskularnih bolesti je u nekim segmentima jednostavna i dovoljno je samo da prepoznamo osnovne faktore rizika. Važno je poznavati ciljne u odnosu na referentne vrednosti parametara analiza", rekao je profesor Ristić.
Ističe da na redovne preventivnivne preglede muškarci treba da dođu pre 40, a žene pre 45. godine. Takođe, laboratorijske analize treba raditi jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od tegoba zdravlja i hroničnih bolesti. Zatim se osvrnuo i na prisustvo lošeg holesterola.
"Balans između dobrog i lošeg holesterola govori nam vrlo jasno o kardiovaskularnom riziku zdravlja. Što je loš holesterol niži to je manja mogućnost od srčanog ili moždanog udara ili drugih komplikacija. Na žalost u našoj populaciji veoma značajan procenat mladih osoba ima problem sa telesnom težinom i sa visokim vrednostima masnoća, sa neadekvatnom ishranom i fizičkom aktivnošću, pa su važne preventivne mere i pregledi", zaključio je prof. dr Arsen Ristić.
(Espreso/najžena/Prenela P.V.)