paŽnja
OVAJ OTROV OD PČELE SVI BACAMO, A HRVATI OD NJEGA ZARAĐUJU DO 70.000 EVRA: Ni ne znate koliko se možete OBOGATITI
U komšiluku ga srpske i bosansko-hercegovačke kolege pčelari prikupljaju i prodaju američkim farmaceutskim i kozmetičkim kompanijama i pritom postižu vrtoglavu cenu od minimalnih 25.000 evra za kilogram do vrtoglavih 70.000.
Brojne su koristi od pčele. Ona proizvodi med, propolis, matični mleč, vosak, koje naši pčelari prikupljaju i prodaju. Ali najvredniji od njih, pčelinji otrov ili apitoksin, puštaju da propada iako se plaća više od zlata.
U komšiluku ga srpske i bosansko-hercegovačke kolege pčelari prikupljaju i prodaju američkim farmaceutskim i kozmetičkim kompanijama i pritom postižu vrtoglavu cenu od minimalnih 25.000 evra za kilogram do vrtoglavih 70.000.
– Dok se mi mučimo s proizvodnjom meda i borimo s nelojalnom konkurencijom, ono najskuplje što pčela proizvodi, pčelinji otrov, puštamo da propada, a mogli bismo dobro zaraditi i mi pčelari i država – priča Željko Tomas, pčelar iz Imotskog koji je možda i prvi u celoj Dalmaciji nabavio uređaj koji prikuplja pčelinji otrov.
Kupio ga je i platio 3.800 kuna, a za 250 košnica, koliko ih ima Braniteljska zadruga Pauk Čeka, čiji je upravnik, smatra da bi im trebalo deset takvih uređaja, koji su veličinom mali i sastoje se od pet okvira sa staklenim pločama unutar kojih su žice. Uređaj se priključe na akumulator i kroz žice se pušta struja kraće vreme u tačno određenim razmacima koja stimuliše pčele da na ploču ispuštaju otrov.
– Kada te pčela ubode, ispusti otrov, otpadne joj žalac i ona ugine. Kada ispušta otrov na ovo staklo, ne otpada joj žalac i ne ugine. Nikakva šteta se za pčelu ne događa. Na stakalcu otrov se osuši i ostaje prah koji treba sastrugati. U velikim količinama apitoksin je smrtonosan otrov, u manjim lek – kaže Tomas i napominje kako se pčelinji otrov ne sme prikupljati bez zaštitne opreme i maske, uz maksimalne higijenske mere.
Količine apitoksina koji proizvode pčelice vrlo su male, jednim ubodom ona izbaci 0,1 miligram, a za kilogram je potrebno prikupiti pčelinji otrov iz 200 košnica.
– Pčelinjim ubodima rešio sam svoje hronične zdravstvene probleme – tvrdi Tomas, koji je kao branitelj posledice rata godinama osećao bolovima u kostima i želucu, ali toga više nema.
– Počelo je slučajno. Izbole su me pčele po nogama na nekoliko mesta i tog dana nisam osećao reumu ni kostobolju. Posle toga pustio sam namerno i kontrolisano da me izbodu još nekoliko puta i rešio sam se tegoba s kojima sam se godinama mučio – kaže Željko Tomas čija supruga je sada na terapiji pčelama.
(Espreso/lepote Srbije)