NIJE SE ČUO SA OCEM 25 GODINA, A ONDA MU JE TRAŽIO 1 NESVAKIDAŠNJU STVAR: Zbog ovoga mu je POZLILO

Radio voditelj Tom Horigan ne zna puno o svom ocu, ali zna dovoljno da kaže da nije bio muž ili otac godine. Ponašao se ružno prema njegovoj majci i izigrao je njeno povjerenje. Ostavila ga je nekoliko godina nakon Tomovog rođenja – odlučivši da njihova veza ne može da se nastavi. Dve godine kasnije, kasnih 1980-ih, njegova majka, baka, deka i on ručali su jednog vikenda kad je neko pozvonio na vrata. Nisu nikoga očekivali, ali deda je uredno otvorio vrata. Tamo, na stepenici, bio je Tomov otac, prenosi Metro.

‘Sećam se da sam čuo prigušeni razgovor dok sam se skrivao ispod stola u trpezariji, ne želeći da vidim njega – ni on mene. Uradio sam ovo instinktivno; Bio sam premlad da bih shvatio šta se događa, ali sam bio i uplašen’, prisetio se Tom. Sedeći ispod stola, bio je tako zbunjen. Na kraju njegov otac nije ušao u kuću. Deda mu je rekao da ode – i on je to uradio.

‘Imao sam četiri godine. To je bio zadnji put da smo bili na istom mestu. Da budem iskren, nikad nisam mislio da ćemo se ponovno videti – ali tada nisam shvatio da će mi jednog dana biti potrebna njegova pomoć. Moja je majka bila vrlo jasna da mi neće stati na put ako želim da ga kontaktiram’, rekao je Tom. Ali, kad mu je otac iz vedra neba pisao u njegovim srednjim tinejdžerskim godinama, pitajući ga kako je i kako mu ide u školi, uzvratio mu je i zamolio ga da mu se više nikad ne javlja – i nije.

U godinama koje su usledile, kad god bi Tomov tata bio tema razgovora, prijatelji bi ga gledali u čudu kad bi rekao da ne želi da ima ništa s njim. ‘To stvarno nije bila velika stvar. Odrastao sam s jakim muškim uzorom, dedom’, dodaje Tom, ‘Bili smo jako bliski i njegova smrt 2015. jako me je pogodila, ali još uvek nisam razmišljao o tome da se obratim ocu. Onda, odjednom, bio sam prisiljen’, prenosi Večernji list.

Neposredno pre pandemije, kada je imao 34 godine, podneo je zahtev za irsko državljanstvo preko svoje bake po ocu koja je davno umrla. Pre je živeo u Francuskoj i želeo je mogućnost života s irskim pasošem, ali pojavio se problem. Ime njegovog oca nije bilo na krštenici – tako da nije bilo načina da se dokaže Tomova direktna veza s očevom majkom. ‘Da se doda njegovo ime, potrebno mi je njegovo odobrenje’, objasnio je, ‘Pregledao sam sve moguće scenarije. Da se javim, da li bi se ljutio što sam ga kontaktirao samo zato što nešto želim?’.

Ipak, Tom je odlučio da pronađe oca. Pratio je njegovu adresu, a zatim postavio digitalni poštansku adresu kako bi otac mogao da ga kontaktira, a da ne sazna gde živi. Napisao je ocu pismo u kojem ga moli za pomoć. Nekoliko nedelja kasnije, bio je na odmoru sa suprugom. Proveravao je e-poštu dok su čekali u redu za muzej i skamenio se: ‘Imate novu poštu u poštanskom sandučetu’. ‘To može biti samo moj tata’, pomislio je Tom, ‘Mislio sam da će mi pozliti. Osećao sam se kao da sam otvorio Pandorinu kutiju i bio sam skamenjen što moj život više nikada neće biti isti’.

Nakon što ga je supruga smirila, duboko je udahnuo i otvorio e-mail. Nije bilo ono što je očekivao. Prve reči koje je pročitao bile su: ‘Šokiran sam što mi se ti javljaš’. ‘Otkucaji srca su mi skočili preko krova. Moj tata je tada spomenuo moju televizijsku karijeru. Čuo me kako čitam vesti na Magic Radiju i BBC Radiju 2. Ponekad sam se pitao zna li on šta radim sa svojim životom s obzirom na javnu prirodu mog posla, a sada sam dobio potvrdu’, rekao je Tom. Otac mu je poručio i da je voljan da mu pomogne.

Razmenili su još nekoliko pisama i Tom je dobio papire potrebne za zahtev za državljanstvo. ‘Sve je bilo vrlo formalno i nije mi postavljao nikakva pitanja – verovatno je osjećao da ne može. Zahvalio sam mu, ponovo mu poželio sve najbolje i ostavio na tome’, objasnio je Tom, ‘Od tada sam puno razmišljao o tome da li je trebalo da kažem više. Lopta je očigledno na mom terenu, ali s obzirom na sve što se dogodilo u prošlosti, mogu li zaista imati odnos sa svojim ocem? Da ga uključim u svoj život, da li bi to bila pozitivna stvar? Bih li samo naišao na iste probleme s kojima se moja majka suočavala pre toliko godina?’.

‘Podelio sam ovu priču na društvenim medijima – na Dan očeva, smešno. Prijatelji su mi rekli da je ono što sam uradio bilo hrabro, ali da bih mogao da zažalim ako ne preduzmem ništa dalje, a tada je bilo prekasno’, zaključio je on, ‘Još uvek mi treba više vremena da razmislim o tome i implikacijama za moju porodicu. Ali, vrata su od čvrsto zalupljenih postala malo odškrinuta – i to je za sada dovoljno’.

Bonus video: U današnjoj epizodi kuvaće porodica Vujinović iz Beograda

(Espreso/Krstarica)