EVO KOJI SU FIZIČKI SIMPTOMI ANKSIOZNOSTI: U telu se javljaju OVE PROMENE, važno je da primetite na vreme

Anksioznost koja traje danima, mesecima ili godinama može da nanese veliku štetu imunološkom sistemu, otežavajući borbu protiv gripa, herpesa, herpes zostera i drugih virusa.

Ubrzani otkucaji srca

Kada nas nešto iznenada uplaši, poput jake buke, pojačava se lučenje hormona stresa (adrenalin, noradrenalin, kortizol) zbog kojih srce kuca brže i jače. Možemo imati osećaj „lupanja srca“. Vremenom, ako nam se to često dešava, veća je verovatnoća da ćemo dobiti visok krvni pritisak, bolesti srca, oštećene arterije, visok holesterol, moždani i srčani udar.

Ubrzano disanje

Uz lupanje srca, može doći i do ubrzanog disanja, naročito kada smo uplašeni ili uznemireni, ili ako osećamo kao da nemamo dovoljno vazduha. Neki ljudi tako brzo dišu da im se zavrti u glavi ili se čak i onesveste. Ovakvo stanje može da bude ozbiljno ako već postoje problemi sa disanjem zbog astme, bolesti pluća, hronične opstruktivne plućne bolesti (HOBP) i drugo.

Odgovor „bori se ili beži“ (stanje u kojem se telo mobiliše da se odbrani)

Radi se o skupu simptoma koji se pojavljuju kada reagujemo na nešto zastrašujuće. Naš strah pokreće oslobađanje određenih hormona koji šalju signale kroz mozak, kičmenu moždinu i nerve, šaljući poruku: „bori se ili beži“. U ovoj situaciji puls i disanje se ubrzavaju. Takođe, može da dođe do naglog preznojavanja i drhtavice.

Napeti mišići

Naše telo se sprema da se zaštiti kada smo uznemireni. Mišići odjednom počinju da se naprežu, a opuštaju se kad streš prođe. Međutim, ako se to dešava često ili ako se stalno osećamo zabrinuto, zategnuti mišići ramena i vrata mogu biti uzrok glavobolje, uključujući i migrenu. Tehnike opuštanja poput dubokog disanja i joge mogu da pomognu.

Visok nivo šećera u krvi

Hormoni stresa mogu da izazovu nalet šećera u krvi, kada smo uplašeni ili uznemireni. Ovo je korisno ako treba da pobegnemo od opasnosti ili da se protiv nje borimo. Naše telo obično skladišti višak šećera. Ali česta anksioznost šećer u krvi može predugo da drži na previsokom nivou, što može dovesti do dijabetesa, kao i bolesti srca, moždanog udara i bolesti bubrega.

Problemi sa spavanjem

Zbog briga noću nčesto ne možemo da spavamo. Nedovoljno kvalitetnog sna može još više da poveća anksioznost, posebno ako sledećeg dana moramo na posao. Ako napravimo spisak obaveza i rešavate ih jednu po jednu moći ćete da smanjite anksioznost. Mogu da pomognu i dobre navike kod spavanja. Pokušajte u isto vreme da odlazite na spavanje i da se budite. Spavajte u mračnoj i hladnoj spavaćoj sobi. Uveče postepeno pokušajte da se umirite pre nego što legnete u krevet da biste lakše zaspali.

Problemi u borbi protiv bakterija

Organizam ne može efikasno da se izbori sa infekcijama kada vas more brige. Čak i samo razmišljanje o nečemu što vas je naljutilo ili rastužilo može da smanji odgovor vašeg imunološkog sistema – odbranu tela od bakterija – za samo 30 minuta. Anksioznost koja se proteže danima, mesecima ili godinama može da nanese veliku štetu imunološkom sistemu, otežavajući vam borbu protiv gripa, herpesa, herpes zostera i drugih virusa.

Uznemiren stomak

Stres i anksioznost mogu nam stvoriti osećaj „kamena u želucu“. Neke osobe osećaju mučninu pa čak i povraćaju. Obavezno se obratite lekaru ako imate ozbiljan bol u stomaku ili povraćate kada ste uznemireni.

Problemi sa radom creva

Anksioznost može da izazove i zatvor. Lekari nisu sigurni zašto se to tačno dešava, ali može biti da anksioznost menja način na koji se koriste mišići koji kontrolišu kako obavljamo veliku nuždu. Može da se desi da dobijemo i dijareju. Creva mogu posebno da budu osetljiva na stres ako već imate IBS ili neki drugi problem sa varenjem.

Dobijanje na težini

Deo problema jeste taj što anksioznost ponekad može da nas natera da jedemo više Takođe, može da se desi da organizam tada „traži“ hranu sa puno masti i šećera, koja ima više kalorija. I izgleda da ove namirnice „rade” u smislu da poboljšavaju simptome anksioznosti, zbog čega još više žudimo za njima. Vremenom, previše anksioznosti može da naruši reakciju organizma na stres i dovede do toga da dobijemo neželjene kilograme.

Seksualni problemi muškaraca

U početku, stres može da pokrene odgovor „bori se ili beži“, što proizvodi hormon testosteron. Zato možemo da se osećamo živahnije. Ali drugi hormon stresa, kortizol, može da ima suprotan efekat. Dugoročno, briga može da smanji nivo testosterona, da promeni ili smanji pokretljivost sperme i uspori ili zaustavi normalnu reakciju tela kada želite da imate seks.

(Espreso/Eklinika)