UPRAVO JE JAVLJENO: Umrla POZNATA GLUMICA, nacija u ŠOKU

Napustila nas je velika glumica.

Kolege se opraštaju od nje.

Porodica je u velikoj žalosti.

Njene uloge će svi pamtiti.

Glumica Dajana Megi umrla je u 97. godini.

Sa velikom tugom se opraštamo od glumice i saradnika Dajane Megi. Sa više od osam decenija umetničkom karijerom u Argentini i Španiji, istakla se u pozorištu, bioskopu, televiziji i radiju. Izražavamo saučešće njihovim najmilijima, grlimo ih u ovom teškom trenutku“, ovim rečima je argentinsko glumačko udruženje potvrdilo smrt umetnice.

1938. godine je debitovala na filmu kao statist u radnim ženama, Manuela Romera, sa Nini Maršal, Titom Lusijardom, Mehom Ortizom i Sabinom Olmos. Godine 1943. imala je malu ulogu u filmu Iznenađenja razvoda Roberta Ratija, gde se pojavila kao Diana Maier.

Afirmisala se 1950. godine kada je snimila pet filmova, od kojih se izdvajao u Nacha Regulesbi Luis Cesar Amadori, sa Zulli Morenom i Arturo de Cordovom, za koje je osvojila nagrade kao najbolja sporedna glumica u Argentini i na drugom takmičenju latinoameričkih filmova u Španiji.

Odavde je počela da ima istaknutije uloge koje su joj omogućile da pokaže svoje dramske veštine: Sveta vatra, Rikarda Nunjeza Lisaraga, gde je nastupao zajedno sa Franciskom de Paulom; pratila je Enrikea Santosa Diskepola u filmu Fan i Migela de Molinu u filmu Ovo je moj život.

Godine 1953. glumila je u filmu The Tigrabi Leopoldo Torre Nilsson, koji je izašao jedanaest godina kasnije jer je bio cenzurisan i morao je da se nastani u Španiji, gde je snimio nekoliko filmova i igrao u pozorištu.

Početkom naredne decenije vratila se u Argentinu i pokazala da mu je udobno i u komediji. Po povratku je učestvovala u predstavi Hajde da lažemo, Alfonsa Pasa, i bila je uspešna. Bavila se i revijalnim pozorištem.

Šezdesetih godina prošlog veka isticala se u filmovima kao što su bračna zadovoljstva Luisa Saslavskog; Niko nije čuo da Cecilio Fuentes vrišti Fernando Siro, a hotelski smeštaj Fernando Aiala. Imala je i druga izvanredna dela kao što su Lita (Moja tužna noć od Lucasa Demarea), Pinki Emiliana Fernandez (Anđeli na putu Ignasio Ikino), Margara (doušnik Kurta Lenda), Henrietta (bračna zadovoljstva) i Glori (Niko nije čuo Sesilija Fuentes vrisak).

Stvaranje Kanala 7 hitno je zahtevalo umetničke timove da pokriju njegov program, a Dajana Megi je bila jedan od gostiju koji su učestvovali 1951. u Petit Cafe-u zajedno sa Huanom Karlosom Torijem, Analijom Gade, Darijem Garzajem i baletom Mercedes Kintana. pratili su Standard Electric Shov, Pacheco Fridais, Nedelje u mom gradu, Žene u zatvoru, Subote dobrote, Brakove i još nešto, Porselove mačiće i miševe, Visoku komediju, Dobre komšije, između ostalih.

Nije propustila prolazak kroz pozornice Buenos Ajresa sa naslovima kao što su Da je Evu obukla Karlos Olivari i Siksto Pondal Rios; mala kafa od Tristana Bernarda; Devojka iz centra Iva Pelaja, Istorija kanapa Ernesta Silberštajna; Tri ciganska musketara Antonio de Basi; Milioni Orofina Eugena Labichea i Conventillo de la Paloma Alberta Vacarezze, između ostalih.

Godine 1981. dobila je diplomu za zasluge od Konek nagrada kao jedna od najboljih glumica u komediji u Argentini. Stotinu naslova sačuvanih u njenim sećanjima, uspomena koje je izmestila jedna veoma velika, ona koju je ostavila velika ljubav njenog života: Huan Karlos Dual, koji je umro u avgustu 2015.

(Espreso)