OD SADA VIŠE NIKADA NEMOJTE DA BACATE BUĐAV PARADJZ: Nema BOLJE PRIHRANE za BILJKE OD TOGA, ovako se PRIPREMA

Verovatno je svako imao takvu situaciju u životu. Posegnete za paradajzom i njegova površina je prekrivena belom ili crnom buđom. Neki ljudi odluče da ga iseku i pojedu ostatak povrća. Nažalost, to nije dobra ideja.

Paradajz sa tragovima buđi više nije pogodan za konzumaciju. Što ne znači da ga morate baciti.

Svi znamo da je bacanje hrane veliki problem. Zato bi bilo idealno ne dozvoliti da se hrana pokvari i da je morate baciti. Nažalost, to nije uvek moguće. Ponekad ne uspemo da pojedemo sve iz nasumičnih razloga, a ponekad jednostavno zaboravimo na određene proizvode. Setimo se samo kada je kasno.

Uklanjanje plesnivih komada i jedenje ostatka je tema koja je veoma kontroverzna. Stručnjaci upozoravaju da reakcija koju vidimo nije sve. U takvom proizvodu još uvek postoje hife koje sadrže toksine koji su štetni po zdravlje. Ako se radi o suvoj, tvrdoj hrani, od koje je samo mali deo prekriven buđom, dozvoljeno je seći pokvareni deo. Ipak, rizično je. U slučaju mekih, vodom bogatih proizvoda kao što su paradajz, krastavci ili džem, nažalost, ne smeju se jesti, čak ni sa blagim znacima buđi.

Pa šta možete da uradite sa buđavim paradajzom? Sadnja. Ovo je najbolji način da sprečite bacanje hrane. Koristimo onu koja se više ne može jesti. Osim toga, za neko vreme ćemo moći da uživamo u povrću iz sopstvene bašte. Jeftino, ekološko i kakvo zadovoljstvo.

Kriške paradajza ili, po mogućnosti, same treba staviti u vlažno tlo. Biljci je potrebno mnogo vode, mnogo sunca i topline da nikne. Najbolje je početi sa sadnjom krajem marta / početkom aprila. Zapamtite da ih držimo kod kuće dok ne postane toplo. Možete, ako je potrebno, da iznesete na balkon tokom dana. Međutim, moraju se vratiti u sobu za noć.

Morate biti strpljivi i samo pustiti seme da klija. Uverite se da imaju dovoljno sunca i redovno ih zalivajte. Za neko vreme će početi da postaje zeleno.

(Espreso / Najžena)