EVO ŠTA SE DEŠAVA VAŠEM TELU AKO ZASPITE POSLE PONOĆI!

Često se čuje da „sat spavanja pre ponoći vredi kao dva sata posle ponoći“, a to je zato što imamo unutrašnji biološki sat, ili cirkadijalni ritam, koji šalje signale našem mozgu da je vreme za spavanje kada sunce zađe, piše Real Simple.

Izlaskom iz našeg cirkadijalnog ritma ili njegovim ometanjem, potencijalno možemo da utičemo na fizičko i mentalno zdravlje.

Kako naša tela znaju koliko je sati?

Naš cirkadijalni ritam pomaže našem mozgu da prati kada treba da budemo budni, a kada da spavamo. Reguliše naš san, a istovremeno signalizira kada treba da budemo na oprezu, a kada da postanemo pospani na osnovu promena svetlosti u našem okruženju, poput izlazaka i zalazaka sunca.

Ovo ukorenjeno ponašanje je prisutno hiljadama godina i oblikovano je rotacijom Zemlje oko svoje ose. Bez cirkadijalnog ritma, nismo u mogućnosti da optimizujemo koliko energije naša tela troše i kada, što znači da pomaže u održavanju svih aspekata našeg života.

"Cirkadijalni ritam koristi sunčevu svetlost koja ulazi u naše oči kako bi nas držala na 24-časovnom rasporedu", objašnjava specijalista za spavanje i neuronaučnica Čelzi Rohšeib.

"Svetlost koja ulazi u naše oči čini da mozak potiskuje melatonin, jedan od glavnih hormona koji reguliše san".

Melatonin je hormon koji vašem telu šalje signal da spava. Rohšeib kaže da uveče manje svetlih informacija ulazi u naše oči, naša proizvodnja melatonina se povećava sve dok ne dostigne određeni prag, kada signalizira mozgu da je vreme za spavanje.

Generalno, ovaj melatoninski signal se javlja mnogo pre ponoći. Što duže ostajemo budni nakon ove tačke, to više uzdrmamo naš prirodni ciklus spavanja.

"Kada menjamo vremenske zone, ovaj proces je poremećen", opisuje stručnjak za spavanje i istraživač Nerina Ramlakan, doktor nauka, fiziolog, stručnjak za spavanje i autor knjige "Mala knjiga o spavanju: Umetnost prirodnog sna".

Ona objašnjava da su "znaci životne sredine kao što su temperatura i nivoi svetlosti u interakciji sa cirkadijalnim tajmerom koji telu govori koliko je sati".

Zašto je spavanje pre ponoći dobro za naše zdravlje?

Osim što reguliše cirkadijalni ritam, san pre ponoći može da utiće na naše opšte stanje kada smo budni.

"Spavanje pre ponoći pomaže da se obezbedi dovoljno dnevnih sati izlaganja svetlosti da bi se regulisala proizvodnja melatonina", kaže Rohšeib.

Ona dalje dodaje da ako ne ustajete dovoljno rano ujutru i izlažete se suncu koje vam je potrebno da biste održali svoj cirkadijalni ritam, to može da bude povezano sa poteškoćama da zaspite, da ostanete u tom stanju sna što može da utiče na vaše zdravlje.

Istraživanja su otkrila da ljudi koji kasno idu u krevet i imaju problema sa buđenjem ujutru imaju veću verovatnoću da imaju skraćeni životni vek, pored mnogo većeg rizika od psiholoških poremećaja i dijabetesa.

"Ljudi koji nemaju dobro regulisan cirkadijalni ritam češće pate od kognitivnih deficita kao što su loš fokus, inhibirano učenje i smanjena konsolidacija pamćenja“, objašnjava Rohšeib i dodaje da su ljudi sa abnormalnim cirkadijalnim ritmom takođe pod povećanim rizikom od određenih mentalnih stanja, poput depresije.

Ramlakhan objašnjava da je spavanje pre ponoći takođe važno za postavljanje ritma sna tokom cele noći i može da obogati naše fizičko i mentalno zdravlje.

"Čini se da spavanje pre ponoći donosi najmoćniji oporavak mozga i tela", kaže ona i dodaje da na osnovu njenog iskustva, ljudi koji idu u krevet pre ponoći imaju bolje dnevne rutine i veća je verovatnoća da će jesti zdravo i da će redovno vežbati".

Šta se dešava kada idemo u krevet posle ponoći?

Odlazak u krevet posle ponoći povremeno je u redu, i često je neizbežan. Možda nije uvek moguće da ranije zaspite, ali ako to radite redovno može doći do raznih zdravstvenih problema.

Odlazak u krevet posle ponoći „može dovesti do hronične iscrpljenosti i umora, pa čak i problema sa štitnom žlezdom i sagorevanja“, kaže Ramlakhan.

Prema njenom istraživanju i iskustvu rada u oblasti nauke o spavanju, mnogi ljudi koji kasnije odlaze u krevet imaju tendenciju da prespavaju sledeći dan. Ovo može dovesti do buđenja sa inercijom sna, ili buđenja u prelaznom stanju između sna i budnosti, obeleženo smanjenim performansama, smanjenom budnošću i željom da se vrati u krevet.

„Ovaj, loš, način spavanja može da utiče na vaše raspoloženje, kao i na vaše fizičko zdravlje", dodaje Ramlakhan.

Zbog toga je odlazak na spavanje pre ponoći zdrav cilj kome treba težiti. Iako to možda nije uvek izvodljivo, stručnjaci preporučuju da odspavate što je više moguće te ključne sate pre nego što sat otkuca ponoć.

Ukoliko imate problema sa spavanjem, važno je da razgovarate sa svojim lekarom kako biste napravili plan lečenja ili razgovarali o tome kako da promenite svoje navike spavanja.

(Espreso)