DA LI SU HOLESTEROL U KRVI I HOLESTEROL IZ JAJA POVEZANI?

Ukoliko ste naišli na postove sa društvenih mreža u kojima se tvrdi da holesterol u ishrani ne utiče na onaj u krvi, znajte da ste obmanjeni.

Istina je da holesterol u hrani ima uticaja na nivo u organizmu, a kod nekih je ovaj efekat veoma izražen. Holesterol je „neophodan za proizvodnju hormona, ćelijske membrane i proizvodnju vitamina D u telu“ i jetra ga proizvodi iz masti.

Naučni savetnik Američkog udruženja za srce (AHA) poziva se na konsenzus mišljenje da „holesterol u ishrani skromno povećava ukupni holesterol i LDL holesterol u proseku" i preporučuje da pacijenti sa problematičnim nivoom holesterola „treba da budu oprezni u konzumiranju hrane bogate holesterolom“.

Takođe napominje da hrana (koja se jede barem u SAD) koja ima tendenciju da sadrži holesterol takođe ima visok sadržaj zasićenih masti, kao i da ishrana „zdrava za srce“ obično sadrži malo holesterola.

Otprilike jedan od 250 ljudi ima genetsko stanje koje se zove porodična hiperholesterolemija (FH), zbog čega jetra manje može da obrađuje LDL što i znači da nivo u vašoj krvi može postati previsok. NICE, telo koje postavlja smernice zasnovane na dokazima za upravljanje zdravstvenim stanjima u Velikoj Britaniji, kaže da ljudi sa FH treba da imaju za cilj da konzumiraju manje od 300 mg holesterola dnevno.

Masti su neophodne u ljudskoj ishrani, ali NHS i Britansko udruženje dijetetičara savetuju da se smanji unos zasićenih masti – koje se, što je važno, često nalaze u većim količinama u životinjskoj hrani pored holesterola – kako bi se smanjio nivo holesterola u krvi.

Konzumiranje previše zasićenih masti povećava nivo „lošeg“ LDL holesterola i rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. AHA kaže da su „decenije zdrave nauke“ to pokazale.

(Espreso/fullfact.or)