ONA JE NAJPOROČNIJA ŽENA IKADA: Bila je u BRAKU sa dva muškarca ODJEDNOM i spavala sa SLAVNIM PISCIMA i ŽENAMA

Neki od vas, koji su upoznati sa likom i delom, makar i površno, Anais Nin, zapitaće se zašto, kog đavola, sada pišemo o njoj. Nije joj nikakva godišnjica, a moderni svet je već polako zaboravlja.

Međutim, ljubavnica Henrija Milera i mnogih drugih slavnih pisaca onog vremena zanimljiva je u svakom trenutku, jer je njena priča krajnje neobična i teško je razlučiti da li je ona žrtva svog liberalizma ili je uživala u životu punim plućima i još stizala da u svojim čuvenim dnevnicima sve to stavi na papir.

Oni koji nisu ljubitelji književnosti verovatno su gledali film "Henri i Džun" Filipa Kaufmana, snimljen prema motivima Anaisinog dnevnika, u kojem se i ona pojavljuje kao jedan od centralnih likova, pa su na taj način upoznati sa njenom pojavom. Anais je ćerka kubanskih roditelja, pijaniste i pevačice, ali je njenim venama tekla španska, francuska i danska krv. Rođena je u Francuskoj, umrla je u Amerci, a u međuvremenu je živela svuda po svetu.

Bila je vunderkind, koji je školu napustio već sa 16 godina. Rano se udala, i to za američkog bankara Hjua Parkera Gajlera (ako sam ga dobro transkribovao), koji će kasnije postati reditelj eksperimentalnih filmova pod umetničkim imenom Jan Hjugo. Sa njim se preselila u Pariz dvadesetih godina prošlog veka gde je upoznala mnoge slavne ljude tog vremena. Bila je ljubavnica Henrija Milera, njegova muza, centralna ličnost njegovog genijalnog romana "Rakova obratnica", a i mecena koja mu je često pozajmljivala novac i upoznavala ga sa izdavačima i uticajnim ljudima iz sveta kulture.

„Život je proces postajanja, kombinacija stanja kroz koja moramo da prođemo. Ljudi greše kad požele da odaberu stanje u kom će ostati zauvek. Na taj način sami sebi presuđuju smrt.”

Pored književnosti, Anais je bila oduševljena psihoanalizom, koja je u to vreme, zahvaljujući Frojdu doživela procvat, pa je bila bliska prijateljica i ljubavnica Frojdovog učenika i poznatog psihoanalitičata Ota Rankla, koji joj je, prema njenim rečima, pomogao da se razvije i kao ličnost i kao umetnica i pronađe vlastiti kurs koji je bio u skladu sa njenom pravom ličnošću. Takođe, Rankl joj je pomogao da se izbori sa traumom iz detinjstva; prema njenoj priči ona je bila žrtva incesta, jer ju je otac zlostavljao seksualno kada je imala svega devet godina. O tome je kasnije pisala i u svom dnevniku koji će kasnije biti štampan pod naslovom "Incest".

„Ja život spoznajem lirski, melodijski – u meni su osećanja snažnija od razloga i principa. Žedna sam za čudesnim i ta želja je jedino što može da me nadjača. Sve što ne mogu da preobratim u nešto čudesno, jednostavno napustim. Realnost me ne zadivljuje. Verujem samo u ekstazu, slobodu, a kada me život prodrma – pobegnem, bilo kuda. Nema više zidova.”

Iako je, tokom boravka u Parizu, zvanično bila u braku sa Gajlerom, imala je i veliki broj ljubavnika, uglavnom među kasnije slavnim piscima, ali bilo je tu i anonimnih muškaraca sa kojima je spavala. Lista poznatih muškaraca sa kojima je bila je prilično impresivna i pomalo liči na katalog neke biblioteke: Henri Miler, Džon Stainbek, Antonen Arto, Edmund Vilson, Gor Vidal, Džejms Edži, Lorens Darel...

Pored muškaraca, kako je sama priznala, privlačile su je i žene. Navodno je bila zaljubljena u drugu Milerovu ženu Džun, sa kojom je imala romansu tokom njenog boravka u Parizu tridesetih godina.

„Život je proces postajanja, kombinacija stanja kroz koja moramo da prođemo. Ljudi greše kad požele da odaberu stanje u kom će ostati zauvek. Na taj način sami sebi presuđuju smrt.”

Postoje i spekulacije da je ostala u drugom stanju sa Milerom, negde 1934. godine, te da je to dete abortirala.

Mnoge od ovih detalja iz svog života opisala je u svojim živopisnim dnevnicima koje je uredno vodila celog života, a prema njegovoj želji, njen muž bio izostavljen iz verzija dnevnika koje su publikovane.

„Kreativna ličnost nikada se neće zadržati u prvom svetu koji otkrije. Ona ne zna za granice i ničemu ne ume da se povinuje.”

Pred početak Drugog svetskog rata, Anais se sa suprugom preselila u Sjedinjene države, gde je jedno vreme živela u Njujorku sa bivšim ljubavnikom Otom Ranklom. čak je i počela da se radi kao psihoterapeut u ordinaciji do njegove, ali svega nekoliko mesec. Anais je, kako je sama priznala, spavala sa gotovo svim svojim pacijentima jer se emotivno vezivala za njih, pa je shvatila da psihoanaliza nije za nju.

Godine 1944, kada joj je bilo 44, upoznala je svog drugog muža, bivšeg glumca Ruperta Pola, 16 godina mlađeg od nje. Navodno su se sreli u liftu na putu za jednu zabavu u Njujorku. Ubrzo se udala za njega, mada je formalno i dalje bila u braku sa Gajlerom. Tako je počela da živi kao bigamista. Provodila je neko vreme u Njujorku sa Gajlerom, a zatim bi bila sa Polom u njihovoj kući u Arizoni.

„Dođe taj dan kad rizik od skučenosti u sopstvenoj čauri postane veći nego rizik od cvetanja.”

Gajler je za njen drugi brak saznao tek nakon njene smrti 1977. godine. Nin je, inače, preminula od raka debelog creva sa kojim se borila nekoliko godina. Njena zaostavština je ostala Polu, koji je njene knjige i dnevnike objavljivao sve do svoje smrti 2006. godine.

Objavila je sedam izdanja svog dnevnika i oko desetak proznih dela među kojima su najpoznatija "Špijun u kući ljubavi" (Morison je čak napisao pesmu inspirisanu ovom knjigom) i zbirka erotskih priča "Venerina delta" - obe knjige su prevedene na srpski jezik.

Kažu da je pred smrt nazvala Gajlera i molila ga za oproštaj, ali joj ga on nije dao.

Kada pročita ovu priču, prosečan muškarac obično pomisli da je Anais bila klasična radodajka, koja je svoju požudu pokašala da opravda navodnom umetnošću i umetničkim duhom. Za feminiskinje, barem većinu njih, ona predstavlja simbol ženske slobode i emancipacije. Zato je veoma teško shvatiti ko je zaista bila Anais Nin i kakve pobude su stajale iza njenog, očiglednog, veoma raskalašnog života.

Uglavnom, kažu da nisu objavljeni svi njeni dnevnici i da postoji mogućnost da se u skorijoj budućnosti pojavi još neki, koji će možda pružiti još objektivniju sliku o ovoj svakako neobičnoj ženi koja je sebe, najčešće iz senke, ugradila u temelje civilizacije u kojoj sada živimo.

„Ljudi koji život žive punim plućima nemaju strah od smrti.”

BONUS VIDEO:

VRELI, CRVENI ZMAJ! Evo kako se prave predmeti od stakla, otkrivamo vam ceo postupak! (VIDEO)