da li ste srećni
ŽIŽEK JE PROTIV KONDOMA I ORGANSKOG VOĆA, FRANCUZ NAJSREĆNIJA OSOBA, BUTAN ZEMLJA NASMEJANIH... Kako biti SREĆAN?
Kupujemo sve manje proizvoda koje želimo da imamo, a sve više životnih iskustava - iskustava seksa, ishrane, komunikacije, kulture, učestvovanja u stilu života
Butan godinama važi za zemlju sa najsrećnijim građanima na svetu. Ova država je 2005. uvela prvi Indeks bruto nacionalne sreće – koji je pored psihološkog blagostanja (životno zadovoljstvo, emocije i duhovnost) merio i subjektivne ocene o zdravlju, obrazovanju, vladi, ekologiji i slično.
Pored toga, zalažu se za alternativnu meru nacionalnog i društvenog prosperiteta, pod nazivom „Sreća: Holistički pristup razvoju”.
Pristup odbacuje upotrebu ekonomskog i materijalnog bogatstva kao pokazatelja razvoja, a umesto toga usvaja holistički pristup gde su duhovno blagostanje građana i zajednica dobile dovoljno značaja.
Ujedinjene nacije su prihvatile ovu incijativu i 2012. godine proglasile 20. mart za Međunarodni dan sreće i pozvale sve zemlje da krenu u tom pravcu. Mnoge zemlje, poput Kanade, Francuske, Britanije, Japana i Italije, su već uvrstile merilo građanske sreće u svoje zvanične nacionalne statistike.
Svima ovaj dan služi kao koristan podsetnik da sreća ne mora nužno proizlaziti iz materijalnih stvari, ili slave i glamura, već prijateljstva, porodičnog i emocionalnog blagostanja. Širom sveta tim povodom se organizuju mnoge manifestacije i kreiraju internet stranice u kojima svako može učestvovati.
A šta je to zapravo sreća?
Definicija sreće je jedan od najvećih psiholoških problema. Predložene definicije uključuju slobodu, sigurnost, položaj u društvu, materijalna dobra, unutrašnji mir i tako dalje. Moguća definicija mogla bi biti da je sreća stanje u kojem ljudi ponašanjem dolaze do suprotstavljanja spoljnim silama koje bi inače dovele do nesreće (tuge). Druga definicija govori da je sreća trajno, pozitivno emocionalno stanje koje uključuje smireno zadovoljstvo svojim životom, ali i aktivno zadovoljstvo i postignuća.
Ne znam da li ste i koliko vi srećni, ali postoji čovek koji je i zvanično najsrećnija osoba na svetu.
To je Matje Rikar, tibetanski budistički monah, pisac i fotograf poreklom iz Francuske.
On je učestvovao u 12-godišnjoj studiji o meditaciji i saosećanju, koju je vodio Ričard Dejvidson, neuro naučnik Univerziteta Viskonsin.
Dejvidson je na Rikarovu glavu stavio 256 senzora i otkrio da je njegov mozak bio neobično osvetljen dok je meditirao na saosećanje.
- Skeniranje je pokazalo da je tokom meditacije na saosećanje Rikarov mozak proizvodio nivo gama talasa, povezanih sa svešću, pažnjom, učenjem i memorijom – što nikada pre nije zabeleženo u literaturi neuronauke. Skenovi su takođe pokazali povišenu aktivnosti u levom prefrontalnom korteksu njegovog mozga, u poređenju sa desnim, što mu je omogućilo abnormalno veliki kapacitet za sreću i smanjenu sklonost ka negativnom – rekao je Dejvidson.
- Ako želite biti srećni, treba da budete dobroćudni, zbog čega ćete se i vi i drugi osećati bolje – kaže Rikar. – Ako vam je um ispunjen dobrodušnošću, koje je zdravo stanje uma, bićete u boljem mentalnom stanju. Vaše telo će biti zdravije, a ljudi će na to gledati kao na nešto lepo.
Međutim, mnogi će se zapitati kako biti dobroćudan u današnjem svetu i društvu spektakla gde je pobeda u sukobu, čak i najbezazlenijem, merna jedinica uspeha i moći. Život u konzumerističkom društvu stalno podstiče na takmičenje, što ljude dovodi do toga da su stalno pod stresom, na pragu depresije i veoma nezadovoljni kvalitetom svog života.
Zato i postoji tolika industrija samopomoći koja nudi razne metode uz pomoć kojih možemo poboljšati život - bilo da ustajemo u pet ujutru kako bi sve stigli, da putujemo svetom kako bi se rasteretili, jedemo sirovu hranu, budemo vegetarijanci, vežbamo do iznemoglosti, molimo se pred spavanje, meditiramo na poslu, štedimo da bismo uložili, čuvamo zdravlje dugim šetnjama po kiši, pijemo sokove od biljki čije ime ne možemo ni da zapamtimo... Dakle, možda je sve to sreća, kao i peglanje kreditne kartice po tržnim centrima, večera u pomodnom restoranu, koncert koji je rasprodat mesec dana unapred, noćni klub u kojem se ulazi samo na preporuku, super moderni automobil koji se otplaćuje 20 godina, seksi donji veš, novi model grožđane masti, masaža oklagijama...
Slovenački filozof svetske reputacije Slavoj Žižek smatra da u poslednjih desetak godina kada je nastao "kulturalni kapitalizam", kupujemo "organsku hranu", ali ne kao proizvod, nego kao "iskustvo 'zdravog, ekološkog stila žvota'".
- Uživanje se toleriše, čak i podstiče, ali pod uslovom da je zdravo i da ne preti našoj psihičkoj ili biološkoj stabilnosti: čokolada, da, ali bez masnoća; kola, da, ali dijetalna; kafa, da, ali bez kofeina; pivo, može, ali bez alkohola; majonez, da, ali bez holesterola; seks da, ali siguran - tvrdi filozof kojeg definišu definiše kao radikalnog levičara i marskistu, pa nastavlja svoju analizu modernih navika čoveka.
U stvari, "kupujemo sve manje proizvoda (stvari) koje želimo da imamo, a sve više životnih iskustava - iskustava seksa, ishrane, komunikacije, kulture, učestvovanja u stilu života. Kupujemo formu u gimanstičkim salama, duhovno prosvećenje upisujući kurseve transcendentalne meditacije i svoju javnu personu idući u restorane u koje zalaze ljudi s kojima želimo biti povezani", smatra Žižek.
Međutim, on smatra i da je "antikonzumeristička ekologija" slučaj kupovanja autentičnog iskustva.
- Skloni smo da se ludački opsesivno uključimo u razne aktivnosti, da recikliramo stari papir, kupujemo organsku hranu, bilo šta, samo da bismo bili sigurni da nešto radimo, da dajemo svoj doprinos - poput fudbalskog navijača koji viče i skače pred svojim TV-om, kao da će to nekako uticati na ishod utakmice. Ne kupujemo li organsku hranu iz istog razloga? Ko zaista veruje da su polutrule i skupe organske jabuke zaista zdravije? Stvar je u tome da, kupujući ih, ne samo da konzumiramo proizvod, nego i pokazujemo svoje brižno lice i globalnu svest, te sudelujemo u velikom kolektivnom projektu", smatra Žižek. - Ne kupujemo prozvode zbog korisnosti ili kao statusne simbole. Kupujemo ih da dobijemo iskustvo koje nam pružaju, konzumiramo ih da bi nam život bio ugodniji i smisleniji. Posljednji naučni izraz ovog novog duha je nastanak nove discipline tzv. studije. Ali, kako to onda da u našoj eri produhovljenog hedonizma, kada je cilj života jasno definisan kao sreća, eksplodiraju teskoba i depresija? - pita se Žižek.
Međutim, savete za sreću, u nešto površnijem i manje filozofskom maniru često možemo pronaći i na društvenim mrežama.
Jasno vam je iz dosadašnjeg dela teksta da je sreću teško definisati i da je ona sasvim individualna kategorija. Područje psihologije koje verovatno nikad neće biti do kraja istraženo, pa čak ni uz pomoć najnovijih neuroloških ispitivanja.
Možda bi, kao podstrek za razmišljanje na ovu temu, mogao da nam posluži jedan Čehovljev citat:
Ako u čoveku ne živi nešto više i jače nego što su spoljašnje okolnosti, onda mu je dosta i kijavica pa da izgubi ravnotežu, i sav njegov pesimiziam i optimizam zajedno s njegovim krupnim i sitnim mislima ima prosto značaj simptoma – nikakav drugi.
Elem, da li ste srećni?
BONUS VIDEO:
OVO JE NAJPAMETNIJA VEVERICA NA SVETU! Pogledajte kako je nadmudrila mačku. (VIDEO)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!