SPASIO MUSOLINIJA, JURIO TITA, UBIO TESLU, SAVETOVAO FRANKA... Ko je LICE SA OŽILJKOM, HITLEROV glavni SPECIJALAC?

Znate l' priču o Otu Skorceniju?

Priča se već dugo...

Oto Skorceni, šef Hitlerovih specijalnih snaga, važio je za najopasnijeg čoveka u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Predvodio je nemačke komandose koji su oslobodili Musolinija nakon njegovog svrgavanja, a komandovao je i prilikom desanta na Drvar.

Rođen je 1908. godine u tadašnjoj Austrougarskoj. Još kao mladić istakao se mačevalačkim sposobnostima, a učestvovao je i u petnaest dvoboja. Prilikom jednog od dvoboja, Oto je zadobio veliku posekotinu na obrazu, koja će kasnije postati njegov zaštitni znak. Zbog ožiljka na levom obrazu, među Saveznicima ostao je upamćen pod nadimkom Scarface - lice sa ožiljkom.

Mladi Skorceni želeo je da postane građevinski inženjer, poput njegovog oca, a želja mu se ispunila 1931. godine nakon završetka školovanja. Iste godine stupio je u austrijski ogranak nacističke partije i postao član SA odreda.

Svoje liderske sposobnosti pokazao je već 1938. godine, u predvečerje aneksije Austrije od strane nacističke Nemačke. Naime, on je sa nekolicinom prijatelja zaštitio tadašnjeg predsednika Austrije Vilhelma Miklasa od nacističke rulje. Ovaj čin dozvolio je Skorceniju da na mala vrata uđe na političku scenu Trećeg Rajha.

Sa početkom Drugog svetskog rata, Oto je mobilisan i priključen vazdušnim snagama. Skorceniju se to mesto nije preterano dopadalo, pa je uskoro položio testove kako bi se priključio elitnim jedinicama SS-a. Prve godine rata proveo je u Francuskoj i SSSR-u, gde nije previše učestvovao u borbama. Nakon ranjavanja na Istočnom frontu i teške bolesti, prebačen je na lečenje u Beč.

Naoružan literaturom o gerilskom ratovanju i sopstvenim idejama o modernom načinu ratovanja, Skorceni je tražio priliku da svoje zamisli predstavi nekom od svojih nadređenih. On je smatrao da je Nemačka na početku rata pokazala veliku inovativnost u metodu ratovanja, ali i da se vratila tradicionalnijem maniru vojevanja nakon početnih uspeha.

MUSOLINI, DESANT I SLAVA

Početkom 1943. godine SS je postavio Skorcenija za komandanta novoformirane specijalne jedinice. Zadatak ove jedinice bio je da zalazi duboko iza neprijateljskih linija i izvodi delikatne misije, uključujući razne sabotaže, kao i zauzimanje ključnih tački dok ne stigne glavnina nemačke vojske.

Sredinom iste godine, narodu Italije smučio se njihov fanatični diktator Musolini, te ga je kralj Viktor Emanuel III smenio sa položaja premijera, uhapsio i poslao u zatvor. Ovakav razvoj događaja nije se posebno dopao Hitleru, jer je bilo jasno da će Italija bez Musolinija brzo promeniti stranu u ratu. Otežavajuća okolnost po Nemce bila je i činjenica da su Saveznici zauzeli Siciliju.

Firer je odlučio da hitno reaguje, spasi Musolinija iz zatvora i silom ga vrati na vlast. Nakon kratkih konsultacija u Hitlerovom štabu, misija spasavanja Musolinija poverena je Skorceniju.

Sa probranim ljudstvom, od kojeg se zahtevalo da tečno govori italijanski jezik, Skorceni je otputovao za Rim. Naredna dva meseca, nemački komandosi pokušavali su da lociraju Musolinija. Nije bilo lako ući u trag zarobljeniku, jer ga je italijanska policija konstantno premeštala. Ipak, Skorceni je na kraju putem nemačkih obaveštajnih kanala dobio informaciju da se Musolini nalazi na planini Gran Saso u Apeninima.

Nemci su sada morali hitno da reaguju. Saveznička armija uveliko se iskrcala u Italiji i bilo je pitanje trenutka kada će italijanski kralj rešiti da promeni stranu. Skorceni je skovao odvažan plan spasavanja. Pre same misije, njegovi ljudi kidnapovali su italijanskog generala vojne policije Fernanda Soletija. Namera je bila da se iskoristi njegovo prisustvo kako bi se čuvari zatvora dodatno zbunili.

Nemački padobranci, uz pomoć Skorcenijevih komandosa, izvršili su jedriličarski desant na planinu San Groso. Koristeći zarobljenog generala Soletija, Nemci su uspeli da oslobode Musolinija bez ispaljenog metka. Skorceni je zatim iskoristio ovu priliku za samopromociju i lično otpratio Benita Musolinija do Berlina.

Zahvaljujući ovom uspehu, Oto Skorceni unapređen je u čin majora, a nagrađen je i ordenom Viteškog krsta.

PUČ, RAST MOĆI I DRVAR

Jedan deo nemačkih oficira uvideo je neminovnost poraza politike Trećeg Rajha i njihovih megalomanskih ambicija. Ova grupa oficira rešila je da izvrši državni udar i ubije Adolfa Hitlera. Iako su bili veoma organizovani, vojni puč nije uspeo, a bitan deo propasti ove akcije bio je i Oto Skorceni.

On je uspeo da smiri paniku u Berlinu, uspostavi kontrolu nad svim vojnim jedinicama, kao i da uhapsi zaverenike. Ne treba naglašavati koliko je vrednost Skorcenija skočila u Hitlerovim očima.

Hitler je vrlo brzo nagradio Skorcenija za njegovu vernost Rajhu. Pod njegovu komandu stavljeni su piloti samoubice (nemački pandan kamikazama), kao i podvodni diverzanti. Komandant nemačkih komandosa tražio je od svojih ljudi da tečno govore nekoliko jezika, a insistirao je i na minimalnoj upotrebi vatrenog oružja.

Skorceni je lično učestvovao u svrgavanju mađarskog premijera Hortija, a komandovao je i desantom na Drvar. Od ove dve operacije, samo je prva bila uspešna.

Nemački desant u Drvaru nije dao željene rezultate. Njihovo rukovodstvo smatralo je da će se Partizani rasuti u slučaju smrti Tita. Iako je akcija isplanirana sa karakterističnom nemačkom preciznošću, hrabrost i veliki otpor partizana osujetili su Skorcenijeve planove. Tito je pobegao, a nacistički vojnici uspeli su da pronađu samo njegovu uniformu.

AMERIČKE UNIFORME I POSLEDNJI DANI RATA

Krajem 1944. godine Nemačka je započela veliku ofanzivu u Ardenima. Hitler daje Skorceniju poseban zadatak. Njegova jedinica dobila je američke uniforme, kao i njihove džipove i druga vozila. Cilj Skorcenijevih ljudi bio je da zbune i unesu paniku među neprijateljske vojnike.

Skorceni je za ovaj zadatak odabrao ljude koji su dobro govorili engleski jezik, međutim nedostajala im je američka oprema, pogotovo tenkovi. O razmeri priprema za ovu akciju govori i podatak da je Skorceni naterao svoje ljude da gledaju holivudske filmove i slušaju američku muziku, kako bi se što više upoznali sa njihovom kulturom.

Iako je samo mali broj Skorcenijevih vojnika uspeo da se infiltrira među Amerikance, oni su uspeli da stvore veliku pometnju. Maskirani u savezničke vojne policajce, zauzeli su mnoštvo punktova duž francuskih puteva. Na ovim mestima su davali pogrešne informacije ostacima američke armije koja bi naišla.

Amerikanci su vrlo brzo shvatili o čemu se radi, ali je to dodatno usporilo njihovo napredovanje, jer su na svakom punktu morali da provere identitet vojnika.

Poslednja varka Skorcenijevih komandosa usledila je pri njihovom zarobljavanju. Naime, oni su dobili instrukcije da nakon što padnu u ruke neprijateljima, na ispitivanju obavezno kažu da se Skorceni sa nekolicinom odabranih ljudi uputio u Pariz kako bi ubio generala Ajzenhauera. Ova informacija je dodatno omela Saveznike, jer je Ajzenhauerovo obezbeđenje duplirano, a sam general dugo nije napustio Pariz i ograničio je svoje kretanje na minimum.

Ipak, Hitlerova ofanziva nije bila uspešna, bili su to poslednji trzaji posrnulog Trećeg Rajha.

POSLERATNE GODINE

Prve godine nakon Drugog svetskog rata, Skorceni je proveo u zatvoru. Bio je otpužen za ratne zločine tokom svojih operacija u Francuskoj i Belgiji.

Uprkos jakom obezbeđenju, Amerikanci nisu uspeli da zadrže Skorcenija koji je uspeo da pobegne iz zarobljeništva sredinom 1948. godine.

Upravo u to vreme su počele glasine o tajnoj organizaciji pod imenom ODESSA, koju su činili bivši pripadnici SS-a. Oni su organizovali tajno prebacivanje nacista u Španiju i Južnu Ameriku. Iako nikada nije zvanično potvrđeno postojanje ove organizacije, dugo se sumnjalo da je Skorceni njen osnivač.

Nakon filmskog bega iz zatvora i višemesečnog skrivanja u nemačkim planinama, spretni Skorceni obreo se u fašističkoj Španiji. Frankov režim pružio je utočište masi nacističkih zlikovaca. Ovde se Skorceni vratio svom prvobitnom zanimanju i otvorio građevinsku firmu. Uz pomoć veza sa profašističkom vladom, bivši komandant elitnih Hitlerovih jedinica postao je multimilioner.

Burne godine Skorcenija nisu se ovde završile. Svoje sposobnosti i iskustva iz Drugog svetskog rata stavio je u službu argentinskog diktatora Huana Perona, a jedno vreme bio je i konsultant egipatskom predsedniku Gamaru Naseru. Tokom svog boravka u Egiptu, Skorceni je obučavao arapske borce, uključujući i Jasera Arafata. Treba reći i da je Skorceni živeo neko vreme i u Irskoj, gde je povezivan sa terorističkom grupom IRA.

Turbulentan život Otoa Skorcenija dao je povoda za mnoge mitove koje okružuju njegovu ličnost. Iako je nesumnjivo počinio velika (ne)dela, Skorceniju su često pripisivane zasluge i za stvari koje nije uradio. Jedna teorija zavere kaže da je on tokom rata često prelazio Atlantski okean podmornicom, kao i da je on lično ubio Nikolu Teslu?! Ovakve senzacionalističke priče nisu utemeljene na istinitim događajima.

Oto Skorceni preminuo je 1975. godine nakon duge borbe sa rakom. Na sahrani Hitlerovog najopasnijeg čoveka skupili su se nacisti sa svih strana sveta. Trideset godina nakon Drugog svetskog rata, Rajh je i dalje živeo u tami. Ostalo je zabeleženo da je pet stotina bivših nemačkih vojnika salutiralo Skorcenijevom sanduku nacističkim pozdravom Sieg Heil!

BONUS VIDEO:

BESAN NA SVOG ŠEFA, BAGEROM MU SPLJOŠTIO MERCEDESA! Pa vi, sledeći put, mu ne dajte povišicu. (VIDEO)

(Espreso.co.rs/PortalMladi)