ŠESTORO PREDSEDNIKA JE MOLILA DA SAZNA ŠTA SU URADILI NJENOM MUŽU: Tek joj je MAKRON otkrio tužnu istinu

Provela je više od 60 godina tražeći pravdu za svog supruga.

Pisala je šestorici predsednika i molila da joj konačno otkriju istinu. Ništa se nije dogodilo do ove godine.

- Ovo je univerzitet na kojem smo studirali u Alžiru - kaže Joset Odin, danas 87-godišnja starica, pokazujući fotografije velike zgrade s klasičnim stubovima na trgu s drvoredima.

Živela je u srećnom braku s Morisom Odinom, kolegom studentom s kojim je studirala na univerzitetu u Alžiru 1950-ih. Upoznali su se tokom predavanja, zaljubili se i oženili. Oboje su bili evropskog porekla - kao što je, u to vreme, bio i svaki deseti stanovnik Alžira, piše BBC.

Francuska je okupirala Alžir 1830. godine, ali su Alžirci pružali žestoki otpor. Na njegovom čelu bio je Abdl-el-Kader i odolevali su 17 godina, da bi Francuzi 1848. proglasili Alžir francuskom teritorijom. Nakon Drugog svetskog rata Francuska i dalje nije priznavala alžirsku nezavisnost, a tamo je živelo i oko 800.000 Francuza. Alžirski oslobodilački front pokrenuo je rat za oslobođenje zemlje od francuske vladavine 1952. godine.

Francuska u Alžir poslala oko 500.000 vojnika, kao i Legiju stranaca. Rat je bio krvav, a stotine hiljada civila je masakrirano. Konačno 1962. godine Francuzi su priznali Alžiru nezavisnost. Joset i Moris Odin bili su komunisti i podupirali su alžirsku borbu za nezavisnost.

- Ali, moji roditelji nisu se borili s oružjem, nego propagandom - kaže njihova ćerka, Mišel.

Godine 1957. Moris je predavao matematiku na univerzitetu i radio na svojoj doktorskoj disertaciji, dok je Joset odgajala troje male dece. U to vreme već je besnela alžirska revolucija. Grupe koje su se zalagale za nezavisnost organizovale su napade i vlasti su se mučile da održe kontrolu.

Kada su saznali da je u njihovom domu utočište pronašao komunistički vođa, vojnici su im upali jedne noći u stan i odveli tada 25-godišnjeg Morisa.

- Majka ih je upitala:" Kad će se vratiti? Odgovorili su joj da 'ako se prođe dobro', za pola sata - kaže Mišel.

Ali, njen otac se nikad nije vratio, a bliski prijatelj koji je također bio uhapšen rekao im je da je video Morisa vezanog za sto i da su ga mučili.

- Nakon dve ili tri nedelje rekli su mu:" Imamo dobre vesti za vas, vaš muž je pobegao" - kaže Mišel.

Majka je odmah znala da lažu. Znala je da je mrtav. Ali Joset je htela da čuje istinu. Pokrenula je kampanju, pisala svima za koje je mislila da joj mogu pomoći - vladi, predsednicima, novinarima, akademicima...

- Nisam mogla da učinim ništa drugo, nisam imala izbora - kaže ona.

Godine 1962. Alžir je dobio nezavisnost. Nekoliko godina kasnije Joset i njena deca preselili su se u Pariz. Tokom godina pojavilo se više dokaza da je Moris mučen i ubijen. Napisane su knjige i mnogi članci. Jedna teorija je bila da ga je zadavio istražitelj, a druga da su ga ubili zabunom jer su ga zaminili za neku drugu osobu. Međutim, jedan viši obaveštajni zvaničnik hvalio se u starosti da je dao nalog da se Odin ubije. Ali, uprkos Josetinoj kampanji, službeno je uvek nailazila na ćutanje. Svaki put kad bi na čelo Francuske došao novi predjednik ona bi mu napisala pismo.

- Neki su joj odgovorili, neki nisu ni odgovorili - kaže Mišel.

- Nije tražila izgovore, ali je tražila istinu i neko priznanje odgovornosti Republike Francuske.

Konačno, 2014. godine, predsednik Fransoa Oland priznao je da je Moris umro u pritvoru. Ali sledeći predsjednik, Emanuel Makron, iznenadio je čak i porodicu. Kontaktirao je samoinicijativno Joset pre nego što mu je čak poslala pismo i u septembru prošle godine objavio da je Francuska odgovorna za njegovu smrt.

Sistem koji je omogućio francuskim vlastima u Alžiru da uhapse svakog osumnjičenog bio je plodno tlo za razna zlodela. Odin je bio mučen do smrti.

Ali, Moris Odin je samo jedan slučaj. Hiljade ljudi nestalo je tokom Alžirskog rata, na svim stranama sukoba, a u mnogim slučajevima se ništa ne zna o tome šta im se dogodilo. Predsednik Makron rekao je da želi da otvori nacionalne arhive, kako bi porodice mogle da dobiju odgovore. Međutim, neki istoričari nisu sigurni što to znači u praksi. Već je moguće pristupiti dokumentima koji se čuvaju u nacionalnim arhivima, ali hoće li se otvoriti klasifikovani dokumenti?

Istoričarka Rafael Branč tvrdi da slučajevi mučenja i ubijanja verovatno nisu ni zabeleženi.

- Mnoge od tih aktivnosti su vansudske- kaže ona.

Budući da nisu bili sankcionisani, verovatno ne postoji nikakav spis, sugeriše ona. Drugi istoričar, Fabris Riceputi, kaže da postoje i dokazi da su dokumenti namerno nestali.

- Na kraju rata francuska vojska je pokušala da se reši svega što bi ju kompromitovalo što je bilo u arhivima - kaže on.

Međutim, Riceputi je napravio zanimljiv nalaz dok je prolazio kroz nedavno objavljene dokumente u francuskom nacionalnom arhivskom centru. Bila je to datoteka koju je prefektura u Alžiru čuvala s imenima osoba koje su njihove porodice prijavile kao nestale, a bilo ih je 850.

- Francuzi su te dokumente čuvali u najstrožoj tajnosti što znači da su bili dragoceni. Čim sam ih video, shvatio sam da je to tako - kaže Fabris.

U danima nakon Makronove deklaracije, Riceputi je preneo ove datoteke na internet stranicu koju je stvorio s drugim istoričarem, Malikom Rahal, i nazvao je stranicu 1000 Autres.org - što u prevodu znači 1000 drugih. Pozvao je ljude da daju bilo kakve informacije o nestalima, ako ih imaju i već za manje od jednog dana, javio se prvi svedok.

- Do kraja života sećaću se tog jutra nakon što sam postavio stranicu. Otvorio sam računar i imao poruku koja me odmah rasplakala - kaže Riceputi.

Prikupili su oko 300 izjava svedoka od ukupno 70-ak osoba, od kojih mnogi potvrđuju da se rođak koji je nestao nikada nije vratio kući. Jedan od njih je Munira Jacef u Alžiru. Njen otac, Lahcen Jacef, uhapšen je i Munira nema pojma kako je umro i šta se dogodilo s njegovim telom.

- Odveli su ga jednu noć i to je to. Odsutnost tela znači odsustvo istorije - rekla je.

Suosnivač web stranice, Malika Rahal, kaže:

- Postoji velika nada za nešto što smo u ovoj fazi apsolutno nesposobni, a to je dati odgovore na pitanje kako je osoba umrla i gde je sahranjena. Iako ne zna gde je sahranjen Moris Odin, njegova udovica Joset kaže da je zadovoljna samim time što je predsednik Makron priznao da je država kriva za smrt njenog supruga:"Bolje ikad, nego nikad" - rekla je.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)