samjuel litl
ŽIVIM SA SVOJIM BEBICAMA KROZ CRTEŽE: Jeziva ispovest najmasovnijeg SERIJSKOG UBICE koji je zadavio 93 žene (FOTO)
"Nikada nisam ubio neku pametnicu. Senatorku, guvernerku ili finu novinarku iz Njujorka. Ništa ni približno tako. Da ubijem tebe, to bi sutra bilo u svim vestima. Ne, ne. Ja sam se držao geta "
Samjuel Litl je, kako se čini, novi najveći masovni ubica u istoriji Amerike.
Od 93 ubistva koja je dosad opisao, njih 39 potkrepljeno je fizičkim dokazima. Njegove su žrtve bile uglavnom prostitutke, “izgubljene žene” koje je trebalo “eutanazirati”. Kada je završio u zatvoru, svoje je “bebice” počeo crtati, to je jedino u čemu je, kako kaže, osim u borbi, ikad bio dobar.
- Bila je dobra stara plavuša. Dogodilo se to negde u vreme Nove godine, 1969. na 1970. U Mijamiju. Kokonat gruv. Bila je kurva. Prostitutka. Sedela je u restoranu, u lepom crvenom kožnom separeu. Prekrstila je noge u onim mrežastim čarapama i dodirnula vrat. To mi je bio znak, od boga. A ti? Ti si anđeo kojeg su mi poslala nebesa. Bog zna da sam bio usamljen i sada mi te je poslao. Hoćeš priču? O da, imam ti ja mnogo priča.
Samjuel Litl koji sada sedi u ćeliji u Teksasu ne deluje nimalo strašno.Naprotiv, moguće je shvatiti kako je mogao iskoristiti prirodni šarm da bi namamio žrtve i naterao ih da mu veruju.
- Mislim da sam ih se setio 88, koja manje-više - nedavno je rekao Litl, dajući jedini intervju dosad novinarki The Cuta. Za toliki broj ubistava morale su da prođu decenije, a tako je i bilo u njegovom slučaju.
Nekada, pre nego što je zbog ubistva tri žene u Los Anđelesu osuđen na višestruku doživotnu zatvorsku kaznu, Litl je putovao i često se selio po Americi. Bio je lutalica koji se izdržavao krađama. Muvao se po uličicama i opskurnim birtijama velikih i manjih američkih gradova, od Floride preko samog Juga, Srednjeg Zapada do osunčane Kalifornije. Na takvim mjstima plena koji je vrebao bilo je napretek - bile su to žene, kaže, čije su “oči već bile polumrtve”. Samo su čekale da dođe i napokon ih dokrajči. Umišljao je da je anđeo utešitelj, kako nosi božansku licencu za eutanaziju izgubljenih žena. Ponekad bi pomislio da je sam vrag.
Detektivka iz L. A.-a Mici Roberts 2012. je počela sastavljati komadiće slagalice na kojoj će se ukazati Litl, dete iz popravnog doma, serijski lopov i nasilnik, kao glavni osumnjičeni za desetine “nerešenih slučajeva” koji su se gomilali od 60-ih do 2012. godine. Roberts, policajka iz Los Angelesa, dobila je zadatak da pročešlja stare slučajeve koristeći ViCAP, bazu podataka za nerešene, “hladne” slučajeve koju su detektivi počeli popunjavati 1985. nadajući se da će jednog dana neko imati više sreće u rešavanju slučaja.
Roberts ističe da je Litlu najviše na ruku išlo to što je uvik vrebao ranjive žene iz socijalno isključenih kategorija čija se ubistva policija manje trudila da istražuje. Zahvaljujući temeljitim detektivima koji su se potrudili da nerešene slučajeve ubace u nacionalnu bazu (to se radilo na dobrovoljnoj bazi), neki od tih zločina (220.000) ipak neće ostati bez odgovora.
U njenom Los Anđelesu bilo je na hiljade takvih slučajeva, dobar deo iz 80-ih i 90-ih kada je u delovima grada vladala epidemija zavisnosti o kreku i trajao Reganov rat protiv droge. Bili su to idealni uslovi da profitiraju silovatelji i uboce poput Litla.
Jednog jutra u aprilu2012. zahvaljujući DNK tragovima i bazi podataka povezana su dva slučaja i jedan prekršitelj. Forenzički dokazi pronađeni na Odri Nelson, ubijenoj u avgustu 1989., i Guadalupe Apodaka, ubijenoj u septembru iste godine, odgovarali su muškarcu čiji je DNK uzet nakon što je nekoliko godina ranije priznao napad sa seksualnim motivom u San Dijegu.
Naime, Samjuel Litl ostavio je svoj trag kada je ejakulirao na košulju druge žrtve i kada je njegova izgrebana koža završila pod noktima prve žrtve. No, ovaj pogodak u DNK bazi bio je tek početak za detektivku u lovu na predatora. Naime, obe žene bile su prostitutke i to je dokazivalo samo da je Litl bio sa žrtvama, ali ne i da je odgovoran za njihovo ubistvo. No, Roberts je bila uverena da je Litl čovek kojeg traži i nije joj padalo na pamet da odustane.
- Otvoriti hladni slučaj je poput otvaranja dobre knjige. Priču ćete sigurno pronaći ako se znate probijati od kraja prema početku.
Osećaj da je na dobrom tragu zamenio je bes kada je Roberts otkrila da Litl čini zločine decenijama, a da je zbog svega što je počinio u zatvoru proveo samo deset godina. Kako je to bilo moguće? U septembru 1976. uhapšen je u Misuriju za silovanje, napad i pljačku Pamele K. Smit. Gotovo gola je bjžala od Litla, spasila se pokucavši na vrata prve kuće.
Litl ju je davio, grizao, tukao i sodomizirao, a za to je odslužio samo tri meseca. Za pljačku trgovine s pokućstvom u zatvoru je proveo tri godine. Istražujući dalje, Roberts je saznala: 1982. zadavljena i gola Patrisia Maunt (24) pronađena je na Floridi. Poslednji put je viđena kako ulazi u Litlov automobil. Zbog nedostatka dokaza oslobođen je. Idućeg meseca 22-godišnju Melindu LaPri pronašli su u Paskagvoli u Misisipiju. Poslednji put viđena je s Litlom. Tokom istrage dve su prostitutke svedočile da ih je napao i pokušao zadaviti. Imale su sreću da su mu pobegle. No, i tada je Litl oslobođen zbog nedostatka dokaza.
U oktobru 1984. Litl je zatečen u San Dijegu dok je tukao i davio Toniju Džekson na zadnjem sedištu svog automobila. Optužen je za silovanje i napad. Policija u San Dijegu tom ga je prilikom povezala i s napadom na Lauri Baros, koji se dogodio mesec dana ranije. Baros je preživela pretvarajući se da je mrtva nakon davljenja. Ostavio ju je pokraj puta. Svedočila je, Litl je priznao napade, ali ne i silovanje (na tu je reč uvijek bio osetljiv), dobio je četiri godine zatvora, a pušten je na uslovnu slobodnu nakon godinu i po.
Od dve prostitutke koje su svedočile da su njegove žrtve jedna se zvala Leila Meklejn. Kada ju je Roberts upoznala, Meklejn joj je ispričala poznatu priču o muškarcu koji joj je prišao i ponudio 50 dolara za “izlazak”. Ušla je u njegov automobil.
- Kako me samo iznenadio tom šakom - ispričala je kasnije.
- Bum. Udario bi vas u glavu na način da bi se ili onesvestili ili probudili. Mene je udarac razbudio.
Tako se žestoko otimala da mu se uspela izmigoljiti. Polugola je bežeći od njega pretrčala prometni put s četiri trake. Ali, prijavila je napad tek kada joj je prišla policija. Nije to učinila sama jer je smatrala da “ne vredi gnjavaže”.
- Nikoga nije bilo briga za to sve dok bela devojka godinu kasnije nije osvanula mrtva - utvrdila je Afroamerikanka Meklejn.
Jedan lokalni detektiv je to potvrdio:
- U to doba nije bilo moguće počiniti zločin protiv crne prostitutke. To jednostavno nije bio prestup.
Saznavši sve to Roberts je bila uverena da Litlovih žrtava mora biti još. Bila je u pravu. Litlov genetski materijal uskoro je pronađen pod noktima još jedne zaboravljene žrtve. Bila je to 41-godišnja Karol Alford, zadavljena u L.A.-u u junu 1987. U januaru 2013. optužnica protiv Litla je napokon podignuta i on je osuđen na doživotni zatvor.
Kada Litl nije pljačkao i ubijao, Litl je crtao. To mu je omiljena razbibriga koju je otkrio kada je prvi put završio u zatvoru. Zatvoren za ostatak života, ponovno je počeo crtati svoje žrtve.
- Sada živim u svojoj glavi - rekao je u intervjuu novinarki The Cuta.
- Živim sa svojim bebicama kroz svoje crteže. Jedino sam u tome ikada bio dobar. U crtanju i borbi- kaže.
Naime, Litl je gotovo izgradio karijeru u ringu. Borio se u lakoj kategoriji, a nadimak mu je bio ludi zbog brzine i žestine. Ludi tata. Luda mašina. Kasnije je fizičku snagu vežbao na bespomoćnim ženama.
- Niko ne razume koliko je ljubavi u mom srcu za moje bebice - ispričao je nedavno sedeći u ćeliji.
Kakav je osećaj bio ubijati ih?
- Oh da. Bilo je božanstveno. Kao da sam u krevetu s Marilin Monre!.
Gotovo sve žene koje je Litl ubio bile su s društvene margine. On je na to računao i priznao je to u intervjuu.
- Nikada nisam ubio neku pametnicu. Senatorku, guvernerku ili finu novinarku iz Njujorka. Ništa ni približno tako. Da ubijem tebe, to bi sutra bilo u svim vestima. Ne, ne. Ja sam se držao geta - kaže Litl.
Za njega je ubijanje bilo sinonim za seks. Zato je svoje žrtve mučio što je duže mogao, često im dopuštajući da povrate svest nakon seansi udaranja ili davljenja.
Jedna od njegovih žrtava bila je Denis Broders, 38-godišnja prostitutka navučena na heroin, iz Odese. Litl ju je pokupio samo dve ulice od njenog motela.
- Rekao sam joj da sam umetnik. Rekao sam joj da je mogu jako lepo nacrtati, kao Van Gog. Rekao sam joj da je lepa, da je volim.
To je govorio svim žrtvama. Onda je skrenuo u uličicu. Kada se Denis nagnula prema njegovom šlicu, kako bi otplatila drogu koju joj je nabavio, zgrabio ju je za vrat i prebacio na zadnje sedište kao lutku. Davio ju je jednom rukom dok je drugom masturbirao. Kako bi što više uživao, dopustio je i njoj da se osvesti pre poslednjeg udarca. Dok su tekle zadnje minute njenog života, oči su joj, kaže, “bile velike poput klikera”.
- Rekao sam joj da je posedujem i da je moja zauvek. Zaplakala je, a ja sam joj poljubio suze.
Zatim ju je zadavio. Potreba da “poseduje žene” dolazi od toga što “želi njihovu bespomoćnost”.
- Sve što sam ikada želeo je da plaču u mom naručju - tvrdi.
Denis je plakala. Zašto joj nije dopustio da živi?
- Uh, uhvatili ste me. Možda to nije bilo sve što sam želeo - rekao je The Cutu.
Nakon što je osuđen zbog tri ubistava u Los Anđelesu, detektivi su znali da tu nije kraj. Litl je bio u invalidskim kolicima, bio je lošeg zdravlja. Postojalo je mnogo porodica koje su čekale na odgovore koje je samo on mogao dati. Bilo je, znali su detektivi, mnogo više davnih žrtava koje zaslužuju pravdu od one tri za koje je osuđen. Kako bi dobili priznanje od Litla, ponuđen mu je premeštaj iz “nepodnošljivog” zatvora u pustinji. Obećali su mu da će ga prebaciti u novu ustanovu finim avionom.
Pristao je i počeo govoriti. Sa svakom novom ženom koje se prisetio, detektivi su podizali slušalice i zvali u grad u kojem se ubistvo dogodilo, tražeći stari slučaj koji je odgovarao njegovom opisu.
Do sada je Litl opisao 93 ubistva, od čega je 39 potvrđeno dokazima. Među njima su Rozi Hil, ubijena 1982. u okrugu Marion u Floridi. Dejsi Mekgvajr, ubijena 1996. u Humi u Luizijani. Nansi Karol Stivens, ubijena 2005. blizu Tupela u Misisipiju. Litlovo prvo ubistvo, ono plave prostitutke u Majamiju, potvrđeno je, ali nije objavljeno njeno ime.
To je tek početak. Na pitanje zašto je radio to što je radio, još nema odgovora. Neki spominju njegovu majku koja je i sama navodno bila prostitutka i koja ga je ostavila na brigu baki i deki, ali Litl sleže ramenima.
- Ne znam. Stalno pitam boga isto pitanje. Ako vi shvatite, molim vas napišite gospodinu Samu pismo. I ja bih to želeo da saznam.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/Jutranji.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!