185 PUTA JAČA OD HIROŠIME! Uzrok NAJJAČE EKSPLOZIJE u istoriji i dalje je MISTERIJA!

Najveća eksplozija u istoriji ipak se nije dogodila kada su bačene nuklearne bombe u Hirošimu i Nagasaki, već u - Sibiru!

Naime, 30. juna 1908. godine eksplozija je protresla šumu u Sibiru, u blizini reke Podkamenaja Tunguska. Ta vatrena lopta veličine 50 do 100 metara zahvatila je šumu i uništila oko 2.000 kvadratnih kilometara tajge, sravnivši sa zemljom oko 80 miliona drveća. Zapisi kaži da je prizor eksplozije bio nestvaran, a celo nebo prikriveno vatrom.

Lokalni stanovnici su osetili toplinu eksplozije, a neke je udar srušio na pod. Na sreću, područje na kome se dogodila ogromna eksplozija bilo je nenastanjeno, tako da nema službenih izveštaja o ljudskim žrtvama. Ali, zato je stradalo puno životinja. Stotine jelena pretvoreno je u potpuno spaljene lešine.

Velika sibirska eksplozija ili Tunguska eksplozija ostala je najjača ikada zabeležena u istoriji, a proizvela je najmanje 185 puta više energije od atomske bombe bačene na Hirošimu, a o njenoj jačini govori podatak da su se seizmički potresi osetili sve do Velike Britanije.

I 100 godina kasnije još nije otkriven razlog ove eksplozije, a mnogi su uvereni da se radilo o asteroidu ili kometi. Područje Tunguske u Sibiru izolovano je mesto, s dramatičnim klimatskim uslovima. Ima duge i hladne zime i kratka leta, kada se tlo pretvara u blatnjavu močvaru. Zbog toga je pristup izrazito težak, pa je jako teško moglo da se proveri i otkrije razlog eksplozije.

Osim toga ruske vlasti tada su imale veće probleme od naučne znatiželje, u zemlji su rasli politički nemiri, a Prvi svetski rat i revolucije koje su ga sledile bili su udaljeni samo par godina tako da je eksplozija pala u drugi plan.

Tek 1927. godine ruski tim naučnika pod vođstvom Leonida Kulika otputovao je u to područje. Kada je stigao u Tungusku šteta je još uvek bila očita, premda je prošlo više 20 godina.

Njegova je teorija da je meteor eksplodirao u atmosferi. Ali zbunjivalo ga je nepostojanje udarnog kratera ili bilo kakvih drugih ostataka meteora. Kako bi to objasnio, naveo je kako je močvarno tlo premekano kako bi očuvalo tragove udara, pa su ostaci sigurno duboko pod zemljom.

Ruski naučnici su kasnije govorili da je to bila kometa, a ne meteor. Ekspedicija iz 1958. godine je, međutm, otkrila sitne ostatke silikona i magnetita u tlu. Dalje analize su pokazale visok procenat nikla, što je poznata karakteristika meteoritske stene. Meteorsko objašnjenje je ipak delovalo točno, te je K. Florenski, autor izveštaja iz 1963. bio spreman napokon stati na kraj raznim fantastičnim teorijama.

Godine 2013. tim naučnika pod vođstvom Viktora Kvasnjcja iz Nacionalne akademije nauka u Ukrajini analizirao je mikroskopske uzorke stena prikupljenih s mesta eksplozije 1978.

Stene su bile meteoritskog porekla. Ključno je bilo to što su analizirani komadići izvađeni iz sloja treseta iz 1908. godine.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/100posto.hr)