Poruka u boci iz 1945. pronađena u zalivu u Floridi nakon uragana Debi: Ono što piše na papiru ih je duboko...

Tropska oluja Debi počela protutnjala je prošle nedelje, a na obale Floride stigla je kao uragan kategorije 1. Ali, iz štete koju je prouzrokovala, isplivao je artefakt iz vremena Drugog svetskog rata koji je žena iz Floride neočekivano otkrila dok je skupljala smeće u sredu, 7. avgusta.

Suzan Smit (46) iz Tampe, rekla je da je sakupljala ostatke nakon oluje na Bayshore Boulevardu u gradu Safety Harbor, koji se nalazi na zapadnoj strani gornjeg dela zaliva Tampa. Dok je bila na trećoj vreći za smeće, primetila je zatvorenu staklenu bocu koja je sadržala nešto jedinstveno: rukom pisano pismo.

„U boci je bilo peska, ali ste mogli jasno videti rukopis kroz staklo,“ kaže ona. „Mogli ste videti prelep rukopis. Pismo je bilo skoro izvučeno napolje, pa ste mogli videti pisanje. Izdvajalo se.“

Suzan kaže da je stavila bocu u gepek automobila i odvezla se kući da podeli otkriće sa svojom porodicom. Tamo je otvorila bocu i izvadila njen sadržaj – među njima pesak, čaura od metka, mini topovska kugla koja je ličila na bombonu Whopper i štapić za kafu. Na kraju je morala da razbije bocu da bi izvukla pismo.

„Otvorili smo pismo,“ kaže, „i mogli ste videti da je prilično izbledelo. Dakle, neke delove možete razaznati i mogli ste videti zaglavlje na pismu.“

Pismo pisano rukom datirano je na 4. mart 1945, a zaglavlje nosi oznaku „Mornarička baza za amfibijsku obuku u Little Creeku, Virginia.“ Pismo počinje sa: „Dragi Li, juče sam dobio tvoje pismo, bilo mi je drago da čujem nešto od tebe.“

Zbog starosti pisma, neki delovi su čitljivi, dok drugi nisu, na primer: „Ponovo idem u školu, radio školu. Izgleda da je zabavno“ i „Pa, Li, moram da izađem za školu sada, ali pisaću ti sutra i reći ti kako se selimo večeras u Norfolk.“

Suzan Smit je u početku mislila da je ime pošiljaoca pisma „Kris“, ali joj je neko ukazao da bi moglo biti „Jim“.

Ona je potom podelila pismo na Facebooku nadajući se da bi neko mogao prepoznati pošiljaoca pisma, predviđenog primaoca ili njihove žive rođake. Ne zna koliko je odgovora dobila nakon što je podelila belešku, ali kaže da je post na Facebooku imao oko 200 deljenja. Za nju, dostavljanje pisma ili njegovo predavanje odgovarajućoj osobi ima i ličnu vrednost.

„Moj otac je preminuo,“ kaže ona. „Roditelji mog muža su takođe preminuli. I zato, ako bi neko ikada naišao na nešto što je pripadalo nekoj voljenoj osobi koja je preminula, mislim da bi bilo divno pokušati da im to vratimo, kao i lične predmete koji su bili unutra. Mislim da bi to bio jedan sjajan krug. To je kao ljudska istorija u opipljivom obliku.“

CBS-ov ogranak WTSP, koji je ranije intervjuisao Suzan o njenom otkriću, kontaktirao je Ejpril Filips, portparola Američke mornarice, u vezi sa Bazom za amfibijsku obuku (koja sada nosi ime Joint Expeditionary Base Little Creek-Fort Story) i pismom. Filips je rekla da će mornarica istražiti pismo kako bi se utvrdila njegova autentičnost i identitet pošiljaoca.

„Namera nam je da obavimo istraživanje i vidimo šta možemo saznati i jedva čekam da otkrijemo šta ćemo naučiti na ovom putovanju,“ rekla je.

„Moj muž i ja smo se jako zabavljali pokušavajući da shvatimo, ‘U redu, da li su je bacili sa broda? Ali, ne, ima peska unutra. Ako su je bacili sa Virginia Beacha, kako je struja nije vratila na obalu? Koja je svrha pisma?’ Izgleda kao da su prijatelji. Počnete da smišljate sve te scenarije u svojoj glavi,“ objasnila je Suzan.

Kaže da je glavna poruka njenog otkrića da dobre stvari dolaze iz dobrih dela, poput toga da uzmete vremena da pokupite smeće.

„Mogla sam jednostavno nastaviti da hodam i živim u svom malom svetu,“ kaže ona. „Mislim da je važno tražiti prilike da činimo dobra dela, i nadam se da je to ono što će ljudi izvući iz ovoga. To je glavna stvar koju sam pokušala da prenesem svojoj deci kroz ovo iskustvo – drago mi je što sam učinila dobro delo jer je iz toga proizašla zaista sjajna priča,“ prenosi People.

Bonus video:

(Espreso / 24 sedam / Prenela: I.O.)