U čuvenom krimiću glumi ga Al Paćino: Ovu lekciju pravog Serpika nijedna vlast ne sme da zaboravi! (VIDEO)

Šta mislite o policijskoj brutalnosti protiv crnaca?

Pre svega, ja mislim da je ovo rasistička zemlja. Mi imamo Muzej holokausta, i ja poštujem patnju tih ljudi i žao mi je zbog njih, ali takvih muzeja ima po celoj zemlji. A nema mnogo muzeja posvećenih onome što smo uradili crncima. Linčovali smo ih, hapšeni su samo zato što su se nekome našli na putu i u zatvorima trunuli godinama. To je utisnuto u stavove bele rase, ne kažem svih, ali će većina gledajući neku crnu osobu videti nešto zlo. Takvo je društvo, imate i „Ratove zvezda“ gde je Dart Vejder, kako mu je već ime, crn. Crno je uvek loše.

Zašto nema policajaca koji uzbunjuju zbog brutalnosti nad manjinama?

Ima ih nekoliko, ali njima ne daju da rade. Jedan je moj crni prijatelj Adil Polanko. Nije samo problem u policiji. Problem su i sudije, tužioci i advokati. Nikad nema optužnice zbog ubistava, sem ako ubistvo nije toliko užasno da neko odluči da žrtvuje neku sitnu ribu da bi smirio narod. Pritom se činjenice menjaju kako nekome odgovara. Ja ne verujem policiji.

Šta je sa medijima? Do preokreta u Vašoj priči došlo je pošto je „Njujork tajms“ objavio seriju članaka o korupciji u njujorškoj policiji.

Ponekad se pojavi neki novinar koji otkrije priču koja je tako velika, da moraju da je objave. Inače, bio je veliki pritisak na Dejvida Barnama (novinar „Njujork tajmsa“) da ne objavi moju priču, ali je on bio pametan pa je kabinetu gradonačelnika rekao da će objaviti priču. I onda je gradonačelnik napravio komisiju, ali koga je stavio u nju: ljude iz svog kabineta, komesara policije... Mediji su pod kontrolom političara, ali ponekad imate novinara koji je dovoljno hrabar i spreman da rizikuje svoj posao. Kao Džulijan Asanž. A onda odjednom stižu optužbe za seksualni napad, nešto vam već pronađu, optužiće vas, uništiće vam reputaciju, jer tako sistem funkcioniše.

Vidite li da stižu novi uzbunjivači?

Naravno. Ali to ima svoju cenu. Znam jednog policajca koji se požalio svojim šefovima, nije nikome van policije rekao ništa, a oni su mu odmah pretražili kuću, stavili ga u ludnicu gde je bio vezan za kolica šest dana. Kažu da u ovoj zemlji možete da kažete šta god hoćete. To je glupost. Pogledajte samo vojnika Meninga i Edvarda Snoudena. Ako je ovo demokratska država, zašto se ta promena ne prihvati, zašto ne nagradimo te ljude. Kao u mom slučaju – ljudi misle da sam ja dobio nagradu, a u stvari me policija još smatra crnom ovcom. U ovoj zemlji, ako kažete istinu, to nazivaju „pomaganjem neprijatelju“. Izmišljaju neke reči, izmišljaju zakone, menjaju značenje reči. A propaganda je takva da većina ljudi nema pojma. Većina, na primer, i dalje misli da smo u Iraku uradili pravu stvar.