NATAŠA SE VRATILA U KUĆU ČOVEKA KOJI JE 8 GODINA DRŽAO ZATVORENU: Nije videla SVETLOST belog DANA, otac se TRESE

Nataša Kampuš, koja danas ima 34 godine, provela je osam godina zarobljena od strane Volfganga Priklopila. Bila je izložena fizičkom zlostavljanju, gladi i seksualnom ropstvu. Nakon što je nestala 2. marta 1998. godine, potraga za njom je odmah počela, ali bezuspešno. Njena majka je u bečkoj policijskoj stanici prijavila nestanak desetogodišnje Nataše. Iako se vratila sa vikenda kod oca u Mađarskoj, nije se pojavila u školi u ponedeljak. Potraga je odmah započela, ali tragovi su bili slabi. Postojala je sumnja da je kidnapovana, ali policija nije uspela da je pronađe. Volfgang Priklopil, bivši tehničar, bio je primećen u to vreme, ali je policija zanemarila njega, iako je posedovao beli kombi sličan onom koji je viđen u blizini kidnapovanja. Nakon što su svi zaboravili na njega, ispostavilo se da je upravo on držao Natašu zarobljenu u svojoj kući.

Stokholmski sindrom Prema oceni psihijatara, Nataša Kampuš može da pati od Stokholmskog sindroma. Ovaj sindrom se javlja kada osoba koja je bila zatočena razvije emocionalnu vezanost i simpatiju prema svom zlostavljaču. Nakon dugog perioda zatočeništva, žrtva može razviti osećanja zavisnosti i zaštite prema zlostavljaču, što može otežati proces oporavka nakon oslobađanja.

Nataša je provela osam dugih godina zarobljena u maloj sobi koja se nalazila 2.5 metra ispod zemlje. Zanimljivo je da soba nije imala prozor, ali je svež vazduh dolazio kroz ventilaciju. Kako bi je držao odvojenu od spoljnog sveta, Volfgang je postavio dvoja vrata teška čak 140 kg. Ova činjenica baca svetlo na nivo sigurnosti i izolacije u kojoj je Nataša bila tokom svog boravka u toj maloj prostoriji.

Zvučno izolovana soba Jedna od najneobičnijih karakteristika sobe u kojoj je Nataša provela svoje zarobljeništvo jeste njena potpuna zvučna izolacija. Nataša nije imala mogućnost da napravi bilo kakvu buku koju bi neko drugi mogao da čuje, što je dodatno pojačalo osećaj izolacije i bespomoćnosti. Ova izolacija je doprinela otežavanju bilo kakvih pokušaja komunikacije sa spoljnim svetom, čineći Natašinu situaciju još težom.

Poverenje i kratki izlasci U početku svog zarobljeništva, Nataša nije smela da napusti svoju improvizovanu "sobu". Međutim, kako je vreme prolazilo, Volfgang je počeo da joj veruje više, što je rezultiralo time da joj je povremeno dozvoljavao kratke izlaske. Ova promena u pristupu Nataši otkriva da je Volfgang možda imao neku vrstu emotivnog evolutivnog procesa prema njoj, čime je donekle ublažio njeno zarobljeništvo.

Kupovina stvari i zanimacija Volfgang je, između ostalog, Nataši kupovao igre, časopise i knjige, što je svakako bio pokušaj da joj olakša boravak u zatvoru. Činjenica da je Nataša mogla da traži određene stvari od svog otmičara govori o nekoj vrsti dogovora ili možda čak i manipulacije koja je postojala između njih. Ovo dodatno baca svetlo na kompleksnu prirodu njihovog odnosa tokom tih osam godina. Pogrešna istraga i zločinac Tokom 2004. godine, policijska istraga je krenula pogrešnim putem, sumnjajući na drugog čoveka koji je počinio slične otmice ranije. Ova činjenica ukazuje na to koliko je cela situacija bila komplikovana i koliko su istražitelji bili zavedeni. Istovremeno, Priklopil je postajao sve sigurniji u svoje delovanje, što je dodatno doprinelo njegovom osećaju moći i kontrole nad situacijom.

2005. godine, Nataša Kampuš je doživela nezamislivu slobodu - otmičar Volfgang Priklopil joj je dozvoljavao da se slobodno kreće po kući, dvorištu, pa čak i da se kupa u bazenu. Čak ju je poveo i u skijaški centar.

Bonus video:

(Espreso/Republika)