NAJLEPŠI DEČAK NA SVETU: Iza SLAVE I POPULARNOSTI se krije JEZIVA PRIČA, danas živi u BEDI I JADU, evo kako IZGLEDA

Biografski film "Najlepši dečak na svetu" otkrio je istinu o životu Bjerna Andersona koji je poneo ovu "titulu" koja se krije u naslovu.

Reditelj Lukino Viskonti je 1970. obišao Evropu u potrazi za glavnim glumcem za svoj film "Smrt u Veneciji". Tražio je tinejdžera koji se uklapao u pojam savršene lepote. Mnogi su mislili da traži glumicu, ali je on odlučio da glavna uloga pripadne dečaku.

Šveđanin Bjern Andersen koji je tada imao 15 godina, uklapao se sa njegovom predstavom idealne lepote. "Titulu" najlepšeg dečaka sveta dodelio mu je na premijeri filma u Londonu kojoj su prisustvovale kralljica Elizabeta Druga i njena ćerka princeza Ana. Kritičari su mladog glumca poredili sa Mikelanđelovim Davidom.

Popularnost je uništila život Andersenu koji u pomenutom dokumentarcu kaže da je Viskonti bio predator koji ga je iskorišćavao i vodio u gej klubove. Bjern je postao trofej bogatih muškaraca, a kako je bio siroče, i imao jedinu baku koju je više zanimala slava nego ono što se dešavalo njenom unuku.

U dokumentarcu se prikazuje kako je izgledala audijija za film Viskontija koji je tada imao 63 godine. Reditelj je posmatrao fotografije dečaka i pitao kasting direktora: "Koliko on ima godina? Stariji je, zar ne?".

Bjern je bio na audiciji u Stokholmu. Kada je Viskonti saznao podatke o njemu, rekao je: ''Ima 15 godina. Veoma lepo. Možete li ga zamoliti da se skine?". Dečak je skinuo sve osim veša, a režiser je jasno stavio do znanja da je pronašao idealnog glumca.

"Osećao sam se kao da su rojevi šišmiša oko mene. Bila je to živa noćna mora, bio sam seksualni objekt", rekao je Andersen.

Bjern danas ima 68 godina, živi u trošnom stanu. Ima problema sa kirijom i bivšom partnerkom, piše Dnevnik hr. I pre nego što je upao u kandže Viskontija, doživeo je brojne traume i tragedije. Njegova majka nije želela da mu kaže ko je bio njegov otac. Jednog dana je nestala, a šest meseci kasnije pronašli su je u šumi. Sve je ukazivalo na to da je izvršila samoubistvo.

"Kada porastem, spasiću mamu", govorio je Bjern pre tragedije.

On nikada nije želeo da se bavi glumom. Sanjao je da postane pijanista, ali je njegova baka imala drugačije planove. Pre "Smrti u Veneciji" glumio je u jednoj drami, a za narednu ulogu koja mu je uništila život dobio je honorar od 4.000 dolara. Nakon Festivala u Kanu Viskonti ga je sa svojim prijateljima odveo u gej klub.

Njegova popularnost dopirala je do Japana, a muški obožavaoci su ga obasipali pismima i poklonima. Kada je 1976. došao u Pariz, trebalo je da snimi novi film, ali se to nije desilo. Ostao je u Gradu svetlosti iako je ostao bez posla - bogati muškarci su mu davali novac i skupocene poklone.

"Mora da sam bio prokleto naivan jer sam verovao kako su samo stvarno dragi. Osećao sam se kao lutajući trofej", poručuje on u dokumentarcu.

Kasnije je rekao da je imao homoseksualno iskustvo, ali da su ga uvek privlačile žene.

Oženio s 1948. pesnikinjom Suzanom Roman, sa kojom je dobio ćerku Robin, a onda i sina Elvina koji je preminuo kada je imao devet meseci, dok je Andersen spavao pored njega nakon burnog noćnog izlaska. Suzana je za to vreme vodila ćerku u vrtić. Lekari su ustanovili da je dečak preminuo od sindroma iznenadne smrti, ali je glumac krivio sebe za tragediju.

"Porodica je propala, pao sam u depresiju, pio alkohol, samouništavao sam se na sve moguće načine - to je bio egotrip. Jadan ja, ja, ja", rekao je Andersen koji se i dalje bori sa depresijom, piše Dnevnik hr.

Bonus video:

(Espreso/ Blic Žena)