PRE ZEMLJOTRESA SE OVA ČUDNA STVAR POJAVLJUJE NA NEBU: Ta POJAVA najavljuje snažan POTRES, pogledajte (VIDEO)

Razorni zemljotres je iza sebe ostavio razrušene gradove i, prema dosadašnjim podacima, preko 7000 mrtvih i preko 35.000 povređenih. Neposredno pre potresa na nebu se pojavio zanimljiv fenomen. Radi se o svetlima koja podsećaju na sevanje pred oluju. Ovaj fenomen nije ništa novo, iako i dalje zbunjuje naučnike. Naravno, ovaj fenomen je i plodno tlo za teorije zavere.

Nacionalna Geografija je još pre nekoliko godina pisala o ovom fenomenu, ponudivši naučne odgovore na isti.

Kada je zemljotres magnitude 8,1 pogodio Meksiko 2017. godine na društvenim mrežama su se pojavile jezive slike zelenih i plavih svetala na nebu. Takozvana svetla potresa u Meksiku bila su još jedan misteriozni primer fenomena koji je zbunjivao stručnjake stotinama godina.

Poput kuglaste munje, svetla potresa su relativno retka, a naučnicima je teško da objasne o čemu se tačno radi. Stvari komplikuje to što ne izgledaju svi slučajevi isto, što pokreće objašnjenja koja se kreću od obične munje do NLO-a i pojava s drugog sveta.

„Svetla mogu da poprime mnogo različitih oblika, oblika i boja“, rekao je Fridman Frund, profesor fizike na Državnom univerzitetu San Jose i istraživač u NASA-inom Istraživačkom centru Ames, u intervjuu za National Geographic 2014. godine, prenosi Index.hr.

Svetla potresa u istoriji

Frund i njegove kolege proučili su 65 izveštaja o takvim svetlima koji sežu čak do 1600. godine, objavivši svoja otkrića 2014. u časopisu Seismological Research Letters.

Na primer, 12. novembra 1988. ljudi su videli ljubičasto-ružičastu svetleću kuglu duž reke St. Lawrence u Kvebeku, 11 dana pre snažnog zemljotresa. U Pisku u Peruu svetla su se pojavila u obliku jarkih bljeskova koji su obasjali nebo, a snimljeni su sigurnosnim kamerama uoči zemljotresa magnitude 8,0 2007. godine. I pre zemljotresa 2009. u L’Akvili u Italiji viđeni su mali snopovi svetla kako trepere iznad kamenih ulica.

Da li je ova pojava stvarna?

Američki geološki institut je oprezan oko toga postoje li svetla potresa ili EQL. „Geofizičari se razlikuju oko toga u kojoj meri pojedinačni izveštaji o neobičnim svetlima u vreme i blizu epicentra zemljotresa zapravo predstavljaju EQL“, navodi institut na svojoj veb stranici: „Neki sumnjaju da bilo koji izveštaji predstavlja čvrst dokaz za EQL, dok drugi misle da barem neki izveštaji uverljivo odgovaraju EQL-u“. Frund je u ovom drugom taboru.

Šta bi moglo da uzrokuje svetla?

Analizirajući 65 svetlosnih incidenata u vreme potresa u studiji iz 2014. godine, Frund i njegovi kolege teoretisali su da svetla uzrokuju električni naboji koji se aktiviraju u određenim vrstama stena tokom seizmičke aktivnosti.

„Kao da ste uključili bateriju u Zemljinoj kori“, ističe Frund.

Na primer, bazaltne i magmatske (gabro) stene imaju sićušne defekte u svojim kristalima koji bi mogli osloboditi naelektrisanje u vazduh. Uslovi koji pogoduju svetlu postoje u manje od 0,5 posto zemljotresa širom sveta, procenjuju naučnici, što bi objasnilo zašto su bili relativno retki. Takođe su primetili da se svetla potresa češće pojavljuju pre ili tokom zemljotresa, a ne toliko nakon.

Ranija studija je ukazivala da je tektonski stres stvorio takozvani piezoelektrični efekat, u kojem stene koje sadrže kvarc proizvode jaka električna polja kada su sabijeni na određeni način. Ali jedna od komplikacija u proučavanju potresnih svetala je, naravno, da su nepredvidljiva i kratkog veka. U pokušaju da to zaobiđu, neki naučnici su pokušali da ponovo kreiraju taj fenomen u laboratoriji.

U studiji koju je vodio fizičar sa Univerziteta Rutgers u Nju Džesiju i koja je objavljena 2014., zrnca različitih materijala – brašno, plastični diskovi, gips – stvaraju skokove napona kada se potresaju.

Naučnici su ovaj efekat pripisali trenju između zrna, što bi protivurečilo i piezoelektričnoj teoriji i Frundovoj.

Sve dok se pojavljuju protivurečne naučne teorije, rasprava o uzrocima potresnih svetala ostaje otvorena.

(Espreso/Krstarica)