OVO JE PRAVO POREKLO LJUBIVOJA RŠUMOVIĆA: Spremite se za ISTINU

Ljubivoje Ršumović je jugoslovenski i srpski pesnik i književnik. Rođen je 3. jula 1939. godine u zlatiborskom selu Ljubiš. Živi i radi na relaciji Beograd – Bačevci. Iz braka s Natašom Ršumović ima tri sina, Mihajla, Branka i Vuka. Ršumović je pored Dušana Radovića jedan od najznačajnijih dečjih pisaca na ovim prostorima. Objavio je više od osamdeset knjiga, a njegove pesme pevale su mnoge generacije. Radio je i na radiju i televiziji, a emisija „Fazoni i fore“ doživela je 142 epizode. Ljubivoje Ršumović je rođen 3. jula 1939. godine u selu Ljubiš na Zlatiboru. Roditelji su mu se zvali Mihailo i Milesa (devojački Simović). Mihailo je bio opštinski sekretar, a posle je postao sudija za prekršaje. Par godina nakon Ljubivojevog rođenja dobili su sina Milivoja.

Ljubivoje Ršumović je do sada objavio više od osamdeset knjiga, i to uglavnom za decu. Najpoznatije među njima su „Ma šta mi reče“, „Pričanka“, „Pevanka“, „Još nam samo ale fale“, „Vesti iz nesvesti“, „Nevidljiva ptica“, „Domovina se brani lepotom“, „Opasan svedok“, „Tri čvora na trepavici“ i mnoge druge.

Pojedina njegova dela izvođena su i pozorištu, a najpoznatije predstave su „Šuma koja hoda“, „Nevidljiva ptica“, „Baba roga“, „Uspavana lepotica“, „Rokenrol za decu“, „U cara Trojana kozije uši“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Au što je škola zgodna“ i druge. Ršumović je jedan od najvažnijih i najnagrađivanijih dečjih pesnika 20. i 21. veka. Uz njegove pesme „Vuče, vuče, bubo lenja“, „Au, što je škola zgodna“, „Miš je dobio grip“, „Aždaje i ale“ odrastale su mnoge generacije. Njegove pesme su deo čitanki i lektira za osnovnu školu.

O značaju dela Ljubivoja Ršumovića za srpsku književnost najbolje govore reči književnika Duška Radovića.

„Njegov talenat, bistra glava i zdravlje, efikasno deluju protiv zagađene sredine u kojoj živimo. On se kao planinski potok spustio sa Zlatibora, i sad žubori kroz svoje knjige i emisije, bistar, pitak i zdrav.“ Porodica vodi poreklo iz Hercegovine, tačnije iz Gacka, gde su njihovi preci koji su se tada prezivali Okijević u borbi s Turcima „napravili ršum“ te se preselili na Zlatibor. Nadimak je kasnije postao prezime.

(Espreso)