OVAJ ČOVEK JE OTAC GORICE POPOVIĆ: Ostaćete u ČUDU kada vidite da je TO BAŠ ON

Gorica Popović je srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica i rediteljka. Rođena je 13. avgusta 1952. godine u Kragujevcu. Udata je za saksofonistu Nenada Nešu Petrovića. Živi i radi u Beogradu. Glumom je počela da se bavi još u srednjoj školi. Sa grupom drugara je režirala i izvela satirični komad „Budilnik“. Po završetku srednje škole upisala je Akademiju za pozorište, film i televiziju. Na trećoj godini je dobila prve uloge, a po završetku fakulteta posao asistenta na predmetu dikcija. Prvu značajniju ulogu na filmu je dobila 1977. godine kada je igrala novinarku u drami „Miris poljskog cveća“ koju je režirao Srđan Karanović. Od tada do 2019. godine Gorica je utelovila hiljade likova u predstavama, serijama i filmovima. Dobitnica je i brojnih nagrada, a poslednja koju je osvojila bila je „Žanka Stokić“ za izuzetan doprinos srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti.

Prvu predstavu u Ateljeu 2012 Gorica je odigrala u maju 1976. godine. Reč je o Krecovoj (Xaver Kroetz) drami „Muške stvari“ u kojoj je tumačila Slavicu Savić. Predstava je izvedena na festivalima u Zagrebu i Skoplju. Samo par meseci kasnije je glumila Njušu u Babeljovoj (Исаак Эммануилович Бабель) drami „Marija“ u režiji Ljubomira Draškića. U decembru 1977. godine je na Velikoj sceni „Ateljea 212“ premijerno izveden komad „Kamen za pod glavu“ u režiji Milenka Maričića. Pored Gorice u ovoj predstavi su igrali Milutin Butković, Petar Božović, Feđa Stojanović, Mira Banjac i drugi. Odigrana je 123 puta u Jugoslaviji i inostranstvu, te osvojila brojne nagrade. Godine 1982. postala je stalni član ansambla „Ateljea 212“. Te godine je publici premijerno predstavljen komad „Ni riba ni meso“ u režiji Jovice Pavića. Gorica je igrala Helgu, dok su Egara, Emi i Hermana tumačili Feđa Stojanović, Mirjana Karanović i Enver Petrovci.

Sa Branimirom Brstinom, Mirom Banjac i drugima Gorica je igrala u predstavi „Kola mudrosti, dvoja ludosti“, a sa Katarinom Žutić i Olgom Odanović u komadu „Peg, srce moje“. Više od 240 puta je tumačila Jagodu Kraljić u drami „Ljubavno pismo“. Tumačila je Kejt u Garnijevom (Alber Ramsdell Gurney) komadu „Silvija“. Pored Beograda, predstavu je mogla da pogleda i publika u Beču i Torontu. Izvedena je skoro stotinu puta. Jednu od glavnih uloga Gorica je igrala u Brehtovom (Bertolt Breht) „Operi za tri groša“. Polovinom jula 2005. godine je tumačila Katicu u komediji „Radovan Treći“. Radovana je igrao Branimir Brstina, a Rumenku Anita Mančić. Sa Vlastimirom Stojiljkovićem, Darom Džokić i drugima Gorica Popović je igrala u predstavi „Trg heroja“ koja je proglašena najuspelijim glumačkim ostvarenjem na scenama Beograda.

Prvu filmsku ulogu Gorica Popović je dobila 1969. godine u ratnoj drami Branimira Torija Jankovića „Krvava Bajka“. Šest godina kasnije je igrala u TV filmu „U Orfeumu kod Brane“ koji je režirao Radoslav Dorić po scenariju Brana Cvetkovića. Iste godine je snimila i televizijski film „Velebitske saonice ili tri švalera i jedna devojka“.

U septembru 2009. godine je na Velikoj sceni „Ateljea 212“ premijerno izveden komad „Proslava“ u režiji Ive Milošević. Gorica Popović je igrala Else, dok su Helge i Kristijana tumačili Miodrag Krstović i Bojan Žirović. I ova predstava je osvojila nekoliko velikih nagrada.

S obzirom da je njen otac Mojsije Popović bio scenograf i izvođač u lokalnom pozorištu u Kragujevcu, Gorica je još kao devojčica zavolela glumu. U srednjoj školi je režirala svoju prvu predstavu pod naslovom „Budilnik“, a potom je upisala Akademiju za pozorište, film i televiziju, gde je ostala da radi kao asistent nakon sticanja diplome.

Uloge koje su obeležile njenu karijeru krajem 80-ih godina bile su Dara Zavišić u Pavićevoj seriji „Bolji život“ i kneginja Milica u filmu Zdravka Šotre „Boj na Kosovu“. Tokom prve polovine 90-ih Gorica je snimila filmove „Pod žrvnjem“, „Početni udarac“, „Seks – partijski neprijatelj br. 1“, „Vera Hofmanova“, „Dezerter“, „Goli život“ i „Slatko od snova“, te TV serije „Zaboravljeni“, „Ožalošćena porodica“ i „Glava šećera“.

(Espreso)