ONO ŠTO JE MONAHINJA MARINA RADILA U MANASTIRU NI ĐAVOLU NE BI PALO NA PAMET: Nije štedele ni žene ni DECU...

U Grčkoj, početkom dvadesetog veka, ogroman broj ljudi je izgubio život zbog monstruoznog ponašanja monahinje.

Prema podacima iznetim u emisiji "Dosije", stradalo je minimum 177 ljudi, jer je toliko tela policija uspela da pronađe, a neki procenjuju da je taj broj išao čak i do 500. Za smrt svih tih ljudi okrivljena je jedna žena, monahinja Marijam Sulakiotis.

Rođena je kao Marina, oko 1883. godine u siromašnoj porodici. Jednom prilikom je u svom domu ugostila monaha podvižnika Mateja. Pričala je sa njim i rešila da se i ona zamonaši i posveti takvom načinu života. Neki smatraju da je Marijam bila zaljubljena u njega, dok drugi veruju da su bili u romantičnoj vezi, sve do njegove smrti.

Osnovali su zajedno manastir Panagija u Keratei. Postala je igumanija 1950. godine, nakon monahove smrti. Navodila je mnoge vernike da se odreknu imovine kako bi je poklonili manastiru, odnosno njoj. Zbog toga je dolazilo do tužbi i problema sa zakonom, ali to nisu bile jedine optužbe.

Godine 1950. u manastir je upalo 85 službenika i tom prilikom su pronašli na desetine iznemoglih žena i dece, a u štalama manastira su bili posmrtni ostaci preminulih. Prozvana je u javnosti "majka Raspućin", a policija je prikupljala dokaze kako bi je zadržali u zatvoru.

Najgora od optužbi je bila da su monahinje dovele do smrti oko 150 dece. Sablasne priče su u tom periodu izašle na videlo i šokirale javnost u Grčkoj. Mnogi su umirali od neuhranjenosti, tuberkuloze, nervnog sloma ili mnoštva drugih boelsti usled neprekidnih mučenja koja su monahinje izvodile zbog verskog fanatizma.

Prema svedočenjima, monahinje su bile izrazito surove prema svima koji su se u njega učlanili. Marijam je negirala sve optužbe na svoj račun i izjavla da su ljudi došli u manastir da spasu svoje duše, a ona im je u tome samo pomagala. Stekla je nečuveno bogatstvo, od oko 150 hiljada dolara i imala je oko 300 nekretnina. Utvrđeno je da je više od 500 vernika zaveštalo svu svoju imovinu manastiru.

Osuđena je u tri odvojena suđenja, najpre na 26 meseci, zatim na 10 godina, a onda i na još 4 godine. Osuđena je za smrti monaha, nezakonito pritvaranje, proneveru i prevaru. Kada je čula svoju presudu, rekla je "Imam čistu savest pred Bogom da sam izvršila svoju dužnost pred ovim slabim stvorenjima koja su me optužila za suđenje".

Marijam je umrla u zatvoru 1954 u 71. godini života. Rasprave o tome šta se tačno desilo u ovom manastiru nastavile su se i posle njene smrt. Manastir postoji i deluje i danas.

Bonus video:

(Espreso/T.M./Lepaisrecna/K.L.)