KO JE PROČITA - UMRE: Ovo je prava "knjiga smrti"! (FOTO)
Foto: Stock

BIZARNO!

KO JE PROČITA - UMRE: Ovo je prava "knjiga smrti"! (FOTO)

Fenomen poznat kao "Verterov efekt", nazvan je tako po romantičnom romanu Johana Volfganga von Getea "Jadi mladog Vertera"
Objavljeno:

Njegov junak, pre nego što će povući okidač na Badnje veče, izjavljuje: "Šarlote, Šarlote" Zbogom, zbogom!" Odatle na nemačkom izraz "Liebestod", odnosno ljubavna smrt. "Patnje mladog Vertera" dovele su dotle da se po tragičnom junaku stalo prozivati sve i svašta, od sira do parfema. Napoleon lično pročitao je roman sedam puta. Pronicljivijima je bilo jasno da roman popularnost duguje tome što je pogodio tačno u suštinu otuđenja čoveka, posebnog mladih, od društva.

Mladići su iz romana razvili čak i specifičnu modu; plavi kaput, prsluk, žute pantalone. Kopiranje Vertera nije stalo samo na odeći koju je u romanu nosio u trenutku samoubistva. Kopiranje junaka otišlo je korak dalje. Ubrzo nakon sticanja popularnosti, novine su počele da izveštavaju o tome da je bestseler bio uzor samoubicama koji su se upucali, skakali s mosta ili sa zgrada.

foto: Stock

Vrlo lako je moguće da je bila reč o novinskom senzacionalizmu da je baš u svim tim slučajevima bila reč o ljudima koji su imali emocionalnih, psihičkih ili kakvih drugih problema, pa im je roman bio kap previše. Vlasti po Italiji i Danskoj bile su toliko uverene da to ipak jeste slučaj da su roman zabranile. A i Gete je kasnije rekao da mu je žao zbog "onih koji su zaključili da poeziju moraju da pretoče u stvarnost".

Književnica Žermen de Štel izjavila je da je Verter "prouzrokovao više samoubistava nego najlepše žene u istoriji". Lako moguće da je dobar de ličnih tragedija za koje je Evropa tada krivila roman, preterivanje. Činjenica je, međutim, da kopiranje samoubistava doista postoji. Istraživanje iz 1974. sa Univerziteta u Kaliforniji stvarno je pronašlo uzročno posledičnu vezu objavljivanja vesti o samoubistvima po Velikoj Britaniji i SAD-u od 1947. do 1968. s učestalošću samoubistava.

Tada je nastao i izraz "Verterov efekt". Prema nekim istraživanjima medijski izveštaji s opisima takvih smrti mogu među mladima povećati stopu oduzimanja života za čak četiri puta. A činjenica je i to da je nakon smrti Merilin Monro i nakon napisa da se namerno otrovala, 1962. u SAD-u stopa samoubistava porasla za 12 odsto. Često je zapravo slučaj o potpunom nesporazumu između onih koji u tome vide nešto romantično i onoga što je to u stvari.

Sam Gete u svom romanu nije opisao ništa ni romantično ni lepo, a obožavaocima tog romana poruka je sasvim promakla. Verter nije umro odmah. Sluga ga je pronašao kako leži u lokvi krvi i s rupom u glavi nakon šest sati. Još šest sati Verter je bio živ i u deliričnoj agoniji, u stanju da se osetljivijem čoveku podigne želudac ako bi se pošteno uživeo. Naposljetku ga odnose i sahranuju bez sveštenika, što je u 18. veku značilo doista jako puno, pa je i Geteov opis bio njegovo posvećivanje samom sebi da je samoubistvo sve samo ne nešto što bi priseban čovek mogao da poželi.

(Espreso.co.rs / Kurir.rs)

counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.