Ispovest ćerke Đorđa Balaševića: Zašto sam izašla iz Demokratske stranke

Dan najavljen kao dan velikih izbora, doveo je i do mog malog izbora.

Ukapiravši da sam na dobrom putu da ubacim beli listić u kutiju, zapitala sam se da li sam zaista ušla u tamni vilajet politike samo zato da bih do kraja ispala 'neopredeljeni' u svojoj rođenoj stranci? Ta dilema je, takođe, već neko vreme moj lični razlog, označimo je rednim brojem dva... I konačno sam tu nedoumicu rešila tek shvativši da uopšte nije važno ko nam je budući predsednik, nego ko su nam sve bivši glasači.

A to su, uglavnom, svi moji prijatelji. Ljudi koje srećem. Obeshrabreni. Iznevereni. Poraženi. Mnogo ih je, nažalost. Ali sve zajedno ću ih ipak navesti kao jedan, sledeći moj lični razlog.

Šta je, uopšte, ova naša politika? Vlast i opozicija. Jedni koji se prave da grade, i drugi, koji se prave da ruše? Replika. Po poslovniku. A u skupštini prva tema 'simboli Vojvodine'. I niko da se seti da su osnovni, vekovni simboli Vojvodine, ponajpre vredni ljudi. Ratari. Žetva, berba, plodovi. I svi se mi u Banovini menjamo, samo su ista lica na traktorima koji je blokiraju svake godine. Da li će im zaista biti bolje od još većeg pečata? Da li je iko pomislio da ni najveći pečat neće vredeti bez valjanog potpisa pod njim?

Ispada da sam neki idealista? Utopista? Vizionar? A ja jednostavno ne volim da izneverim ono što se od mene očekuje. Verovatno sam pomalo naivno krenula u tu priču, pokušavajući da podignem azil za pse lutalice, ni ne pomišljajući da će nam ljudi lutalice postati daleko veća briga, ali još uvek verujem da smo više dobri nego što smo zli.

I zato sam stavila na talon svoje dve diplome, svoje vaspitanje, toleranciju, pa i svoje prezime, ako ćemo baš licitirati do kraja... A i prezime je nešto poprilično lično...

Ali zato mandat nije ličan, viknuli su istog momenta! I bilo bi divno da su sve što sam uradila primećivali brzinom kojom su reagovali na vest o mom izlasku iz stranke. U poverenju, ne mislim da ću išta vraćati...

Nije bilo nijednog člana stranke, koji mi se nakon sto je istraživanje otkrilo da su cenzus donele javne ličnosti, nije zahvalio na tome sto sam uspela svog oca da ubedim da ponovo javno da podršku priči u koju se prvi razočarao. Red je da se posle toga i sa njim konsultujem oko svoje naredne četiri godine učestvovanja u Skupštinskom radu u Vojvodini...

I, drugo, verujem da još puno toga mogu da kažem, da uradim, i to puno bolje od svih koji to malo strasti pokazuju jedino kad se treba otimati oko vlasti i mandata. Uostalom, da sam mislila da su oni bolji nego ja, nikad se ne bih ni upuštala u te tokove.

I, pošto je to verovatno pitanje svih pitanja, ne nameravam da trgujem, nema te druge stranke u koju bih prešla, a nije mi ni na kraj pameti da sad na brzinu smišljam neku svoju skraćenicu.

Bez brige. Ja sam zasad svoja jedina alternativa".

(Espreso.co.rs)