srpska izdaja
Procureo Slobov tajni plan: Razmišljao da ubije Karađžića i Mladića?!
Navodi da se jedno vreme kao moguća alternativa Miloševiću činila grupa pobunjenika u parlamentu bosanskih Srba iz Banjaluke, predvođena Miloradom Dodikom, ali da ih, kako je istakla, Milošević nije uspeo dovoljno ojačati.
"Pomalo ironično, ali Srbima je Banjaluka sinonim za nacionalizam. Za njih su Pale samo obično vikend naselje u blizini Sarajeva koje pozira kao glavni grad. 'Paljanska grupa', ako takvo nešto uopšte postoji, neminovno bi bila vezana za Karadžića, dok bi bilo koja ličnost iz Banjaluke verovatno bila barem toliko ekstremistička kao trenutni 'predsednik' bosanskih Srba, mada bi, vrlo verovatno, naporno radio da pridobije Miloševića", navodi ona.
Tobijeva je zaključila da Milošević nije bio iskren kada je Amerikance uveravao da je od 1994. uveo bojkot prema RS.
"Da je Milošević to stvarno želeo, mogao ih je stegnuti znatno jače. Bosanske Srbe ne bi bilo lako potpuno izolovati, ali da je makar prekinuo dotok naftnih proizvoda, za njih bi to bilo i te kako bolno", naglasila je.
Dodala je da bi njihova saradnja sa Hrvatima u zaobilaženju sankcija donekle smanjila uticaj Miloševića, ali da su ekonomije RS i Jugoslavije toliko prožete, da bi Miloševićev uticaj ostao znatan. Što se tiče sankcija na naoružanje, Gatijeva je ocenila da je Vojska RS praktično ekstenzija Vojske Jugoslavije.
"Iako ne može zapleniti skladišta oružja i municije, koji su im potrebni u slučaju ponovnog izbijanja sukoba na terenu, Milošević bi mogao opozvati paljanski oficirski kor koji su u stvari pripadnici Vojske Jugoslavije koji su zapravo samo tamo na službi. Mogao bi prekinuti dotok municije, goriva, aviona, raketa, isplatu plata, opreme za održavanje, protivvazdušnih sistema kao i tretiranje ranjenih", zaključila je ona.
Problem za Miloševića da to učini je, kako je istakla, to što bi ga nacionalističko jezgro, posebno u vojsci, smatralo izdajnikom srpskih interesa.
(Espreso.co.rs / Nezavisne novine)
