podsećanje
30 GODINA OD MILOŠEVIĆEVE NAJAVE RATOVA NA GAZIMESTANU: Evo kako je propala ideja Jugoslavije
Upravo ovim nastupom je od borca za Jugoslaviju postao, bez sumnje, srpski nacionalni lider
Nekadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević, na Gazimestanu je povodom šest vekova od Kosovskog boja, pre 30 godina poručio kako nisu isključene oružane bitke. Mnogi su to tada tumačili kao najavu rata i početak borbe za teritorijalno proširenje, ali i kao plan za prekrajanje granica tadašnje Jugoslavije, koja je već uveliko bila potresena i u krizi međunacionalnim odnosima.
- Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti i hrabrosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na Kosovu. Naša glavna bitka danas se odnosi na ostvarenje ekonomskog, političkog, kulturnog prosperiteta - rekao je Milošević tada.
Upravo ovim nastupom je od borca za Jugoslaviju postao, bez sumnje, srpski nacionalni lider, čime je na kraju krajeva započet kraj jugoslovenske ideje. Tog dana na Gazimestanu, Milošević se osvrnu na činjenicu kako se pre punih 600-na godina upravo na tom mestu za Srbe odigrala najveća bitka tog doba. Nije propustio priliku da napomene ni to da je Srbija u godini šestogodišnjeg jubilej Kosovske bitke "posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet".
- Nije nam, prema tome danas, teško da odgovorimo na ono staro pitanje: "Sa čim ćemo pred Miloša". Igrom istorije i života izgleda kao da je Srbija baš ove 1989. godine povratila svoju državu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski događaj iz daleke prošlosti koji je imao veliki istorijski i simbolički značaj za njenu budućnost - rekao je tada Milošević.
Dodao je tada i kako je ne samo nepravedno, već i neistorijski i sasvim apsurdno govoriti o pripadnosti Srbije Evropi.
- Pre šest vekova Srbija je ovde, na polju Kosovu, branila sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom bedemu koji je štitio evropsku kulturu, religiju, evropsko društvo u celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno već i neistorijski i sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je u njoj neprekidno, danas kao i pre. Razume se, na svoj način. Ali takav koji je u istorijskom smislu nije nikad lišio dostojanstva - rekao je Milošević.
Upravo ovaj događaj, na kome je masa uzvikivala ime tadašnjeg predsednika, čuveno "Slobo, Slobo", kao i cela ta manifestacija, ubrzala je krizne događaje u Jugoslaviji, koja se kasnije ugušila u "sopstvenoj krvi".
Da je baš ovaj Miloševićev govor imao odjeka i u Jugoslaviji i u svetu, dokaz je i to što je upravo on iznesen kao dokaz u Haškom tužilaštvu, kao pokazatelj njegovih ratnih namera. Slobodan Milošević branio se 2000. godine govoreći kako je njegov govor na Gazimestanu pogrešno protumačen. Tada nije želeo da citira ceo govor, ali je pominjao njegove delove pokušavajući da dokaže kako je zapravo cela priča izvučena iz konteksta, te kako u tom govoru navodi da Srbiji "predstoji glavna bitka za ekonomski oporavak".
- Neću da citiram ceo govor, ali sam ga citirao u delovima, da se vidi koliko je zlonamerno izvučen iz konteksta, jer upravo kažem da nam predstoji glavna bitka za ekonomski oporavak. Ni danas ne bih promenio u njemu nijednu reč - rekao je Milošević.
NE PROPUSTITE
Zanimljiva je i činjenica da je Milošević od strane Vlade Srbije, na čijem je čelu bio Zoran Đinđić, izručen Haškom tribunalu 2001. godine, takođe, na Vidovdan.
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
