MISLILI SU DA ĆE SRBIJA ATOMSKOM BOMBOM DA ZBRIŠE HRVATSKU: CIA je bila u panici posle eksplozije u Černobilju!

Prema pisanju čuvenog nemačkog "Der Spiegela", s početka 1988. godine Institut Ruđer Bošković je, uz finansijsku pomoć sarajevskog "Energoinvesta", sprovodio reprocesiranje radioaktivnog materijala. Prema njihovom pisanju "Energoinvest", najveći jugoslavenski izvoznik opreme za nuklearna postrojenja i finansijer Ruđera Boškovića, je zapravo paravan za libijsko plaćanje izrade nuklearne bombe za njihove potrebe. Naučnici iz Ruđera, Energoinvesta, pa čak i iz Međunarodne agencije za nuklearnu energiju odbacili su takve tvrdnje. Savezno izvršno veće je, još mesec dana pre nego što je izašao taj tekst, obustavilo sve napore na izgradnji nuklearnih reaktora sve do 2000. godine. Razlozi ove obustave kompletnog, i civilnog i vojnog, nuklearnog programa su prilično jasniji. Kako je "Express" ranije pisao, jedno saopštenje je promenilo sve. "Nesreća se dogodila u černobiljskoj nuklearnoj elektrani i jedan reaktor je oštećen. Sprovodimo mere da eliminišemo posledice nesreće. Neophodna pomoć je pružena. Vlada je uspostavila komisiju."

Uz te četiri rečenice je prvi put veliki Sovjetski Savez priznao da njihova slavna nuklearna moć možda i nije tako bajna kako to predstavljaju u inostranstvu. Te ključne, četiri rečenice objavljene su kao mala vest u sovjetskoj novinskoj agenciji "TASS" nekoliko dana nakon nesreće u Černobilju, i to tek nakon što su švedski stručnjaci otkrili povišen nivo zračenja pa su bili u strahu da nije neka njihova elektrana pokvarena. 23. juna 1986. je nastao CIA-in dokument o YU nuklearnom programu

Nakon tragedije u Černobilju, ljudska patnja nakon nesreće bila je maltene nezamisliva. Ma čak i u satima nakon eksplozije. Kasnijom istragom je utvrđeno tačno kako i zašto je došlo do eksplozije, ustanovljeni su i krivci za nesreću, ali da nije bilo brojnih spasilaca, nuklearna eksplozija u Černobilju mogla je da uništi čitavu Europu, a možda i svet.

23. juna 1986. godine nastaje CIA-in dokument o budućnosti jugoslavenskog nuklearnog programa gde su ga praktično odmah i sahranili, čak i pre nego što je to uradila jugoslavenska vlast. "Rastući i neobično široki anti-nuklearni pokreti naterali su Beograd da zaustavi planove o izgradnji nekoliko nuklearnih elektrana, uključujući i onu u Prevlaci kod Zagreba, a za čiju izgradnju se takmiče američke i druge strane kompanije.

Jugoslaveni su nedavno primali ponude za Prevlaku, ali naglasili su da neće doneti konačnu odluku sve dok savezne vlasti ne preispitaju energetske potrebe države", piše u sažetku izveštaja. Iako je Tito bio mrtav, a Jugoslavija je već izgubila svoj uticaj na svetsku politiku, jedna američka vežba će pokazati svu opasnost nuklearnog oružja i njegovog korišćenja u ratu. Ejbl Arčer je naziv niza vojnih vežbi i simulacija sprovedenih 1983. godine, gde su Amerikanci simulirali sovjetski napad na Jugoslaviju i druge države, kao i korišćenje nuklearnih bombi u takvom sukobu.

"Zatraženo je korišćenje nuklearnog oružja u napadu na fiksne mete neprijateljskih satelitskih država. Korišćenje nuklearnog oružja nije zaustavilo neprijateljsku agresiju." Ovo su možda dve najstrašnije rečenice ikada izrečene. Da su izrečene van sigurnosti vojnih vežbi, verovatno bismo svedočili i kraju sveta. I to zbog Jugoslavije. Da je bivša država uvek bila predmet rasprava na samom vrhu najmoćnijih vojnih saveza svedoči i jedna usputna izjava zakopana u tajnim dokumentima komunističkih obaveštajnih službi.

"Amerikanci očigledno žele da izazovu vojni sukob na leto 1951. godine u istočnoj Evropi, s ciljem zauzimanja istočne Austrije. Za ostvarenje ovog cilja, Amerikanci žele da iskoriste Jugoslaviju". Tako je Jugoslavija okupirala najintimnije misli najmoćnijih ljudi sveta, ali i osetila teške posledice katastrofe Sovjetskog Saveza u Černobilju.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rsExpress.hr)