ĐILASA NISMO NAPALI, ALI ON FABRIKUJE REALNOST: Aktivisti Marks 21 o sukobu na protestu, ALI I O REŠENJU ZA KOSOVO

Članovi organizacije Marks 21, Anja Ilić i Srđan Atanasovski, našli su se u žiži javnosti nakon incidenta s Draganom Đilasom na protestu "Jedan od pet miliona", kao i zbog svojih stavova po pitanju Kosova i Metohije i o ulasku Srbije u NATO.

Ilićeva i Atanasovski su u intervjuu za Espreso.co.rs objasnili kako je došlo do incidenta, a takođe su se osvrnuli i na pitanje Kosova i Metohije. Pričali su i o položaju radnika u Srbiji, javnim izvršiteljima, kao i o brojnim drugim pitanjima.

Šta mislite o pravima i položaju radnika u Srbiji?

ILIĆ: Mislim da generalno možemo reći da se radnička klasa u Srbiji nalazi u nezavidnom položaju, a da je Srbija, kao i većina ili sve druge zemlje na Balkanu, u takvoj poziciji da je prinuđena da svoju ekonomiju zasniva na politici privlačenja direktnih stranih investicija koje automatski povlače sa sobom da država ne pokušava da napravi napretke na polju radnog zakonodavstva već s druge strane pokušava da privrednicima odnosno investitorima omogući što povoljnije uslove za ekonomsko poslovanje.

ATANASOVSKI: Radnici sami prepoznaju nejednakost i tu nepravdu koja se uvodi među njih. To je jedan od osnovnih povoda da stupe u štrajk.

Da li vam se radnici obraćaju za pomoć?

ILIĆ: Radnici nam često pišu kad najčešće žele anonimno da podele svoja iskustva s nama iz same fabrike kako bi to došlo do što šireg broja ljudi.

O čemu pišu?

ILIĆ: Uglavnom o problemima i načinima preko kojih se vrši represija od strane poslodavaca, kako se ugrožava njihovo pravo na štrajk, kakva je situacija sa isplatom plata odnosno neisplatom, jer je reč o višestruko zaostalim platama. Mnogima se preti otkazima.

Budući da su aktivisti iz vaše organizacije imali verbalni sukob s liderom Saveza za Srbiju Draganom Đilasom, kako je došlo do tog sukoba i na kraju kako se sve završilo?

ATANASOVSKI: Mi smo šetali sa Sindikatom pošte i u tom trenutku, negde to je bio već kraj protesta, toj koloni odnosno skupini gde su bili predstavnici naše organizacije, dakle toj koloni priključio se Dragan Đilas sa svojim pretpostavljam saradnicima s kojima je bio na protestu i mi smo ga tu vrlo sličnim sloganima oterali sa tog protesta i na neki način se taj incident produžio, dobio je svoj epilog na Terazijama.

Kojim sloganom?

ATANASOVSKI: Vučić, Đilas ista go***.

A da li ste hteli namerno da ga isprovocirate?

ILIĆ: Ne.

ATANASOVSKI: Mi smo u tom trenutku smatrali da branimo građanski protest od njegovog prisustva. Nismo hteli njega da provociramo, već da mu kažemo da kao učesnici tog protesta smatramo da on na njemu nije dobrodošao.

ILIĆ: Kad je Dragan Đilas na samom kraju protesta ušao u levi blok smatrali smo da mu tu nije mesto. Ono što se kasnije desilo na Terazijama je čini mi se prilično instrumentalizovano kao nekakav ne znam kakav napad.

Kako je reagovao Đilas na parolu?

ILIĆ: Ja lično nisam bila prisutna.

Nakon tog incidenta s protesta oglasio se Đilas zvaničnim saopštenjem, rekao je: "Prošao sam pored njih bez reakcija ali su oni kada su me ugledali krenuli ka meni i došlo je do verbalnog konflikta sa ljudima sa kojima šetam zajedno. U pitanju su moji prijatelji, a ne telohranitelji jer telohranitelje nemam". Koji je vaš komentar na ovaj citat?

ILIĆ: Mislim da je slučaj klasičnog izvlačenja i fabrikovanja realnosti budući da se nije desilo to da su neki ljudi došli i njega napali, čovek je sam ušao u levi blok iz koga je oteran ovim parolama koje su mu upućene. Slučaj na Terazijama se slučajno desio, Đilas je prišao nama odnosno drugovima I drugaricama koji su tamo bili okupljeni da im otprilike drži bukvicu.

Šta je rekao?

ILIĆ: Rekao je da li vaši roditelji znaju gde ste i kako možete tako da se ponašate.

Da li je bilo sličnih incidenata s liderima iz Saveza za Srbiju?

ATANASOVSKI: U principu nije bilo sličnih incidenata. Na narednim protestima jeste redari iz obezbeđenja tih protesta koji su iz omladine Saveza za Srbiju iz Dveri, Narodne stranke itd. bukvalno su fizički pokušavali da spreče naše prisustvo na protestu, znači udarali nas, blokirali nam transparente, vređali nas, napadali naše drugarice...

Jeste li to prijavili nadležnim organima?

ATANASOVSKI: Ne. Mi smo to objavili na našem sajtu.

Da li postoji neka stranka sa kojom biste sarađivali?

ATANASOVSKI: Da. Sa strankama koje na bilo koji način učestvuju u organizaciji protesta "Jedan od pet miliona", mi ne bismo sarađivali. To prosto isključuje sve te stranke koje su vidljive na ovom protestu. Mi sarađujemo sa određenim brojem organizacija u okviru onoga što se predstavlja kao "Združena akcija Krova nad glavom", koja je front prava na stanovanje u Srbiji i negde smo takođe bili prisutni u okviru levog bloka s nekim organizacijama koje su takođe udružene. Te dve koalicije za sada iscrpljuju opseg naših partnera na političkoj sceni u Srbiji.

Kakvo je vaše mišljenje o opoziciji i o protestima "Jedan od pet miliona"?

ATANASOVSKI: Mi smo kao informisane i osvešćene osobe od početka znamo da kičmu organizacije protesta čine aktivisti opozicionih stranaka s kojima mi ne bismo sarađivali. I to je razlog zbog kojeg na nekoliko protesta mi nismo bili prisutni, ali ono što smo uočili jeste da većina javnosti Srbije ne zna ono što mi znamo. Mi smo želeli da budemo prisutni na tim protestima kako bismo ljudima koje dolaze na neki način pokazali da postoje leve ideje i da postoje nosioci levih ideja koji su spremni da izađu na ulicu s tim sloganima i da ponude jednu vrstu tačke oko koje će se levičari i levičarke, radnici i radnice u Srbiji okupljati na tim protestima.

Kao jedan od frontova odbrane prava radnika zalažete se i za ukidanje javnih izvršitelja, šta bi bilo rešenje bez njih?

ILIĆ: Ne bi bilo prinudnih iseljena ove vrste.

Šta je rešenje?

ILIĆ: Rešenje bi bilo da država promeni svoju politiku da udari po onima koji svoju imovinu stiču na bespravni način i koji su u daleko povoljnijem položaju, koji su daleko bogatiji. Da ne udara po onima koji su najsiromašniji zbog toga što nisu imali da plate dug za struju ili da prodaje njihove stanove i imovinu na doboš na nečemu što će u skorije vreme biti deo internet aukcije, već da udari po onima koji su kapitalistička klasa.

Kakav je stav organizacije Marks 21 po pitanju Kosova i Metohije?

ATANASOVSKI: Marks 21 od svog osnivanja podržava pravo naroda Kosova na samoopredeljenje. Takođe, smatramo da to pravo na samoopredeljenje trenutnim stanjem na Kosovu nije zadovoljeno, da narod Kosova živi u jednoj vrsti protektorata od strane NATO pakta i da u tom smislu tek treba da ostvari svoje pravo na samoopredeljenje koje mi priznajemo. I u tom smislu ono što predlažemo kao mogući predlog za razrešenje toga jeste da se i Srbija i Kosovo proglase zonom slobodnom od strane NATO pakta, dakle da se NATO pakt u celini povuče i s teritorije Srbije i s teritorije Kosova.

Da li imate saradnju sa Savezom udruženja boraca narodno-oslobodilačkog rata?

ATANASOVSKI: Ne.

ILIĆ: Eventualno, ali ne mogu da se setim jedino ako se organizuju neke antifašisticke akcije u kojima bismo zajedno učestvovali ali nekih bliskih veza i saradnje ne.

ATANASOVSKI: Možda imamo, ali u akcijama vezanim za rehabilitaciju.

ILIĆ: To svakako da, jer su to širi frontovi antifašističke borbe u kojima uvek učestvujemo.

Da li je komunizam kao politička ideologija bio nametnut Srbima i kako su ga razumeli?

ILIĆ: Ne mislim da je nametnut. Mislim da je narodno-oslobodilačka borba jedna od svetlih primera iz istorije na koje možemo da se pozovemo. Mislim da su danas mnogi od tih nacionalista preobraćeni komunisti iz vremena Jugoslavije, ali mislim i da nacionalisti danas pokušavaju da plasiraju taj mit o komunizmu kao nečemu sto je došlo odozgo, što je bila tamnica za Srbe. Svaka nacionalistička klasa u svakoj od bivših Jugoslavija će pričati tu priču. Isto će pričati i hrvatski nacionalisti ili nacionalisti u Bosni.

Ako posmatramo spoljnu politku SAD i spoljnu politiku Rusije, da li je Donald Tramp veći imperijalista od Vladimira Putina?

ILIĆ: Mislim da da, u smislu sakupljene moći jer suštinski od Hladnog rata, ali i nakon kraja Hladnog rata, imamo tu unipolarnu situaciju gde tek relativno skoro počinju da se pojavljuju nekakvi novi ekonomski takmaci. Tu pre svega mislim na Kinu trenutno, jedino u tom smislu relativne jačine imperijalističkih država i saveza u kojima se nalazi, a SAD se nalaze u okviru NATO kao nesumnjivo najmoćnijeg imerijalističkog saveza na svetu. U tom smislu to možemo reći, a s druge strane nikako ne treba da znači da je imperijalizam Vladimira Putina nešto što je benigno ili prema čemu treba imati veće simpatije u odnosu na imperijalizam Donalda Trampa.

Da li ste za državno, društveno ili privatno vlasnistvo?

ILIĆ: Društveno.

ATANASOVSKI: Mi se zalažemo za suštinski kontrolu radničke klase nad sredstvima za proizvodnju. I u Jugoslaviji se svašta zvalo društvenim vlasništvom, pa ta kontrola nad sredstvima za proizvodnju nije bila suštinska. Ukoliko pod društvenim vlasništvom podrazumevamo suštinsku kontrolu radničke klase nad sredstvima za proizvodnju, onda da.

I za sam kraj razgovara, da li znate reči Internacionale odnosno himne međunarodnog proletarijata?

OBOJE: Da.

Internacionala to će biti posljednji

I odlučni teški boj,

Internacionala,

Nek bude ljudski rod"!

Bonus video