NIKAD OTVORENIJI INTERVJU SERGEJA TRIFUNOVIĆA: O Đilasu, Tadiću, Jeremiću, Vučiću, drogi, Partizanu, psovanju VIDEO

Sergej Trifunović je sve samo ne običan glumac. Običan političar. Običan čovek. Hvaljen i osporavan, uzdisan u nebesa i provlačen kroz blato. Humanista i egzibicionista. Talentovan i ponekad tako prost (ako pogledate samo njegov Tviter nalog i količinu psovki koje izbaci na dnevnom nivou).

Povoda za intervju, otkako je prelomio da aktivno uđe u politiku kroz angažman na mestu predsednika Pokreta slobodnih građana, gde je nasledio Sašu Jankovića, ima zaista mnogo.

Intervju, uz njegovu dozvolu, vodimo na Ti, a na samom početku razgovora, prilikom predstavljanja, insistira, ironično naravno, na formulaciji:

- Propali srpski glumac.

Propali srpski glumac i odnedavno predsednik Pokreta slobodnih građana.

- I propali narkoman.

Kažu da si najbolji glumac u politici i najbolji političar među glumcima. Kako ti to zvuči?

- Dosta dobro.

Otkud Sergej Trifunović u politici? Šta te nateralo da se baviš politikom, posle uspešne glumačke karijere?

- Ja sam u politici već 100 godina, čoveče, samo sam sad to rešio da verifikujem. U politici sam besni pojedinac već godinama, onda zašto da ne i u ovom? Pokret slobodnih građana je jedna divna opcija u čijem sam formiranju učestvovao. I jedan blok, građanski, koji pokriva deo opozicije koji ne postoji. Ispalo je kao najispravnija odluka da se kandidujem, a odluka je zapravo 15 dana bila prilično košmarna. Bio sam u fazonu: šta mi je ovo trebalo? Ali sam onda shvatio da se ništa neće desiti jer sam već godinu i po dana pre toga državni neprijatelj broj jedan..

Zašto si državni neprijatelj?

- To pitajte one koji su me napravili državnim neprijateljem. Ako mene pitate, ja se osećam kao državni prijatelj broj jedan.

Sigurno nisam prvi koji te ovo pita: šta će ti ovo u životu? Da li ti to nešto treba, da li ti pravi probleme?

- Ne, ne. Ja sam državni prijatelj, ovo radim iz najboljeg osećanja patriotizma. Kao i sve ostalo što radim. I humanitarna fondacija koja spašava decu, i borba protiv nakaradne vlasti koja upropaštava državu. Tako da, ovo što radim je vrhunski čin patriotizma. Tačka. Kad je patriotizam u pitanju, koliko god to možda somnabulno zvučalo, po svojoj definiciji nikad nisam bio neki patriota, ali me je to neko duboko osećanje za pravdu apsolutno nateralo da se bacim u ovako nešto.

Zašto baš Pokret slobodnih građana?

- Rekoh, zato što sam u njegovom osnivanju učestvovao, pošto sam potpisnik apela, zato što smo svi stali zdušno iza bivšeg predsednika Saše Jankovića, koga smo detektovali na osnovu njegovog ombudsmanskog rada, kao ličnost koja je bila čista i nova. Ljudima su potrebni, pogotovo opoziciji, svi koji govore, ljudi koji šetaju, kao i oni koji ne šetaju. Svima su potrebna nova lica i svi brundaju o novim licima. I onda sam ja rešio da se bacim u to, jer Pokret slobodnih građana - koji se zaista divno zove i to ću govoriti svaki put - u ovom trenutku okuplja ljude koji recimo, u nekom većinskom slučaju, 77 odsto nikad nigde nisu pripadali, nijednoj političkoj partiji ili opciji, niti su želeli da se nominalno bave politikom. Ta država, odnosno državotvorci koji drže poluge vlasti, oni su usmereni protiv države. Oni ruše institucije sistema, a ako se to dešava, onda država ne postoji. Sve to pređe u autokratiju i lične dilove, to je sve otišlo dođavola. Oni stalno govore meni i u mom periodu mog građanskog aktivizma, dok nisam bio na čelu pokreta - Sergej je dobar glumac, ali treba da ostavi politiku političarima. Oni su stvorili iluziju da je politika privilegija malog broja interesa beskorisnih ljudi, što bi rekao Branimir Štulić. Milovanje idiotskih glava. Maja Gojković kaže: 'ja sam političarka', a zapravo jedino svedočanstvo njenog bavljenja politikom je to što je do sada promenila osam stranaka. Svaki put kad neka stranka dođe na vlast, ona uđe u tu stranku. Ako je to bavljenje politikom, onda to može i Kurta i Murta i može svaka budala, nikakav problem. Mi građani Srbije dozvolili smo da nam takvi nakazni likovi rade o glavi i vode zemlju. PSG je počeo da prikuplja jednu neverovatnu ekipu ljudi, od univerzitetskih profesora do...

Daj nam neko ime?

- Srbijanka Turajlić je tu, Ratko Božović je tu, Jelena Đorđević je tu. Neću da pričam s kim razgovaram, jer to ne bi bilo pristojno. Ti ljudi još nisu rekli da, ali su prilično za. I zapravo neću da otkrivam deo tima, nije pametno.

Pretpostavljam da je ideja da se mobiliše onaj deo ljudi koji ne glasa već godinama?

- Da.

Kako ćeš uspeti to da učiniš?

- Za početak, počeću svojim ličnim primerom. Ja sam 2012. godine bio beli listić i nisam baš ponosan zbog toga. Ali u tom trenutku to je bio moj bunt protiv vlasti koja nas je dovela dotle dokle nas je dovela. I dovela nas je zapravo do iste ekipe Slobinih poslušnika i malih pionira na vlasti. To je njihova krivica. Ja sam svojim autovanjem i ulaskom u ovo zvanično pokrenuo dosta njih koji se nikad ranije nisu bavili politikom. U smislu, nikad nisu glasali. To je neki mali procenat ljudi, nije on još uvek veliki. Ali ono što treba da se desi u budućem vremenu je teren, teren, teren, pričanje s ljudima.

Kad smo već kod belih listića, šta danas iz ove perspektive zameraš Borisu Tadiću, kako danas gledaš na ulogu Tadića u politici?

- Na Borisa gledam kao na jednog poštenog čoveka, to je recimo jedini čovek koji se nije okoristio od politike.

Osim što pravi kafu od mačijeg izmeta. To mu je današnji biznis.

- To nemam pojma, ali dok je bio u politici on nije bio lopov, lopovi su bili oko njega. Prosto mu zameram na nedovoljnoj čvrstini u stavovima. I na jednoj političkoj naivnosti. On je svakako intelektualac i čovek koji ima mnogo znanja, i čovek od koga mogu da se čuju korisne stvari. Na sastanku opozicije imao je jedan divan govor dobrodošlice meni. Bio je zaista prelep. Mislim, jasno je da čovek puno zna, ali u tom trenutku, on nije imao dovoljnu čvrstinu. Ja sam ga čak podsetio na razgovor koji smo vodili dok je bio predsednik, da eto ti neki tajkuni ne bi trebalo da plaćaju ofšor kompanijama na Kajmanskim ostrvima, nego da plaćaju porez u svojoj zemlji, a onda sam mu ispričao priču o vlasniku Lukoila kog su pitali kako sarađujete s Putinom, pošto ste bili dobri, on kaže divno, mene pozove predsednik Putin da donesem pet miliona za akvapark i ja donesem deset.

Dosta njegovih ljudi je danas u SNS, Nebojša Krstić je jedan od njih. Kako gledaš na tu vrstu angažmana?

- Nebojša Krstić nije čovek, za početak. On je mačji izmet od koga bi Boris Tadić mogao da napravi kafu. Ti da budeš čovek moraš da imaš integritet i karakter, mnogo činilaca čini čoveka. Gospođa Vesić isto, i tako dalje. Kako bih vam rekao, to su ljudi, Maja Gojković, to su te minorne političke iznutrice, jedna amorfna masa, neki prost narod bi to nazvao slinama. Ja to ne gledam kao na ljudska bića.

Saša Janković je dok je bio na čelu PSG uporno izbegavao tu vrstu rečnika koju ti sad koristiš.

- On je previše fin, ja nisam.

Da li je PSG danas isti onaj kao juče i šta se tu promenilo?

- Srećom nije, sve se promenilo.

Ali i dalje plediraš da na okupu držiš iste te ljude?

- Koje?

Pa one koji su onomad u velikom procentu glasali za Jankovića?

- Na koje iste ljude? Ja se nadam da će taj krug ljudi da se širi, da neće biti samo taj krug ljudi, mislim, mi smo s 16 odsto došli na 0,4 odsto.

Zar ne misliš da ljude odbija ta tvoja politička neposrednost? Eufemistički rečeno.

- Pa sad vidi, vreme je da malo menjamo stvari u politici.

Tako što ćemo da diskvalifikujemo političke neprijatelje?

- Ne. Prvo tako što ćemo da autujemo licemere. Nećemo da koristimo eufemizme. Jer ako vas neko krade, ako vas neko pljačka, ako vas neko naziva ološima, barabama, neradnicima, huljama, izdajnicima, plaćenicima, ja zaista ne mogu da ih milujem i da kažem: ja vas molim da nas ne zovete barama, ološima, plaćenicima, i ja bih vas zamolio da ne koristite takav rečnik. Ja bih radije koristio ono što bi svaki čovek na ulici rekao, svaki isti besni čovek koji hoda, svake subote u već 60 ili ne znam koliko gradova u Srbiji. Dakle, ja mislim da je zaista vreme da prestanemo s idiotarijama. I s mimikrijama, i s raznim licermernim igrama. Ja, naravno, nisam prostak za početak, sebe smatram intelektualcem, kako god to vama zvučalo.

Nemam problem s tim.

- Nemam ni ja problem s tim, ali nemam ni problem da stvari nazivam eufemizmima. Mislim da je vreme da se stvari nazivaju pravim imenima.

Po čemu se ti onda razlikuješ od njih? Od istih tih koji govore: ološ, prostak, baraba, a ti na drugoj strani kažeš slina, gnjida...

- To je lepo objasnila Marija Bogdanović.

Koja nije koristila te reči.

- Ali je objasnila lepo, i rekla je da taj rečnik koji ja koristim nije ni blizu rečnika koji oni koriste.

Nijanse su u pitanju, reklo bi se.

- Ako ti tako gledaš i misliš, okej.

Nekoliko puta si na Tviteru obećavao javno da ćeš da prestaneš da psuješ, zbog tvoje majke, na primer.

- Prilično sam smanjio psovanje. Ali, ako smo ovde da pričamo o mom rečniku i mom psovanju, u redu, ja mislim da imamo mnogo bitnijih tema. Ako se slažeš.

Imamo bitnije teme, naravno. Neki ljudi poput Radeta Veljanovskog, ima ih još, napustili su PSG onog momenta kada si ti ušao u stranku.

- Odlično, super.

Naveli su razloge koje su naveli, kako ti gledaš na to? Šta imaš da poručiš tom delu političkog spektra čije stavove zastupaju ti ljudi?

- Srećan put.

Sve najbolje u životu?

- Tako je, sve najbolje u životu.

Rade Veljanovski, njegov citat: "u vreme Saše Jankovića, a to bi se nastavilo i s gospodinom Olenikom koji je bio tvoj protiv kandidat, to bi bila prava linija koja je trajala, i sve bi ličilo na onaj pokret". Da li će nešto da se promeni tvojim ulaskom, ideologija samog pokreta, način delovanja, približavanje ljudima?

- Način delovanja sigurno. Hoće. Sve.

Konkretno? Ljudi sad gledaju ovaj intervju i razmišljaju: čekaj, ja hoću da glasam za Sergeja Trifunovića...

- Dakle, ja za početak sednem u kola i odem na teren i pričam s ljudima u Kragujevcu, pričam s ljudima u Gornjem Milanovcu, znaš, uhapse malog Nikolu Filipovića, ja odem ispred CZ-a. Uhapse Slobodana Stefanovića, ja odem u Kragujevac. Znači, mi smo vrlo konkretni. Hodam, idem po terenu i razgovaram s ljudima. Ljudi se sami javljaju, ljudi sami osnivaju lokalne odbore. Mi smo osnovali sad već zvanično devet, plus četiri lokalna odbora danas. Dok ste me čekali. Tako što ljudi prepoznaju neku energiju, ljudi kojima je pun kufer one prethodne energije i oni su u fazonu: e, s tobom hoću da radim. Vrlo je jednostavno. Znaš, ljudi prepoznaju iskrenost, da li ja psujem, da li koristim rečnik koji se tebi ili tvojoj majci ne sviđa ili već ne znam kome, meni to zaista nije bitno, ja sam iskren. I ljudi prepoznaju iskrenost, a verujem i da svi ti ljudi koji ne glasaju, tih 45 posto, pun im je, znači dovde, tih divnih reči koje ne znače ništa. Ušao sam u politiku između ostalog da stanemo na vrat tom 'političkom kurvarluku' praznih reči. Šta znače te prazne reči? Ništa. Prijatelju, znači mi slušamo godinama kako ljudi lupetaju gluposti. Prazne reči, 'bambede, bambede, bambede, bambede', šta to znači? Ništa.

Kako ćete uspeti...

- Ako tebi smeta što ja psujem prilikom toga, pa ja ću ti reći da je to...

Meni ne.

- Pa onda, eto. Vidim zapeo si s tim, 5 minuta oko psovanja, pa eto...

Kako ćete uspeti da srušite ovaj režim?

- Vrlo jednostavno. Ako ima volje ima i načina. A ima i načina, ima i volje.

Ajmo malo podrobnije, pretpostavljam da postoji neka ideja?

- Postoji, pa neću sada da ti...

Je l možemo da pričamo o tome?

- Pa možemo, ali...

Mislim da nije državna tajna?

- Je l ti učestvuješ u protestima, ideš, hodaš?

Da, bio sam.

- Super, kakve su tvoje vizije? Je l ti imaš...

Ne, to ćemo kad ti budeš intervjuisao mene.

- Znači, svi se ponašate isto.

Ne, ne ponašamo se isto.

- Pa, ja te pitam...

Danas radimo intervju sa Sergejem Trifunovićem.

- Okej, Gabrijel Garsija Markes, veliki nobelovac i novinar pre svega, rekao je: intervju je razgovor između dva čoveka. I svi imate tu pljosku, ja ovde postavljam pitanja. Ne, mi ovde pričamo, ja tebe pitam...

Razgovor o tome možemo da nastavimo kad isključimo kamere.

- Ne, nećemo nastaviti razgovor jer ja posle nemam vremena, moram da idem u Smedervsku Palanku da postavim lokalni odbor, prijatelju.

Ljude ne zanima šta ja imam da kažem, zanima ih šta ti imaš da im kažeš.

- Ali sad ću ti reći koliko je to pitanje licemerja.

Nije.

- Ako si ti građanin Srbije, ti se ponašaš kao komšija i sad mi tu kiselimo kupus i ti me pitaš: u, kako vam ide to, hoće da vam uspe to? Pa nije to - hoće da vam, to je - hoće li da nam uspe. Ako ovde postoji volja onda ne pričamo o meni, ja nisam čovek koji je došao ovde da predstavlja svoj novi film u kome ti nisi učestvovao.

Ti si jedan od onih koji pokušava da mobiliše ljude, ja te pitam kako ćeš da im objasniš zbog čega treba da glasaju za tebe?

- Stay tuned and watch, na primer.

Okej, hoće li...

- A da li se ti slažeš da je ovo zajednička stvar, je l smo mi svi u problemu?

O tome ćemo posle, kad isključimo kamere. Je l to okej? Ako nemaš ništa protiv.

- Mislim da je to licemerno.

Jer ljude zanima intervju sa Sergejem Trifunovićem, a ne sa Sašom Stajićem.

- Saša, mene zanima šta ti misliš, čoveče.

O tome ćemo kasnije.

- A neee, znaš šta je problem? Ti ne razumeš šta ja tebi govorim.

Ja razumem.

- Ne, ti ne razumeš. Dakle, vi svi koji me intervjuišete, postavljate pitanje, da li će to da vam uspe? Šta znači da vam uspe? Ja mislim, Saša, da mi ovde imamo zajednički problem.

Ja ti postavljam pitanja koja bi ti postavio moj otac. Nečiji drugi otac ili nečija majka.

- A ja uvek, znaš šta ja kažem svima, na Tviteru, pošto čitaš i pratiš. Dođi, ako mođeš da sediš i da prdiš na tviteru, možeš i da dođeš u Majke Jevrosime 42 i da nešto radimo. Da mi kažeš šta hoćeš da radiš? Evo, ja tebe pitam, da li ti hoćeš nešto da radiš osim da postavljaš pitanja 'a kako će da vam uspe'. Pa uspeće nam. Mislim kako bih ti rekao, ja verujem, veruješ li ti?

Sve je to kul, ali nećeš mnogo ljudi mobilisati tako što ćeš da kažeš da 'sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu'.

- Ako ti tako kažeš. Ako je to tvoje mišljenje, to potpuno ide.

Hoće li PSG ući u Savez za Srbiju, i ako neće zašto?

- Ne. Četrdesetpeti put, neće.

Zbog čega?

- Zato što sam, između ostalog, ušao da mobilišem i ljude koji ne veruju u bivše činioce vlasti, u koje i sam sumnjam. Bez obzira na to što imam nameru da sarađujem s njima, i te kako, zato što mislim da je nužno da se opozicija ujedini što pre, to je sigurno. Iz prostog razloga što se oni, uostalom, plaše ujedinjenja. A i u onom pismu Jevrejskoj zajednici koje si verovatno pročitao, pričao sam o nužnosti ujedinjenja, i o tome zašto, zaista, sloga i treba da spasava. A ako ja sad uđem da bih privukao te ljude, pa ih onda uložim u SzS, kako bih ti rekao, to je veoma licemerno.

Priča se o zajedničkoj listi koja jedina ima šanse.

- Zašto misliš da zajednička lista jedina ima šanse?

Ne mislim to ja, evo misli Đorđe Vukadinović.

- To je mišljenje Đorđa Vukadinovića.

Koji zastupa stavove ogromnog broja ljudi na tom političkom spektru, da jedino zajednička lista može da napravi nešto, na nekakvim hipotetičkim izborima. Ti se ne slažeš s tim?

- Nisam siguran. Nisam rekao da se ne slažem, ali to je stvar za prilično promišljanje. Mislim da nisam siguran.

Hajmo na glumce u politici. Ti, Kojo, Đuričko, tvoj brat, Srđan Dragojević, čovek iz branše. Šta glumci donose političkim protestima, a šta im oduzimaju?

- Mislim da se ne radi uopšte o glumcima u politici, upravo ono zašto sam pitao tebe, na pitanje da li će da vam uspe, bilo bi sad neka grupa ljudi 'glumci'. Ja mislim da svi ljudi koji imaju vrstu građanske svesti, da žive u jednoj maloj zemlji koja je u ozbiljnom problemu, i to problemu koji se vuče već decenijama, koji prilično preti da uništi sistem, po podacima Direkcije evropske integracije, 595 hiljada ljudi je napustilo ovu zemlju u zadnjih šest godina.

654.000, pisao je Espreso o tome.

- Eto vidiš, mi prilično umiremo, nestajemo kao nacija. Starosni prosek je 41,3 godine. Znači, ljudi, glumci, rudari, profesori, Saša, voditelji, vi koji ste u fazonu: 'jao nemojte mene da pitate jer ja kao, ne znam, imam novinarsku objektivnost', svi treba da se uključimo u to. To je ono što ja vama gospodo pričam, a to je ono što vi uporno odbijate da razumete zauzimajući neke stavove i stavljajući se sa strane. To je za mene jedna vrsta licemerja koja meni lično ide na živce, ali Bože moj, to je lično vaša stvar. Nemoj da se naljutiš, ja samo kažem svoje mišljenje.

Taman posla. Ukoliko PSG ne prođe izborni cenzus...

- O kom izbornom cenzusu pričamo?

Kad budu izbori.

- Kad će da budu izbori?

To ćemo videti.

- Pa to ti kažem.

Ako budu bili i ako PSG izađe samostalno, pitanje je...

- Do toga još trista godina, do Soluna sto somuna.

Okej. Posle tih sto somuna će biti održani izbori.

- Ja uopšte ne razmišljam o cenzusu, ne razmišljam o izborima uopšte.

Pitanje je, pretpostavljam, važno za one koji će glasati, da odluče da li da potroše glas na tebe ili da glasaju za one koji će eventualno preći izborni cenzus.

- Dobro.

Hipotetički, ukoliko PSG ne pređe izborni cenzus, ti se povlačiš iz politike ili ostaješ u ovom ili onom obliku i dalje u politici?

- U ovom trenutku ne razmišljam o izborima. Razmišljam o kadrovskoj politici, o ljudima koji dolaze svaki dan, razmišljam o stvaranju strukture. Uopšte ne razmišljam, niti o izborima, niti o cenzusu. Razmišljam 'first things first' - znači, moram da idem korak po korak. Sad ti mene pitaš kakvi će biti crepovi na kući, a mi nismo temelj odradili. Ne znam, prijatelju.

Nova lica u politici, ti si jedno od njih. Da li misliš da je ljudima koji glasaju za opoziciju previše Jeremića, Đilasa, Boška, Tadića, svih onih koji su iskompromitovani na ovaj ili onaj način i koji su imali izborne poraze u poslednjih X godina? Tvoje mišljenje me zanima, da li misliš da je došlo vreme za nova lica u politici?

- To je sasvim sigurno. Jedan od razloga zašto sam se bacio u to je upravo taj. Pošto stalno slušam to zapravo i stalno vidim to zapravo, ti u jednom trenutku vidiš nakon svega onog, sećam se koalicija, Tadić, Čeda, Čanak, ja kao... odakle zemljaci?

Dobro, to više nije opozicija, je l tako? Čeda i Čanak.

- Nije, to je bilo u jednom trenutku nekih onih izbora. Zato što su to razne varijante, ne postoji više niko ko nije bio u dilu s nekim. Evo pogledaj, kad bih povukao jednu mapu, jedan dijagram, iscrtao imena svih političkih činilaca trenutno na sceni, i povukao samo paralele između njih, dobio bih jednu gustu mrežu gde je svako bio u koaliciji sa svakim. I gde ti je samo jasno ono što ti govorim, to je jedna vrsta, opet da se vratim na gospodina Štulića, skup interesa beskorisnih ljudi. I to sitnih interesa beskorisnih ljudi. Mislim da je ljudima toga dovde (pokazuje rukom do grla - prim. aut).

Uprkos svemu tome, ti si i dalje spreman da sarađuješ i s Đilasom i s Jeremićem i s Boškom... Da li im nekad kažeš ovo što si upravo rekao meni?

- Svaki dan, pitaj Đilasa.

Da li im nekada kažeš: hej ljudi, vreme je da se povučete.

- Ne, ne, ja ne pričam da je vreme da se povuku. Ja recimo Đilasu govorim, za koga smatram da je veoma sposoban faktor i činilac iz mnogo razloga, da mora stalno da govori da je pogrešio. I onda on meni kaže: "pa juče sam baš rekao". I ona ja kažem, ne, moraš to da propovedaš kao mantru, prijatelju. Prosto je, ljudi. Mislim da je Boris Tadić čak izašao i rekao: jeste, mi smo stvorili kod Mikija Rakića u kancelariji SNS i ojačali Dveri da bi otkinuli Šešelja, napravili tu desnicu, i to je nas pojelo.

Tadić je to demantovao milion puta.

- Znam, ali da je izašao i priznao to, on bi recimo imao moj glas. Ja sam recimo brljiv i brz čovek i jako volim da kažem 'izvini' kad pogrešim. I uvek sam slab na 'izvini', kad neko pogreši prema meni, dođe i kaže 'izvini' - nikakav problem. Ljudi nekako, na neki način vole iskrenost i vole pokajnike. Odnosno, umeju da cene pokajnike, zato što je biti pokajnik ljudski. Boris Tadić bi stekao dosta poena kad bi to izgovorio. Mislim da to njega boli suštinski. Vraćam se na to on je pošten čovek, tu nema priče, ali politika je prljava igra.

Ko je političar za koga bi Sergej Trifunović, privatna osoba, danas glasala? Postoji li to ili takav u Srbiji?

- Verovatno postoji. Ali sad ne mogu da ti kažem.

Kad ih već analiziramo, zanima me tvoje mišljenje o Vuku Jeremiću i Bošku Obradoviću? Na stranu što ćeš sada da se sudržavaš jer ćeš sutra eventualno morati da sarađuješ s njima, ali bih voleo da čujem tvoj iskren odgovor.

- Pa čućeš nekom drugom prilikom, kad ja budem čuo tvoje mišljenje o građanskim protestima, čućeš i ti moje mišljenje o Jeremiću i Obradoviću. Fair enough, a?

Ko je najbolji, a ko najgori srpski političar? Ne u ovom trenutku, već svih vremena.

- Najgori srpski političar je Slobodan Milošević, to je sasvim sigurno, to je čovek koji je poveo četiri rata, izgubio sva četiri, izgubio veoma bitne teritorije, čovek koji je zavio zemlju u crno i čovek koji je porodio ovaj sistem koji nas guši i dan danas.

Najbolji?

- Najbolji srpski političar... Ne znam ko bi bio, verovatno bi to bio... Kad bih obrnuo i okrenuo sve rezultate, to bi verovatno bio Miloš Obrenović.

Nisi se nešto previše osvrtao na taj slučaj, pa me zanima da, ako želiš, prođemo ponovo kroz ono što je Biljana Srbljanović pričala o tebi.

- Jao Bože, je l moramo?

Ne.

- Pa, mislim možemo, ali to je, kako bih ti rekao, Biljana Srbljanović.

Koja kaže da se grebeš, da ne plaćaš svoje račune, da se ne kupaš, da ti smrdi iz usta, da si neodgovoran, da se foliraš...

- I da je Legija zbog mene ubio Đinđića. Ja to zaista ne bih komentarisao. Pa kako? Mislim, kako bih ti rekao...

A šta bi joj rekao kad bi sad pričao s njom?

- Šta bih joj rekao? Ništa. Pa kako da joj kažem nešto kad mi smrdi iz usta.

Pa dobro, odmakneš se tri metra, čuće te.

- Pa ne znam, pitao bih je: 'kako ti je Neša Struja?'

Neša Struja?

- Neša Struja je njen dečko koji radi s Brnabićkom, pa gradi one elektrane, a Srbljanović uvek poprima oblike onog s kim se zabavlja. Kad je bila u Bokanovoj gardi onda je bila četnik, Beli orlovi, posle LDP, Prokić...

Pisala je filmske kolumne za Pogled, nije da je branim, ali je tako.

- Šta ti je bre, udala nogom u vrata, ja je gledao, zemljače. "Vi ovde jedete i pijete dok naša braća u Slavoniji ginu". Njen ujak je Radovan Karadžić, to je sve trebalo braniti. Sad treba braniti Nešu Struju. Neša Struja radi s Brnabićkom, otvara male elektrane, žena voli skupe cipele i tašne, sve je to u redu.

Sve to o čemu ona priča, pričaju i mnogi na društvenim mrežama. Može da se podvede pod to da si egzibicionista u politici. Kako se osećaš kad čuješ da te neko etiketira na taj način?

- Pa kao kad Biljana Srbljanović napiše nešto.

Ne uzbuđuje te? Ne povređuje te?

- Ja sam propali narkoman, propali glumac, kradem pare od bolesne dece, smrdi mi iz usta, Legija je zbog mene ubio Đinđića, egzibicionista sam u politici, je l imaš još nešto?

Jesi propali narkoman? Ne uzimaš više narkotike?

- Ivana Vučićević je rekla da sam ja propali narkoman. Kesić je pokušavao da raščlani šta znači propali narkoman. Pokušavamo i dalje da shvatimo.

Određenom broju ljudi smeta i tvoja podrška, direktna ili manje direktna, udruženju Levijatan, obzirom na to da ta ekipa otvoreno na društvenim mrežama zastupa veoma problematične stavove. Kako to razgraničavaš u svojoj glavi?

- Koje stavove?

Ekstremne, otvoreno.

- Tipa? Navedi neki primer?

Mogu da ti prosledim tekstove i tvitove.

- Molim te. Nisam video nikakve, mislim ja nisam video nikakve, možda postoje.

A da li si spreman da revidiraš stav ukoliko pročitaš tako nešto?

- Ja sam brljiv, rekao sam to već, ali uvek kažem izvini. Nisam video nikakve ekstremne stavove.

Bilo ih je.

- Pokazaćeš mi. Ali ono što ja hoću da ti kažem je da kad vidim psa kome je neko motornom testerom odsekao ne jednu, nego 4 šape ili obesio mačku, pa je odrao živu. a time se ne bavi niko...

I onda se pojave ljudi koji brane životinje s otvoreno ekstremnim stavovima, i onda su oni odjednom oprali svoje biografije, a Sergej dao pečat na to.

- Je l se ti baviš time?

Čime?

- Je l ćeš ti da štitiš životinje?

Nije to moj posao. Ali, ja nemam takve stavove.

- Čiji je posao?

To neka država rešava.

- A je l rešava država?

Je l okej podržavati ljude...

- Samo da te pitam, je l država rešava?

Pretpostavljam da ne.

- Nemoj da pretpostavljaš. Ne.

Ovde pričamo o tvojoj podršci udruženju čiji frontalni članovi imaju izrazito ekstremne stavove.

- Rekao sam ti, ti ćeš to morati da mi dokažeš, jer to nisam video. Ali ja ti kažem, ako neko odere mačku, obesi je, ako neko ubije životinju i snimi to na Jutjubu, a država to, kao što si rekao, verovatno ne rešava, ja bih samo izbacio to 'verovatno', jednostavno ne rešava. Meni se sviđa da dođe neka grupa ortaka i da to rešava. Zato što sledeći psihopata koji reši da uzme motornu testeru i psu odseče šape će dobro da se zamisli da li tamo postoji neka grupa koja će možda da ga nađe. To je moj stav. Vidim da Pavle Bihali koristi čak i malo poganiji rečnik od mene ako je to moguće, obračunavajući se s nekim ljudima. Hoću da ti kažem da mi je vrlo drago da se neka skupina ljudi bavi sprečavanjem maltretiranja životinja koje je postalo jedna ozbiljna bolest. Jer svi ti ljudi koji maltretiraju životinje na kraju završe maltretirajući ljude. Ako bi se država bavila time i sprečavala to, onda potreba za Levijatanom ne bi postojala. I ja bih to pozdravio, da li me razumeš? Ali onda država mora da se bavi time. Ako bi se država bavila lečenjem dece, onda neki glumac Sergej Trifunović ne bi morao da pravi fond da leči decu. Da li me razumeš? Da li je moj posao da pravim fond koji leči decu? Iako sam završio Fakultet dramskih umetnosti.

Koliko je novca do sada skupljeno preko tvoje fondacije?

- Milioni. Nije bitno. Nisi me pitao ključno pitanje, nisi me pitao koliko je dece izlečeno, nego si me pitao koliko je para skupljeno.

Nisi mi dozvolio da ti postavim to pitanje.

- Mnogo.

Pa koliko je dece izlečeno?

- Pa ne znam, zadnja brojka za koju znam je 163, ali to je pre nego što je Aleksandar Vučić uplatio onih 250 hiljada evra. Sad u međuvremenu smo još nekih 15 dece tu pomogli. Sad već imamo para, pa to lakše ide.

Je l ima tu nekih opstrukcija? Je l neko pravi problem zbog toga što si ušao u politiku?

- Nema nikakvih opstrukcija osim što su poslali policiju za organizovani kriminal u prostorije u kojima spašavaju decu. Ako to nije opstrukcija...

Da li su našli nešto?

- Pa evo, ja nisam čuo da su se oglasili. Ja bih jako voleo, ja ću ih vrlo brzo pozvati da ili podignu krivičnu optužbu ako imaju ili ako ne podignu krivičnu tužbu, onda će morati da se izvine, ne samo meni, nego svim građanima Srbije koji su SMS-ovima lečili i spašavali decu.

Da ponovimo, 5757?

- Tako je, uvek pustite, daćete 100 dinara za bolesnu decu. Dakle, mi smo nacija u kojoj svaka humanitarna fondacija ima pravo da koristi 20 posto za svoje troškove. Mi trošimo samo 4 posto. Dakle, ne trošimo onih zakonski dozvoljenih 16 posto.

Deo ad hominem uvreda na tvoj račun i račun tvoje porodice je i ono o čemu je Biljana Srbljanović pisala...

- Bilo bi divno da ne mora da postoji Levijatan ili da ne mora da postoji humanitarni fond 'Podrži život' , jer bi to značilo šta? Da država radi svoj posao. To je odgovor na to.

Jasno. Elem, kako se osećaš kada čuješ da neko nazove tvog brata kineskim Sergejem?

- Pa kao kad Biljana Srbljanović napiše da mi smrdi iz usta ili kao kad Svinjski Telegrad napiše da sam narkoman.

Kako je brat reagovao na to?

- Pa kao kad neko napiše da mu smrdi iz usta.

Je l vam to smešno, zabavno?

- Smešno je. Uvek je zabavno. Vi pišete o budalama. Što bi rekao Volter, ko piše, o sebi piše. Nema tu šta da se određuje.

Tvoj brat tvrdi da nisu dobrodošli na proteste. Ti si upravo postao političar, ali si i dalje na protestima.

- Kakve to veze ima?

Da li će ti dozvoliti da govoriš, je l ima tu nekog sukoba interesa?

- Pa nije Branislav Trifunović vlasnik protesta.

Okej. Sutradan se promeni vlast...

- Šeta Đilas, šeta Jeremić, šeta Borko Stefanović, svi šetamo. Šetao sam i ja kao civil, šetam i sad.

Okej. Sutradan se promeni vlast i Sergej Trifunović postane ministar kulture, da li je uopšte moguće tako nešto?

- Sergej Trifunović nikad neće postati ministar kulture.

A da ti ponude to i da dođeš u iskušenje, šta je prva stvar koju bi uradio kao ministar kulture?

- Otpustio bih sve unutra. Pod broj jedan.

Okej, a nešto konkretno?

- Neke bih streljao. Šalim se.

Finansirao pozorišta ili...

- Čoveče, zašto govorimo hipotetički?

Zato što ljudi žele to da čuju. Zašto da glasaju za Sergeja?

- Ali zašto bi ljudi želeli da čuju kad sam ti već rekao da ne želim da postanem ministar kulture? Zašto bih razgovarao o nečemu čim uopšte ne želim da se bavim?

Okej. Ima li te u pozorištu danas?

- Sinoć sam igrao 'Voz'. Dođi da gledaš, daću ti dve karte.

Kakva su srpska pozorišta danas?

- Kao i srpsko društvo. Prilično su upropaštena i ruinirana, u svakom smislu, na žalost sad već i u idejnom i kreativnom. Ali normalno je da kad neke stvari isušavate i upropaštavate da moraju da se uruše. To je sasvim normalna stvar. Srećom, ovde i dalje igra ulogu neki talenat i neka ideja, pa nešto još uvek može da ispliva.

Film?

- Srpski film je kao i srpsko društvo.

Tvoje mišljenje o liku i delu Miroljuba Petrovića?

- Nikad u životu nisam pogledao sekund Miroljuba Petrovića.

Ali pretpostavljam da si čuo za njega?

- Jesam, ali ne znam šta su njegovi stavovi, znam ono 'pod mač bato', ali ne želim da uopšte ogadim svoj život gledajući sekund Miroljuba Petrovića. Jako sam ponosan što nisam pogledao u životu, niti ću.

Pretpostavljam da si ogadio život dovoljno psovkama i uvredama koje ti upućuje Vojislav Šešelj, na primer.

- Vojislav Šešelj može da me uvredi kao i kad napišu da sam propala narkomančina. Koga interesuje šta priča Vojislav Šešelj?

A Dačić?

- A, bucko je sladak. Ja sam rekao bucku da se namazao kremom za nevidljivost.

Kako se kaže, ududio ili ububio?

- Udidio. Udidio se bucko pošto ne spominje proteste, ništa, ne oglašava se.

Ali oglasio se bucko?

- Bucko se posle oglasio, pošto se osetio prozvanim i rekao je, citirao Biljanu Srbljanović, da mi smrdi iz usta

Za njega nema mesta u nekoj novoj vlasti? Iako po svemu sudeći bez SPS-a neće moći da padne vlast?

- (tišina i osmeh na licu, bez odgovora - prim. aut).

Afera Hilton. Da li te neko prati? Ko je mogao da ti priđe na metar da vas snima, a da vas šestorica za stolom ne provalite to?

- U mom telefonu žive mali ljudi već godinu i po dana.

Zar nije malo sumnjivo da vas neko snima s metar, a da se vi ne zapitate, pa čekaj, šta radi ovaj čovek? Jer one fotke su napravljene s metar otprilike.

- Jesu. Mi pričamo, ne gledamo okolo ko slika. Pazi, da smo hteli da budemo tajni, mi bi izabrali tajno mesto. Mi smo otišli u Hilton.

O čemu ste pričali?

- Ako uđete u politiku vi morate da očekujete da ćete razgovarati s političarima, to je sasvim normalna stvar. Dakle, svi ti ljudi prosto su ljudi, politički savetnik gospodina ambasadora Kajla Skota, on je želeo da se upozna s novim opozicionim liderom na sceni, s njegovim stavovima i razmišljanjima. To je jedna uobičajena procedura koji su prošli svi. Uključujući i Đinđića i Vučića. Na kraju krajeva, Vučić je doveo Šredera i zaposlio Tonija Blera kao savetnika, i dao Klintonu dva miliona dolara u predizbornoj kampanji, i razgovarao s čuvenim Sorošem, a sad se meni kao nešto zamera, sad sam ja kao neki izdajnik koji razgovara.

Šta im je novi lider opozicije rekao?

- Pa rekao sam im sve što su moji stavovi, sve što ste čuli već milion puta.

Šta oni kažu na to?

- Ništa.

Da na tebe može da se računa u budućnosti?

- U kom smislu?

Ako recimo podržavaju ljude koji žele da svrgnu vlast..

- Ljudi,vi imate taj... Šta znači računa? Čovek je seo da se upozna sa mnom. Nije donosio nikakve zaključke. Rekao je: 'E, sad ćemo mi da vam damo pare da skinete Vučića ' ili 'nećemo da vam damo '. Prosto je seo da se upozna, pričao je. Šta biste vi u slučaju ovog, šta mislite o ovom, šta mislite o ovoj vlasti, šta mislite da treba da se promeni, kako može da se pomogne. Sve što ja pričam na portalima, u novinama, na TV, sve sam to rekao gospodinu Dejvidu.

Šta to opozicija, čiji si deo i ti odnedavno, nudi drugačije od Vučića? Vučić želi da vodi zemlju u EU, spreman je na kompromis oko Kosova, to su iste one vrednosti za koje se i dobar deo opozicije zalaže.

- O čemu vi pričate?

Pričamo o njegovim glavnim smernicama.

- Šta su glavne smernice? Nama su glavne smernice da izgradimo sistem. Da uspostavimo sistem. Da vratimo institucije, da Srbija bude poljoprivredna velesila. A vi stalno pričate o EU i o Kosovu. Ljudi, ne funkcioniše ništa. To sam rekao i gospodinu Dejvidu, vi me pitate za Kosovo, a ovde ne funkcioniše ništa. Ne funkcioniše pravosuđe, ne funkcioniše zdravstvo, ne funkcioniše ništa. A vi me pitate o Kosovu i EU.

Jednog dana će i to doći na red.

- EU nije ništa a priori i ne nudi nikakvo rešenje. Koliko su Hrvati u EU? Četiri godine. Pre šest meseci me vozi taksista u Zagrebu i kaže: imam 58 godina i prvi put razmišljam da napustim zemlju. Dakle, mi ne možemo ulaskom u EU da rešimo sve probleme. Mi moramo prvo sami unutra da se promenimo i da napravimo neke stvari, pa da tek onda da uđemo i da vidimo. Na žalost, ima i negativnih stvari. Nije sve tako fantastično i bajno u EU. Ali pitanje je da mi moramo sami neke stvari da napravimo.

Kosovo. Da si u prilici da ga rešavaš i da danas pregovaraš sa svim tim ljudima koji dolaze recimo Vučiću na kanabe, šta bi rekao? Kako bi razmrsio tu stvar?

- Tu nema šta da se razmrsi.

Ostaje u Srbiji? Ne ostaje u Srbiji? Naše je? Nije naše?

- Ma ljudi, je l vaše? Je l naše? Čije je?

Ja te to pitam.

- Evo, ja tebe pitam. Dakle, ta teritorija je oteta. Okupirana. Nema šanse da mi tu teritoriju možemo da vratimo. Vojnom silom, pregovorima, ničim. Ono čime jedino možemo da se bavimo, pošto smo recimo protiv politike razgraničenja, možemo da radimo tamo da tom našem narodu bude što bolje. I da živimo u miru s nekim Albancima, koji o Tačiju i Haradinaju misle sve što ja mislim o Vučiću. To sam rekao i gospodinu Dejvidu, dakle, sve je okej, ja bih pregovarao s bilo kim, ja se sigurno neću zalagati, niti bih, da Kosovo dobije stolicu u UN... Dok to ne urade Rusi, dok to ne urade, ne znam, Slovaci, ima tu više sila. Zašto nas terete da mi to priznamo? Zašto da mi verifikujemo nešto što je oteto? Ali neću se boriti i neću glaviti da tu ne znam šta. Ja ću se truditi da bude najbolje moguće. Dakle, da ti ljudi žive u pomirenju, da ti ljudi prosto imaju suživot. Jer pritom naravno, to sam i tamo izgovorio, dakle, kao neko ko je napravio humanitarni fond da leči decu, ja ne bih mogao da pregovaram s nekim ko je klao decu. Dakle, dovedite neke momke koji nisu kriminalci, kao što to Tači i Haradinaj sigurno jesu, pa onda možemo da pričamo o nečemu.

Da li je somnabulno da u istu rečenicu staviš Tita, Koču Popovića, Nedića i Ljotića?

- Pa, svi su pripadnici istog vremena, zar ne?

Na taj način si uvredio priličan broj žrtava koje su ubijene u Drugom svetskom ratu.

- Da li su Josip Broz, Koča Popović, Dimitrije Ljotić i Draža Mihajlović pripadnici istog vremenskog razdoblja? Kao Aleksandar Vučić i ja.

Nisu se Jevreji zbog toga osetili prozvanim, pa su pisali pisma na koja si ti odgovorio.

- Nisu se Jevreji osetili prozvano, ja imam sastanak s rabinom, koji me pozvao, dakle, jedva velika većina Jevreja je to pismo smatrala prilično sramnim, zato što se tamo dešavaju neke stvari o kojima vi nemate pojma, a nisam ni ja znao do juče. Mislim, to pismo je instruisano od Ane Brnabić i cele ekipe, prvo je Ana to izjavila, pa su sutradan oni uleteli. To su neki dilovi, Vesić, Danilo Medić, lokali, džiži midži, ja tebi - ti meni... Pusti te priče.

Kako vidis ulogu SPC u srpskom društvu? Ali crkve danas, a ne crkve generalno.

- Pa ništa, patrijarh Pavle je vodio proteste, njegov naslednik se izjašnjava protiv.

Da li je tačno da su te one večeri Nikola Lončar i ko je već bio iz KK Partizan u tom restoranu, dakle, da su oni prišli i zamolili te da fotografije s Trinkijerijem i stručnim štabom ne objavljuješ?

- Jesu.

Ali ti si to ipak uradio?

- Jesam, zato što sam rekao Lončaru: prijatelju, to što ti govoriš je uvreda za dostojanstvo, inteligenciju, nisam siguran šta može da ti se desi, da ti Telekom... Pazite ovako...

Ako navijaš za Partizan svestan si da Partizana danas nema bez para koje Vučić daje, je l tako? Znači, najmanje, a i najviše što može da se desi je da Vučić iseče finansiranje i da ne bude Partizana.

- A što bi to Vučić uradio?

Zato što to rade inače.

- A što bi to Vučić uradio? To ne radi Vučić. U gradskoj skupštini je jedan gospodin koji je moj drug, i u jednom trenutku je neko video neku njegovu sliku sa mnom, i to je naravno bomba. Otkud ti znaš ovog? Bla bla bla, oni zovu Vučića, ja to znam iz pouzdanih izvora. I kažu, znaš, imamo ovog jednog ovde, on se druži sa Sergejem, na šta Vučić kaže: kako radi posao? Oni kažu, super, nema boljeg. Pa kakve veze ima što se druži sa Sergejem? Dakle, nije ni Vučić taj koji pravi probleme, nego probleme prave podguzne muve koje žele da se uvuku Vučiću, koje su u strahu.

Ali osnovna je stvar, zašto kad te neko zamoli da ne uradiš nešto ti uradiš suprotnu stvar?

- Ali čoveče Božji, da li se tu radi o pristojnosti?

Ja bih to tako nazvao da ako te ja zamolim da ne objaviš našu zajedničku fotografiju, ti to ne uradiš.

- Ja to ne bih tako nazvao.

Ljudi se plaše za...

- Čega se plaše?

Ko si ti da ocenjuješ zbog čega se oni plaše i koji su njihovi motivi?

- A ko si ti da ocenjuješ zašto se oni plaše ili ne plaše?

To ćemo posle kada ugasimo kamere.

- Pa ja tebe pitam, ko si ti da ocenjuješ ko se plaši ili ne? Prijatelju, ja sam navijač Partizana.

I ja sam navijač Partizana, ta instrumentalizacija cele te priče je nanela štetu klubu.

- U kom smislu je nanela štetu klubu?

Nisi video šta se desilo?

- Šta se desilo?

Transparenti, zviždanje...

- Transparenti su šteta klubu?

Mogu da budu.

- U kom smislu?

Da se određeni broj navijača više ne pojavljuje, da uskrati podršku klubu...

- Određeni broj navijača ako smatra to sramnim i ne treba da se pojavljuje. Mene su oterali pre 6 godina, ja se nisam pojavljivao tamo ne znam koliko. Ono što sam ja napisao kao neko ko je neki prijatelj s tim ljudima, a onda se obradovao što je video Trinkijerija prvi put uživo, ja sam napisao, ako se sećaš, ako si video taj instagram...

Jesam, naravno.

- Ovo je čovek koji će me vratiti na utakmice Partizana.

U tome nema ništa sporno.

- Šta je sporno onda?

Nemoguće je da ne razumeš šta te pitam. To da su te ljudi zamolili da ne objavljuješ fotografije, a ti si to ipak uradio.

- Ali iz kog razloga su me zamolili?

Ljudi imaju svoje razloge.

- Koje razloge? Koji je razlog, prijatelju?

To ćemo morati da ih pitamo kad budemo radili intervju s njima.

- Ja tebe pitam - koji je razlog? Ja sam pitao Lončara, šta misliš, šta može da se desi? Da će Telekom zbog ove slike, nekog ko je već ovekovečeni navijač Partizana, da ti ukine sponzorstvo? Da li si normalan, da li je to realno?

Misliš da se to ne dešava?

- Mislim da se to sigurno ne bi desilo.

Dešavalo se i u prošlosti.

- Prijatelju, onda šta da ti kažem? Ajmo dalje.

Omiljeni film u kome si ti glumio, a koji najmanje voliš?

- Ubistvo s predomišljajem, a onaj koji najmanje volim neću reći.

Je l imaš omiljenu porno zvezdu?

- Imam nekoliko.

Daj mi jedno ime.

- Skin Diamond.

Za kraj, gde vidiš Srbiju za godinu dana, za pet godina, za deset godina i gde vidiš sebe u tom periodu?

- Tamo gde je i onaj cenzus.