ALBANCI SU PUCALI U ILIJU, A ON JE STAO ISPRED NJIH! Ovaj čovek je META svih u Prištini jer neće da im proda kuću

"Ne dam ovo malo hleba, ni svoje ognjište", rekao nam je Ilija Trajković, Srbin iz Prištine koji je preživeo rat, pogrom, UMNIK je pucao na njega, ali svoje imanje i kuću nije prodao i neće.

Zatekli smo Iliju Trajkovića na letnjeg Svetog Nikolu u crkvi Svetog Nikole u Prištini, kako pali sveće za svoje najmilije.

On je danas pod najžešćem udaru da proda ili se iseli iz svoje kuće (koja je srušena) a koja se nalazi preko puta crkve Svetog Nikole U Prištini.

Ipak, on je rekao odlučno NE i sada je na meti Albanaca. Ilija ekskluzivno za Espreso otkriva kako se bori i šta je sve preživeo.

- Čujte tu su mi bili i deda i pradeda, kada to kažem želim da istaknem da su se rodili u Prištini, a konkretno ovde preko puta crkve živimo od 1960 godine. Bile su tu tri kuće, a sada je sve uništeno.

Uništeno za vreme rata?

- Da, ovde sam bio sve do 2004. godine i martovskog pogroma. 17. marta je bilo paljenje na Kosovu a 18. marta u 19:15 časova zapaljena je naša crkva. Kamo sreće da je tada stradala i moja kuća, ali nije tada, posle su je urnisali.

Šta ste tada radili?

- Ja sam u crkvi uvek bio kao pomoćni radnik, imao sam ključeve od nje, kada je zapaljena pokušao sam da je ugasim, a policija i UMNIK umesto da mi pomogne pucali su na mene. Tada sam doživeo težak stres.

UMNIK je pucao na Vas?

- Da, da me vrate u kuću. Tada sam zvao vatrogasce ali oni nisu hteli da dođu.

Gde ste onda otišli?

- Bili smo smešteni u staroj kasarni u Prištini, onda su nas prebacili u fiskulturnoj sali u Gračanici i tu smo bili jedno 10-tak dana. Onda su nam dodelili kontejner. Ja sam to prihvatio, moja žena me je pitala: "Šta je to?" Rekao sam videćeš ženo, to je jedna konzerva. Tu smo onda ostali 6 godina. To je priča za sebe. Sada sam dobio stan u Lapljem selu i tu smo i danas.

I danas traju pritisci na Vas da prodate imanje?

- Niasam je prodao do sada i neću je ni prodavati. Jesam star 68. godina mi je i nema nikakve veze da li ću dočekati da Kosovo ponovo bude naše. Ima ko to da dočeka ili da proda. Znate, prodati je lako, ali teško je nešto stvoriti.

Albanci žele da kupe kuću i imanje?

- Ne da kupe, već da otmu. Znate kada prodaš nešto iz volje tu nema ljutnje, a ovo što oni rade je ucenjivanje.

Kako vas ucenjuju?

- Ušli su i na moja vrata stavili katanac, ja tu ne mogu da uđem, nemam kome da se žalim. Kadija te tuži, kadija ti sudi, ali neka, ne može to da bude tako zauvek.

Bonus video: