ŠETALI SMO PRIŠTINOM SA SRPSKIM POSLANIKOM: Proveo nas je NJEGOVIM RODNIM GRADOM, svašta smo zatekli u SRCU KOSOVA

"Ja sam u svom gradu, ovde sam se rodio, živeo, zaljubio se i ovde uvek rado dolazim, neki moji prijatelji su još uvek tu", ovim rečima nas je poslanik u Skupštini Srbije Dejan Radenković poveo u šetnju Prištinom.

Zatekli smo funkcionera SPS i narodnog poslanika u Prištini u crkvi Svetog Nikole kako pali sveću i na naše pitanje da li bi našu ekipu prošetao svojim rodnim gradom, kao iz topa nam je odgovorio: "Vrlo rado!"

I priča je mogla da krene...

Parkirali smo se kod stadiona FK Priština i nekadašnje hale "Boro i Ramiz", sadašnje Adem Jašari i izbili, pored "NEWBORNA" na sadašnji bulevar Medlin Olbrajt.

"Priština se mnogo izgradila, promenila, čak i mi koji često dolazimo ovde iznenadimo se kojom se to brzinom gradi", kaže nam Radenković i dodaje:

- Mi smo izlazili u Bahus, Enigmu, Avalon, Sedmicu, Galeriju...tih kafica više nema, a u njima su stasavale generacije. Picerije Dolce vita i Bela Vista...najbolji burek u Bosni, a sendviči u Tipiku...to su bila mesta gde smo se okupljli, radovali...

Krenuli smo šetnju centrom Prištine, od čuvene slike Ibrahima Rugove koja gleda sve sa šetališta.

"Ovde sam često dolazio, šetao ovom ulicom, a ovde su se okupljali svi viđeniji i važni ljudi u Prištini", kaže nam Radenković i pokazuje na čuveni hotel Grand u Prištini.

Nastavili smo dalje, idemo ka čuvenoj katoličkoj katedrali, preko puta nje tražimo frizera kod kojeg se Radenković šišao.

"Vidite sve je novo, novi lokali, a tu je bio najbolji frizer, ne mogu da ga nađem", kaže nam funkcioner SPS.

Mesto gde je radio - zgrada glavne pošte sada je parking, otišli smo do tog mesta. Tu je Radenković proveo bombardovanje, a njegovu ispovest za Espreso o danima koje je proveo pod bombama pročitajte OVDE!

Dolazimo u Ulici Majke Tereze do, kako nam uz osmeh kaže "ključnog mesta". To je nekadašnja zgrada Pokrajinskog komiteta, danas je tu smešteno ministarstvo tzv Vlade Kosova. Naravno zastali smo i slikali se.

"Ovo vam je čuvena zgrada "Lepa Brena", u njoj je nekada bio smešten EPS", pokazuje nam on na lepu zgradu koja se nalazi u bulevaru Bila Klintona.

Zatim smo odlučili da odemo do Ekonomskog fakulteta koji je studirao i na kom je diplomirao Radenković. Nekada se zvao Univerzitet u Prištini, sada je „Hasan Priština“.

Pre samog dolaska na fakultet prolazimo čuvenu biblioteku "sa belim kapicama", prolazimo Hram Hrista Spasa i ulazimo u zgradu.

Na samom ulazu dočekuje nas obezbeđenje, Radenković im se na srpskom predstavio i pitao: "Možemo li malo da prošetamo, ja sam nekada ovde studirao".

Dobijamo odgovor: "Može" i krećemo.

Poslanik nam pokazuje veliku i malu salu amfiteatra u kojima je slušao predavanja.

"Ovde je bio šalter pošte, a ovde oglasna tabala, sve je i dalje tu", priseća se on.

Zatim se vraćamo na šetalište, sedamo u jedan od kafića, gde smo se sreli sa kosovskim političarem Ilirom Dedom, odmah je krenula priča o zajedničkom životu Srba i Albanaca, bez toga naravno ne može.

Nakon što smo se osvežili vraćamo se u obilazak Prištine, a to nikako ne bismo mogli da uradimo, a da ne svratimo u čuvenu poslastičarnicu "Elida" koja je kako nam kaže Radenković decenijama na istom mestu.

Naručujemo limunadu, ispijamo je do poslednje kapi, priznajem baš je dobra.

"Ovde sam često dolazio na sladoled. Kolači, limunada, borovnica sve je vrhunski. Tu sam dolazio i sa devojkom, ali i sa društvom", otkriva nam Radenković.

Polako se naš obilazak privodi kraju, odlazimo do kola, koja su za one neverne Tome ostala čitava i ako su sa BG tablicama.

"Vidite, Priština je zaista lep grad, to je moj grad. Grad u koji se uvek vraćam", ovim rečima završava Radenković ulogu turističkog vodiča u kojoj nas je prošetao ulicama Prištine, a sebe setio na neke stare lepe dane provedene u njegovom rodnom gradu.

Rastajemo se sa Radenkovićem, svako odlazi svojim putem, mi se pored velike zgrade američke ambasade opraštamo sa Prištinom na koju pada mrak... do nekog kasnijeg viđenja.

Pogledajte kako smo prošetali Prištinom:

Bonus video: