KOJI DAN POBEDE NAD HITLEROVIM FAŠISTIMA SRBI SLAVE? Dražin ustanak, pad Berlina ili samozvani TITOV praznik?

Srbi su uvek podeljeni i vekovima nas progone one reči: "Ne daj Bože da se Srbi slože". Nikako da se složimo oko Kosova, političkih opcija, komunista ili četnika, Zvezde ili Partizana...

Koliko ne možemo da se dogovorimo i usaglasimo najbolje pokazuje i primer Dana pobede. Kada ga Srbi slave 8. maja, 9. maja ili 15. maja?

Istini za volju ni u samoj Evropi nisu jedinstveni kada je u pitanju proslavljanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Te tako Francuzi slave 8. maja, a Rusija veličanstvenom vojnom paradom u Moskvi 9. maja.

No, vratimo se na Srbiju...

Istini za volju čak ni u vreme vladavine Josipa Broza Tita i komunista u Srbiji 9. maja se ništa posebno nije dešavalo. Komunisti su najviše insistirali na praznovanju 15. maja. To praznovanje nije ni izbliza bilo kao Dan borca, Dan Republike i drugi državni praznici.

Krenimo redom, zašto danas pojedini Srbi Dan pobede slave 8. maja? Za te ljude, uglavnom četnički i monarhistički opredeljeni za njih je 8. maj Dan pobede jer je tada na Ravnoj gori pod vođstvom đenerala dragoljuba Draže Mihailovića podignut Treći srpski ustanak.

Tako su se i ove godine tzv četnici okupili kod spomenika Dragoljubu Mihailoviću na Ravnoj gori, predvođeni unukom Čiča Draže i proslavili Dan pobede nad fašizmom.

9. maja ipak praznuje veći deo Srbije, šetaće "Besmrtni pukovi", prisetiće se ljudi i Crvene armije koja je oslobodila Beograd, a kao šlag na tortu biće organizovana i vojna parada u Nišu.

Oni koji 9. maja slave Dan pobede tako su se sjedinili sa Evropom, Rusijom i zajedno proslavljaju pad Trećeg rajha i postavljanje barjaka Sovjetske Rusije u Berlinu kao znak da je Adolf Hitler poražen.

Šta je onda sa 15. majom, koji je kao državni praznik Dan pobede bio zaveden u nekadašnjoj SFRJ?

Poslava 15. maja kao Dana pobede u Jugoslaviji ima svoje istorijsko opravdanje jer su ratne operacije u našoj zemlji trajale još nedelju dana posle potpisivanja kapitulacije.

Da, dobro ste pročitali jer probojem Sremskog fronta 12.4. 1945. godine započinju, definitivno, završne borbe za konačno oslobođenje Jugoslavije.

U tom trenutku su bile skoro potpuno slobodne Makedonija, Crna Gora, Srbija i BiH. Oslobođenjem Sarajeva šest dana ranije (6. 4.1945) stvorena je linija sever-jug (Šid-Sarajevo-Jadransko primorje) kojom je u nastupanju prema zapadnim granicama Jugoslavije, Jugoslovenska armija razbijala i čistila neprijateljske snage sa ovog prostora.

Završne operacije Jugoslovenske armije, uz manje učešće Crvene armije, i politički dogovoreno učešće Druge bugarske armije, dojučerašnjeg okupatora, za konačno oslobođenje Jugoslavije su vođene skoro dva meseca, od 20. 3. do 15. 5. 1945. godine. Trebalo je osloboditi istočnu i zapadnu Slavoniju („Podravska operacija“), središnji deo Hrvatske, severnu Bosnu, Liku i Hrvatsko primorje, što je, u tom trenutku činilo više od pola teritorije tzv. Nezavisne Države Hrvatske. U tom periodu je zarobljeno oko 150.000 nemačkih vojnika i oko 30.000 pre svega ustaša, i četnika. Neprijatelj je imao oko 100.000 poginulih vojnika.

Zbog toga, što je Drugi svetski rat u Jugoslaviji traja duže, u SFRJ Dan pobede slavio se 15. maja.

Istini za volju, bar po istorijskim zapisima (istoriju pišu pobednici) Nemačka delegacija stigla je u Rems 6. maja 1945. godine, a kapitulaciju su potpisali u noći između 6. i 7. maja, u 2.41.

Kada je vest stigla do Staljina, od njega je stigao odgovor da predaju smatra „unilaterarnim dokumentom“ i da se kapitulacija mora ponovo potpisati u Berlinu, što je učinjeno u sledećoj noći, 9. maja i zato se taj dan, kao „Dan pobede nad fašizmom“ u zapadnoj Evropi proslavlja 8. maja, a u Rusiji 9. maja.

Bonus video: