RAMUŠE, JA ODOH: Bivši Haradinajev saborac iz OVK mu okrenuo leđa: Pogledaj šta si napravio, više NEMA NADE!

Veteran bivše OVK i predsednik Saveta za odbranu boraca OVK Dževdet Ćerići odlučio je da napusti Kosovo, i podneo zahtev za vizu u ambasadi jedne zapadne zemlje.

Svoju odluku je objavio na Fejsbuku:

- Danas sam podneo zahtev za vizu na Zapad, sledeće godine verujem da idem iz našeg voljenog Kosova. Nade za bolji život ovde su se konačno ugasile - napisao je Ćerići.

Mnogi Albanci poslednjih godina žele vizu da bi pronašli bolju budućnost. U pet godina, od 2013. do 2017. godine, Kosovo je godišnje u proseku napuštalo 35.000 ljudi, odlazeći uglavnom u zemlje zapadne Evrope, navodi se u poslednjem izveštaju kosovskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Ovi podaci uključuju redovnu i neregularnu migraciju, a veliki broj ljudi migrirao je tražeći azil.

Najveći trend kontinuiranog odlaska zabeležen je do 2016. godine, dok je kasnije primetan znatan pad.

Najveći broj građana koji su migrirali sa Kosova tokom ovog perioda bio je u 2015. godini, kada je otišlo preko 75.000 ljudi. Dve godine kasnije emigracija je opala na oko 12.000 građana!

Najviše zahteva za Nemačku

Prema podacima kosovskog ministarstva unutrašnjih poslova, od 2013. do 2017. bile su 337.322 prijave za vizu.

Nemačka je vodeća po broju zahteva. Za ovu zemlju je samo 2017, u godini kada je i zabeležen najveći broj zahteva, bilo predato 90.000 prijava. Visoko na listi po broju zahteva su i Švajcarska, Italija, Grčka, Mađarska i Slovenija, a iz ministarstva tvrde da je broj prijava u porastu, pa je u 2017. zabeleženo za dva odsto više prijava u odnosu na 2013. godinu.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj tvrdi, međutim, da su "u nekim medijima prenete netačne informacije u vezi sa migracijom građana Kosova, posebno mladih ljudi". Haradinaj navodi da "prave statistike o migraciji" pokazuju da Kosovo ne predstavlja rizik od migracije.

- Nedavne, prave statistike o migraciji, pokazuju da Kosovu ne preti rizik od migracije, zabeleživši najniži trend u odnosu na prethodne godine sa samo 3.515 zahteva za azil u 2018. godini, u odnosu na 2015. kada je 67.545 ljudi podnelo zahtev za azil. U 2018. godini 727 državljana Kosova dobrovoljno se vratilo. Ovo jasno pokazuje visoki pad migracije i da državljani Kosova poštuju osnovne principe slobode kretanja - naveo je Haradinaj na svom Fejsbuk profilu.

Haradinaj: Nema gubitaka radnih mesta

Haradinaj poriče i najnovije podatke kancelarije Svetske banke u Prištini, po kojima je, iako je zabeležilo privredni rast, Kosovo u prvoj polovini 2018. godine izgubilo 17.000 radnih mesta.

"Oporavak u zapošljavanju u drugoj polovini prethodne godine nije uspeo da nadomesti gubitke radnih mesta u prvoj polovini i pored jakog privrednog rasta", saopštio je Marko Mantovaneli, direktor kancelarije Svetske banke u Prištini.

U izveštaju SB navodi se da je otvaranje novih radnih mesta, uz privredni rast, kako u regionu, a posebno na Kosovu, neophodno rešiti u najskorijem periodu.

Haradinaj se ne slaže sa ovim. "Nema gubitaka radnih mesta. Ima porasta. Nije zadovoljavajući porast, ali ima povećanja broja radnih mesta", dodaje Haradinaj.

Kosovska opozicija, sa druge strane, optužila je kosovsku vladu da je kriva za gubitak oko 17.000 radnih mesta. Poslanik Samoopredeljenja i član Komisije za ekonomski razvoj Ljiburn Aliju naglasio je da je izveštaj Svetske banke pokazatelj vladavine sa degradirajućom tendencijom.

"Ovo je pokazatelj da je Kosovu potrebna duboka promena i da je poslednji trenutak da se nešto desi. Moramo imati vladu koja radi za građane i za razvoj zemlje", poručio je Aliju.

"Kosovo ne pruža perspektivu mladima"

Predsednik Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa naglašava da je dobra vest da Kosovo nastavlja sa vodećim ekonomskim rastom u regionu, ali i optužuje vladu za gubitak posla.

"Na Kosovu poslednje dve godine stopa nezaposlenosti raste, dok se strane direktne investicije smanjuju. Dok su kosovske institucije preokupirane populističkom politikom u stilu 'ko je najjači', 'ko kome', ko gradi više auto-puteva u blizini sela i regiona i raspiše više tendera, nema ozbiljnog pristupa i interesovanja za vitalne probleme mladih", naveo je Mustafa.

Predsednik kosovskog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Bedžet Šalja kaže da su nezaposlenost i borba za opstanak uzroci iseljavanja ljudi sa Kosova u zapadne zemlje.

Ocenjuje da je "Kosovo zemlja koja ne pruža osnovne uslove svojim građanima i perspektivu mladima".

"Emigracija se dešava zbog nedostatka posla. Mladi ljudi, iako završavaju studije ili stručne škole, ne mogu da nađu posao. Nepotizam se ukorenio na Kosovu, ako nemate političku podršku, ne možete da nađete posao, a u odsustvu mogućnosti oni su prisiljeni da napuste zemlju i bave se poslom koji nije u skladu sa njihovim kvalifikacijama. Prisiljeni su da pobegnu zbog boljeg života", ocenio je Šalja prištinskim medijima povodom objavljivanja izveštaja o broju ljudi koji su napustili Kosovo.

Bonus video

(Espreso.co.rs/RTS)