BRANKA STAMENKOVIĆ: Dosta je bilo je protiv EU i NATO, s Đilasom nema saradnje! KRADE SE NA SVE STRANE! (VIDEO)

Svi pričaju o novim licima u politici, posebno u opoziciji. Narodu je dosta potrošenih političara, potrošenih politika, protesti koji se u više od 70 gradova u Srbiji odvijaju vikendom protiču upravo u tom duhu: dosta je starih političara, ovo je protest naroda.

O tome, ali i o mnogo čemu drugom pričamo s još jednim novim licem u srpskoj politici, Brankom Stamenković. Ona je na čelo pokreta Dosta je bilo, koga od početka personifikuje Saša Radulović, došla prošle godine.

Branka je astrolog, prevodilac s engleskog (iako bez formalnog obrazovanja za to) i kako kaže, sve što zna u politici naučila je od Radulovića.

Da krenemo s najaktuelnijom stvari, Dveri su isključile Srđana Noga iz te organizacije, mnogi kažu zbog toga što je najavio protivkandidaturu Bošku Obradoviću. Kako gledate na to što se dešava u redovima dojučerašnjeg koalicionog partnera "Dosta je bilo"?

- Stvarno ne bih komentarisala unutarstranačke stvari u nekoj drugoj stranci. Oni valjda to treba da reše.

To vas pitam zato što ste dobar deo kampanje proveli s Dverima na terenu, imali ste prilike da sarađujete i s Obradovićem i s Nogom?

- Da, u kampanji za beogradske izbore.

Kakva su vaša iskustva iz te saradnje?

- Mi smo imali koaliciju zasnovanu na osnovnom principu, na crvenoj liniji koja je najvažnija za "Dosta je bilo", a to je da Srbiji trebaju novi nekompromitovani ljudi. Jer mi 30 godina unazad imamo stalno jedne te iste ljude koji se samo smenjuju na vlasti, a ništa se ne menja. I mi smo u tom smislu, pošto su to i bili lokalni izbori, beogradski, stavili po strani ideološke razlike jer to i nije tema za beogradske izbore, i našli smo zajedničku komponentu na tome da imamo nove ljude koji nikad nisu bili na vlasti, koji nikad nisu zloupotrebljavali javne resurse.

Za mnoge je "crvena linija" saradnja s ljudima koji podržavaju Ljotića i Nedića.

- Je l to tema beogradskih izbora? Gde su teme komunalni problemi, fontana na Slaviji, koliko novca odlazi na novogodišnju rasvetu? Znate li koliko je novca na novogodišnju rasvetu ove godine otišlo? Deset vrtića. Mi nemamo dovoljno vrtića, ali zato imamo evo, šest meseci novogodišnju rasvetu.

Da, ali ako se obraćate onim liberalnijim glasačima koji bi trebalo da glasaju po difoltu za vašu stranku, njima smeta to što ste bili u koaliciji s nekim ko podržava Ljotića i Nedića. Kako ste vi lično uspeli da se izborite s tim?

- Mi smo imali plan godina prekretnice gde smo pozivali da se na izborima parlamentarnim 2016. godine napravi front novih ljudi koji nisu bili ranije na vlasti, koji nisu zloupotrebljavali javne resurse, koji nisu kompromitovani. Mi smo pozivali da nova levica, nova desnica i centar stave ideološke razlike po strani, da se nađu na onom što je goruće pitanje - da se zaustavi pljačka, da se zaustavi krađa, da se ukine partokratija, partijsko zapošljavanje, potpisivanje štetnih ugovora i da se ta saradnja na godinu dana napravi, od 2016. do 2017. godine, gde bi se, u jednom prelaznom periodu resetovao sistem. Znači, gde bi se sredili izborni uslovi, da imamo fer i slobodne izbore, oslobodili mediji. A onda posle toga, kad vi to sredite, onda svaka partija za sebe. Bilo da je levica, desnica, krajnja levica, krajnja desnica, centar, izlazi s nekim svojim ideološkim ubeđenjima pred građane, i građani će ili dati ili neće dati poverenje toj opciji, ako je ta utakmica fer. Trenutno nemamo fer utakmicu. 2016. godine nije bilo sluha za taj naš poziv, sad vidim da ima nekih ideja, nekog prepisivanja te ideje u ovom Savezu za promenu, s tim što je ta ideja oskrnavljena. Iako ideološke razlike stavljaju po strani, pomešali su i nove ljude i one koji su se već kompromitovali dok su bili na vlasti.

OK, doći ćemo i na to. Pretpostavljam da je besmisleno da vas treći put vraćam na Ljotića i na Nedića. Izbori, odnosno rezultati tih izbora su bili kakvi su bili, dakle, ljudi su rekli šta su imali o te vaše dve politike. Kako ste vi videli te rezultate izbora?

- To su bili rezulati lošiji od očekivanih, svakako.

Šta su vam to građani poručivali, kako ste vi to u stranci shvatili?

- Pazite, ja kad razmišljam o rezultatima tih beogradskih izbora, ne bih rekla da je taj lošiji rezultat od očekivanog posledica koalicije s Dverima. Imali smo dosta rasipanja glasova na tim izborima, imali smo puno nekih drugih opcija. Imali ste Šapića, imali ste Belog... Mi smo pozivali, ako se sećate, u koaliciju "Ne davimo Beograd", Dveri. Potpuno nove opcije, a svi su nas odbili sem Dveri. Jer je naš poziv bio zasnovan na tome da nam trebaju novi nekompromitovani ljudi koji su odskoro u politici.

Svesni ste da vam liberalni glasači neće nikad oprostiti tu koaliciju, tj. da li ste toga svesni?

- Znam dosta njih kojima to jeste teško palo, oni nisu mogli da prihvate tu ideju da ideološke razlike treba staviti po strani. Šta je - tu je.

Dosta je bilo je prošao dugačak put za prilično kratko vreme. Bili ste opozocija, pa upečatljivi nastupi u Skuštini, pa koalicija s Dverima, a onda krah na izborima. Tu kreću stranačka prepucavanja, ljudi odlaze iz stranke, otišao je Dušan Pavlović, otišla je Ana Stevanović... Kako sad gledate na taj period?

- Dosta je bilo postoji pet godina. Praktično od samog osnivanja trpimo stravične udare i napade, koji su organizovani spolja. Mada se manifestuju ponekad i iznutra. U prve dve godine postojanja, do ulaska u parlament, uglavnom smo bili ignorisani, ali smo uprkos tome, preko društvenih mreža i na terenu, uspeli da uđemo u parlament 2016. Podsetiću vas, mi smo bili najjača opoziciona parlamentarna opcija u tom trenutku, i onda kreću stravični napadi na nas. Što u javnosti, širenjem kojekakvih izmišljotina kroz propagandnu medijsku mašineriju. U junu smo položili zakletvu, a u avgustu je lansirana potpuno izmišljena vest da Saša Radulović duguje milion dolara poreza u Americi. Mesecima je trajala ta kampanja i to su prenosili svi mediji. Dve godine su svi postavljali pitanja: "kad ćete da tužite Dojče vele?" Nemanja Rujević koji je lansirao tu vest ovde je bukvalno tekstovima obeležavao godišnjice. Sad u decembru smo ih tužili.

Zašto ste ih tužili nakon dve godine?

- Proces prikupljanja dokaza je trajao dve godine. To je komplikovan i skup proces. Morate da angažujete advokate u Americi, jer tamo ne postoji poreski šalter na koji ćete da dođete po potvrdu, IRS funkcioniše potpuno drugačije nego što je naša poreska služba. Tražite potvrdu da ne dugujete porez, oni kažu 'ne dugujete, šta će Vam potvrda' , jednostavno se krstili ljudi od iznenađenja. To nije neka njihova praksa, ako vi nešto dugujete, oni jure vas, e dolazite vi kod njih da im tražite potvrdu da ne dugujete. Moralo je preko advokata da ide to prikupljanje dokaza i zato je to trajalo tako dugo. Mi smo u Nemačkoj u decembru tužili Dojče Vele, glavni dokaz na tom suđenju jeste izveštaj koji je sačinio poreski stručnjak u Americi, Majkl Dž. Dejsmont, koji je u međuvremenu od strane američkog predsednika Donalda Trampa nominovan za glavnog savetnika njegovog za poreska pitanja.

Malopre ste rekli da je propagandna mašinerija uključena u to da se sputa rad vaše stranke. Sumnjam da bi Dušan Pavlović, Ana Stevanović i dobar deo onih koji su napustili Dosta je bilo mogao da se podvede pod taj folder.

- Nisam odgovorila na taj drugi deo Vašeg pitanja. Ljudi imaju različite motive, ako ste radili s ljudima u životu, znate da 'koliko ljudi toliko ćudi'. Nama nisu ljudi odlazili samo jednom, bilo je nekoliko talasa. Prvo troje poslanika je otišlo pred predsedničke izbore 2017. Pa onda posle beogradskih kad im se nije svideo rezultat. Ljudi odlaze, tu su dok ste uspešni. Ovi udari na nas su bili stravični, ti rezultati beogradskih izbora ksu bili slabiji od očekivanih, a ljudi ne vole neuspeh. Neki odlaze zato što jednostavno misle da treba da produže svoju političku karijeru negde drugde jer su Dosta je bilo otpisali, i u tome su mnogo pogrešili.

Mislite li da su njihovi motivi za odlazak iz 'Dosta je bilo' bili isključivo lukrativne prirode?

- Ne znam sada, bilo je toliko tih udara, svaki je specifičan.

Toliko tih odlazaka?

- Pritom, najveći deo tih ljudi nije vratio mandat, što je jedan potpuno nečasni čin. Preleteli su u drugu političku opciju. Čak i Dušan Pavlović, zajedno s Jasminom Nikolić i s Ratkom Jankovom, koji su na kraju vratili mandat, pre nego što su ga vratili, oni su preleteli u drugu političku opciju. Mi u Srbiji negujemo tu kulturu preletača odavno, to nije nešto što je Dosta je bilo lansirao na političku scenu Srbije. Zato što je ta kultura toliko dugo negovana, to sad postaje prihvatljivo. Pravdaju se te otimačine mandata kao nešto najnormalnije.

Politički sistem im to omogućava.

- Zakon kaže da je poslanik vlasnik mandata. I problem je s tim zakonom jer je on prepisan. To je prepisano rešenje iz razvijenih demokratija, gde je situacija potpuno drugačija. Mi inače na tom proklamovanom putu ka EU prepisujemo rešenja koja se ovde izvitopere u nešto sedamnaesto. Zato što smo samo prepisali, što nismo uopšte promišljali. Da li treba logistika za to? Hoće li se izvitoperiti? Logika koja vlada na Zapadu da je poslanik vlasnik mandata polazi od toga da u slučaju da je on ucenjivan da učini nešto nezakonito ili nemoralno, pa da može da se odupre tome. Zato je on vlasnik svog mandata, a kod nas se to shvata, 'a pa to je moj mandat, ja mogu s njim da radim šta hoću'. Vi znate da postoje i poznate cene, novčane, monetarne... ali ne radi se samo o finansijskoj prodaji mandata. Taj mandat ima određenu vrstu uticaja s kojim trgujete. Onaj ko je pogrešno procenio posle beogradskih izbora da je Dosta je bilo gotov, a želi da nastavi političku karijeru, trgovao je uticajem tog mandata da bi sebi dalje nastavio političku ličnu karijeru.

Jeste li vi to upravo optužili neke ljude koji su otišli iz Dosta je bilo da su primili novac da pređu u drugu političku opciju?

- Novac nije jedini način trgovine mandatima, nego taj mandat ima uticaj i da vi trgujete tim uticajem. Mnogo je lakše kada imate mandat, da dalje gradite političku karijeru, nego da mandat vratite i da ostanete u politici. Ne znam zašto, jer to je očigledno problem. Mogli su da vrate mandat i da ostanu u politici. Ne, oni zadržavaju mandat i ostaju u politici. To je nečasno.

Onda je na čelo Dosta je bilo došao Branislav Mihajlović, koji se nije tu dugo zadržao, upravo ste vi pokrenuli inicijativu za njegovu smenu. Možete li ukratko da nam objasnite šta se tu dešavalo?

- Jesam. Branislav Mihajlović je došao na unutarstranačkim izborima na čelo Dosta je bilo nakon tih beogradskih izbora, kad je kompletno predsedništvo, s obzirom na ostvareni rezultat, potpuno odgovorno, podnelo ostavku. U tom novom predsedništvu koje je izabrano, ja sam izabrana za zamenika predsednika stranke, i pravo davam kažem, u tom periodu od aprila, pa negde do jeseni, mi smo hibernirali. Branislav Mihajlović nije upečatljiv lider, kako da vam objasnim.

To ste znali i pre nego što je izabran.

- Gledate neku biografiju, gledate da je on u tom Boru dugo bio na rukovodećim pozicijama, da je vodio velike sisteme, i očekujete da će on doprineti unutar Dosta je bilo tim nekim svojim veštinama, međutim, on je i sam rekao da njega toliko politika ne zanima, više ga zanima organizacioni deo posla, dok je bilo zamišljeno da ostali članovi Predsedništa više budu tu politički istaknuti. Međutim, kako je vreme odmicalo on je sve više preuzimao i neka ovlašćenja koja mu po statutu ne pripadaju.

Na primer?

- Pa, počinjao je da donosi samostalne odluke koje u stvari moraju biti odluka Predsedništva. Što se tiče raspolaganja finansijama, što se tiče angažovanja nekih ljudi i saradnika, potpuno je preuzeo, autokratski ako baš hoćete, da donosi neke odluke sam, i da krši pritom i statut.

Zanimljiv je taj termin autokratski. I Branislav Mihajlović i svi ovi ljudi koji su otišli iz Dosta je bilo tvrde da autokratski, odnosno na taj način, strankom upravlja upravo Saša Radulović. Na to ću da vas vratim, ali da podsetimo naše čitaoce i gledaoce na neke od optužbi Branislava Mihajlovića. On tvrdi da je Saša Radulović držao i drži stranačke pare, a da on nije želeo da bude njegov fikus, za Radulovića kaže da je opasan 'šibicar' i prevarant.

- Sada citirate ono što je Branislav Mihajlović govorio kad je dobio prostor u medijima da laže! Dok mediji nijednog jedinog trenutka, mene, koja sam pokretač inicijative za njegovu smenu, nisu zvali da na te optužbe odgovorim. Saša Radulović je sve samo ne autokrata. Saša Radulović je izuzetno jak lider, koji ima viziju i onda svako ko ne može da ga prati i svako ko nema razumevanja za to, ko počinje da oseća i neke lične komplekse ako hoćete, sebi objašnjava da nešto s tim Radulovićem nije u redu.

Šta ćemo s ovim delom optužbi da se za pare u stranci ne pita lider stranke, u tom trenutku Mihajlović, danas vi, nego upravo Saša Radulović?

- Potpune budalaštine. Branislav Mihajlović je od 21. aprila, kad je izabran za predsenika stranke, apsolutno raspolagao finansijama, on i sekretarka, zajedno su radili, davali su naloge finansijama: šta treba platiti, gde treba platiti. Pazite, mi imamo finansijski plan, svake druge subote u februaru imamo redovnu godišnju skupštinu, na kojoj se podnosi izveštaj finansijski, i usvaja finansijski plan. Znači, ko god da je predsednik, on mora da finansijama raspolaže unutar tog finansijskog plana.

Ovde imamo vašu reč protiv njegove reči.

- Da.

Znači on tvrdi da nije upravljao parama, vi tvrdite da jeste upravljao parama.

- Pa da, naravno da jeste.

Postoji li neki dokument kojim bi to moglo da se dokaže?

- Pa kompletna dokumentacija u finansijama.

Da li biste bili raspoloženi da Espresu eventualno dostavite nešto tome u prilog?

- Ja stvarno nemam nameru da unutarstranačke stvari iznosim po medijima. To je nešto što mi iznosimo na godišnjoj redovnoj skupštini, iz tog razloga postoji nadzorni odbor unutar stranke. Ljudi mešaju pravo javnosti da zna sa zaštitom privatnosti. To imate i u ovoj kancelariji poverenika koji je istovremeno poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i poverenik za zaštitu privatnosti. Jer kad je reč o javnom sektoru, javnost ima izuzetno veliko prava da zna kako se troše njihove pare. Ali s druge strane imate i zaštitu privatnosti privatnih firmi, koje kad bi objavljivale tako nešto, njihova konkurencija bi mogla to da zloupotrebi. Zahtevati od Dosta je bilo da objavljuje transparentno kao da je reč o državnoj firmi je apsolutno zlonamerni spin.

Zašto bi bio zlonamerni spin?

- Zato što sve ono što zakon traži da se objavljuje, da se podnose finansijski izveštaji, mi apsolutno podnosimo, i Agenciji za borbu protiv korupcije, i APR-u, i to je objavljeno na njihovim sajtovima. To je taj deo koji javnost ima pravo da zna. Sve ostalo je u domenu zaštite privatnosti, jer će vaši neprijatelji i vaši konkurenti to da zloupotrebe protiv vas. Namerno će da ga protumače pogrešno, namerno će da ga iskrive. Molim vas, zašto Demokratska stranka to ne objavljuje? Zašto nijedna druga stranka to ne objavljuje? Zašto niko od njih to ne traži?

To ćemo ih pitati kad budemo radili intervjue s njima.

- Pa čekajte, niko nikada za ovih pet godina, nijednu drugu stranku, niti grupu građana, tako nešto pitao nije, samo Dosta je bilo.

Previše je tu ljudi bilo koji se nisu slagali s načinom na koji Saša Radulović vodi stranku, recimo Vladimir Đurićn. On je tvrdio da Radulović bukvalno sprovodi nasilje u stranci.

- Šta, tukao ga je?

On tvrdi da vaša stranka nije registrovana i da kao neregistrovanoj, sve njene pravne odluke nemaju pravno dejstvo, što otvara prostora za proizvoljne Sašine odluke, sprovođenje diktature.

- Vladimiru Đuriću neka je na čast što ponavlja u javnosti narativ SNS-a. To su potpune budalaštine.

Da li je narativ SNS da stranka nije registrovana? Da li je stranka registrovana? Jeste ili nije?

- Grupa građana ima apsolutno isti status kao bilo koja stranka. Pogledajte Zakon o finansiranju politićkih stranaka, tu se grupa građana tretira apsolutno isto kao i svaka druga stranka.

Šta vas je sprečavalo da ako ste već politička stranka to registrujete kao političku stranku?

- Pa sprečavao nas je SNS!

Na koji način?

- Tako što su odbili da registruju našu stranku. Mi smo prošli kroz proceduru podnošenja prijave, apsolutno smo ispunili sve uslove neophodne za registraciju stranke, SNS je odbio da nas registruje. A znate zašto? Da bi taj Vladimir Đurić koji zvuči kao bot SNS mogao u javnosti da ponavlja ovu budalaštinu ne bi li tako diskreditovao pokret koji postoji 5 godina, i uprkos svim udarima odoleva i opstaje.

Čekajte, nemoguće da su svi koji su napustili stranku botovi, SNS sateliti, pokušavaju da vas sruše, a na vašoj strani je istina, pravda, zakon...

- I te kako je moguće!

Vidim da s dosta lepih reči pričate o Saši Raduloviću, sigurno ste do sada čuli nadimak "Ludi Radule" koji ima?

- Jesam, meni je to simpatično.

Vama je to simpatično?

- Znate kako ja gledam taj nadimak: ludo hrabar!

Ljudi ga ne poistovećuju iz tih istih razloga s tim nadimkom, to je zbog njegovog živčanog načina bavljenja politikom, rekao bih.

- Ja stvarno ne znam odakle vam to da se on živčano ponaša.

Radio sam intervju s njim, na primer. Neposredno iskustvo.

- Hoćete i za mene da kažete sutra da sam živčana?

Taman posla. Njemu se spočitavalo i to da se obogatio kao stečajni upravnik. Da li znate nešto o tom delu njegove prošlosti? Ne o ovom američkom delu, nego o ovom u Srbiji.

- Naravno da znam, apsolutne budalaštine. Tokom perioda u kome je bio stečajni upravnik, Saša Radulović se zamerio tajkunima. Zato što kod nas kad neka firma ode u stečaj, nakon što je neki postavljeni partijski direktor upropasti i dovede do stečaja, tajkuni i krupni kapitalisti su navikli da iz te stečajne mase koja ostane naplate sve svoje, a da mali poverioci, znači radnici pre svega kojima se duguje staž i plate, kao i mali dobavljači, izvise. Jer stečajna masa nije dovoljna da se svima isplate sva dugovanja. Dobar broj stečajnih upravnika kod nas povezan je s političkim strukturama, s tajkunima. Zapatio se neki običaj da iz te stečajne mase namirite tajkuna, a da radnici izvise. Saša Radulović je upao u problem dok je bio stečajni upravnik, zato što gde god je bio stečajni upravnik, on je gledao da iz stečajne mase prvo poveže radni staž radnicima, namiri zaostale zarade, a onda iz onog što ostane sve poverioce procentualno namiri donekle. Tako da u toj priči niko nije namiren u potpunosti, izuzev radnika kojima su omogućeni radni staž i zarade, a svi ostali poverioci će dobiti manje nego što im se duguje. Drugim rečima, nije hteo da krupnom kapitalu izmiri sve, a da radnici izvise. I to je ono gde se on zamerio, i odakle potiče priča o Raduloviću kao stečajnom upravniku. Na žalost, ljudi nemaju vremena da se udubljuju, da se bave puno politikom, ljudi prave greške i kažu 'stečajni upravnik je upropastio preduzeće'. Nije! Partijski postavljeni direktor je upropastio preduzeće i doveo ga u stečaj. A zbog toga što ima dosta stečajnih upravnika koji su povezani i politički i tajkunski s krupnim kapitalom, i koji te stečajne procese rade na štetu radnika, a u korist tajkuna - cela profesija je izvikana na loš glas. Zato je čovek koji je samo radio svoj posao izvikan na loš glas kao kolateralna šteta nečeg drugog, umesto da mu se da orden i priznanje za to što je radio.

Nije dobio orden, ali ste debelo ispod cenzusa već neko vreme.

- Pa, to ne znamo.

Ako je sve tako sjajno i bajno u vezi političke karijere Saše Radulovića, koji i dalje personifikuje Dosta je bilo, kako...

- Ovo je u stvari intervju o Saši Raduloviću? Nema problema.

Ne, ali bih voleo da razjasnimo ljudima način na koji funkcioniše Dosta je bilo danas.

- Pošto je Dosta je bilo nevažan, ispod cenzusa, zato imamo samo trideset pitanja o nevažnoj partiji koja nikog ne zanima...

Možemo da imamo i 130, razumeo sam cinizam. Saša Radulović je svojevremeno optuživao Sašu Jankovića i DS da prave paralelnu BIA, paralelni DB. Kakvi su danas odnosi Dosta je bilo sa ostatkom opozicije?

- Čekajte, kako to kažete optuživao je Sašu Jankovića?

Imate Radulovićevu izjavu iz 2017. o tome, direktnu.

- Saša Radulović je napisao tekst o svojim razgovorima s Jankovićem, on je upoznao javnost s onim što je čuo od Saše Jankovića.

Moje pitanje je kako Dosta je bilo sarađuje s opozicijom danas? U kom pravcu se odvija ta saradnja?

- Dosta je bilo je uvek bio otvoren, i dan danas je otvoren za saradnju sa svima koji su nekompromitovani. Koji su u prošlosti, dok su bili deo vlasti, nisu zloupotrebljavali javne resurse. Odmah da kažem, ima i ljudi koji su bili na vlasti, a nisu zloupotrebljavali javne resurse.

Da li možemo da se sa fokusiramo na ove iz opozicije koji su zloupotrebljavali javne resurse, da ih imenujemo, imenom i prezimenom: taj i taj nije poželjan partner za Dosta je bilo? Da direktno navedemo ako je to Dragan Đilas, onda je to Dragan Đilas. Ako je to Vuk Jeremić, onda je to Vuk Jeremić. Da li je ili nije?

- Na osnovu toga koga smo mi pozvali u koaliciju za beograske izbore možete da vidite tadašnje stanje na sceni. Mi smatramo da oni kadrovi koji su bili visoko pozicionirani u prošloj vlasti, a tu vam spada i Đilas koga ste spomenuli, ne treba da ponovo dolaze na bilo koje odgovorne funkcije u državi. Kažu ljudi, niko nije optužen. Pa niko nije optužen, 30 godina zemlja opljačkana, niko nije procesuiran, niko nije kriv, a sve opljačkano.

Ima tu i Đilasove odgovornosti, ako vas dobro razumem?

- Ako onaj ko je na visokoj poziciji, dok se pljačka, ništa ne radi, on dozvoljava pljačku. Je l me razumete? Tako da, videćemo na izborima, koliko vidim neće ih biti ove godine. Biće ih 2020, kad su zakazani. Do tada će možda biti potpuno drugačije stanje nego što je sada. I to je vreme za to pitanje, s kim i kako. Mislim da je sad potpuno besmisleno razmišljati o bilo kojoj koaliciji kad izbori nisu ni na vidiku. Zašto se prave savezi i koalicije dve godine pre izbora? Ili tri godine.

Izbore nemamo, ali imamo proteste koje Dosta je bilo podržava, i imamo taj sporazum s narodom koji vi niste potpisali. Zašto?

- Nismo potpisali. Taj sporazum je jako zanimljiv. Ima dosta toga što je prepisano od Dosta je bilo, ali onda imate i onaj deo gde je to što je prepisano oskrnavljeno.

Šta je oskrnavljeno?

- Borba protiv partokratije, uvođenje reda, temu partokratije je lansirao 'Dosta je bilo', to sada svi pričaju, i to je dobro za Srbiju da je to tema...

I šta je oskrnavljeno?

- Pa oskrnavljeno je to, da bi neko ukinuo partokratiju, to ne može biti neko ko ju je ustoličio. To mora biti neko nov, neko nekopromotovan. Znate, SNS nije izmislio partokratiju. Oni su je samo sto puta pogoršali, ona je bila ustoličena i pre toga, bilo je i tada partijskog zapošljavanja.

Tokom vlasti Demokratske stranke?

- Bilo je i tad kontrole medija, bilo je i tad nesređenih biračkih spiskova, bilo je tad zloupotrebe javnih resursa, preplaćivanje burazerskih ugovora, prelivanja novca u partijske džepove i lične. Ano što sad imamo je zlo! Sto puta gore! Ljudi kažu ne možete da izjednačavate, izjednačavam suštinu. Ista je matrica, ali naglašavam da je velika razlika u tome da je sad sto puta gore. Po meni je naivno verovati da neko ko je ustoličio taj sistem, da će dragovoljno i da ga ukine. Treba da postoji neko ko je kontrolor, ko će da se postara da se uradi to što je rečeno. Dosta je bilo vidi svoju ulogu tu. A što se tiče sporazuma s narodom, imate tu izuzetetno spornu tačku, po nama potpuno neprihvatljivu, obavezivanje da će se praviti jedna opoziciona lista. I sad na toj listi treba da budu i Đilas, i Tadić, i novi ljudi...

I Dveri.

- To čak možda i ne bi bio problem ako gledate da okupljanje nije ideološko. Tu se proklemuje da je okupljanje da se resetuje sistem, ali je problem što ne možeš s ljudima koji su ustoličili sistem da resetuješ sistem. Tu je glavni problem.

Šta piše u vašem sporazumu s narodom? Čuo sam da i vi imate svoj sporazum.

- To je onaj program od 20 tačaka koji se nije menjao od 2014. godine, kad smo nastali, samo se negde dopunjava u nekim delovima. Dosta je bilo je ponudio taj sporazum u kome je na prom mestu ukidanje partokratije, uvođenje reda, zaustavljanje zloupotrebe unutar javnog sektora, potpuna reforma za svaki deo unutar javnog sektora, za zdravstvo, za školstvo... I naravno, delovi spoljne politike, znači mi nećemo u NATO, mi smatramo da ne treba da idemo u EU.

Ne u EU?

- Ne u EU. Mi smatramo da je to jedan propali projekat koji se već sam od sebe iznutra urušava. I da će se urušiti. Sad idu izbori u maju za Evropski parlament, ako pratite malo situaciju znate da se očekuje da na tim izborima suverenistički pokreti ojačaju i da čak dolazimo u situaciju da unutar Evropskog parlamenta mogu da naprave određene koalicije kako bi glasali protiv tog globalističkog upravljanja EU. EU je počela kao jedan dobro zamišljeni projekat ekonomske saradnje među ljudima, što svima u Evropi treba, ali sad se pretvorila u projekat pravljenja neke nadnaravne države u kojoj zemlje članice EU treba da se odreknu svog suvereniteta, da prihvate neku zajedničku spoljnu politiku, a ono što je najkritičnije, gde se najviše šteti interesima država koje se odreknu tog suverenite radi članstva, jeste na ekonomskom planu. Vi na ekonomskom planu kad ste u EU i u Evrozoni gubite monitarni suverenitet, nemate mogućnost da unutar svoje države vodite suverenu monetarnu politiku, zavisite od novca koji će doći, koji se štampa negde drugde, ne možete da štampate novac za novostvorenu vrednost. Imali smo u Italiji situaciju pred kraj prošle godine da je nova vlada, jer tamo su suverenisti došli na izborima u martu prošle godine na vlast, dala neki predlog budžeta za Italiju, EU je rekla: ne dolazi u obzir. I sad pazite, vi ne možete da sami organizujete budžet svoje zemlje bez odobrenja iz Brisela. Mi mislimo da Evropi treba neka drugačija vrsta integracija. Mi jesmo deo evropskog kontinenta, a ne Afrike, i trebaju nam evropske integracije, a ne afričke, ali na drugačijim osnovama, EU je otišla u pogrešnom pravcu. Evropa treba da bude zajednica suverenih država i naroda, a ne nadnarodna struktura kojoj ćete da prepustite svaku moć odlučivanja unutar države.

Personifikacija tog zla, ako dobro umem da čitam vaša saopštenja i ono što Saša Radulović tvituje, jeste Nemačka. Nemačka je ta koja nas vuče za nos i nije prijatelj Srbije. Da li je to stav Dosta je bilo?

- Nemačka dominira Evropskom unijom. Nemačka jedina ima suficit sa svim ostalim državama unutar EU. Nemačka malo EU koristi i kao kaput, pa nastupa kao EU, a ustvari, to je nešto o čemu se otvoreno priča i unutar EU: Nemačka dominira. Istorija se ponavlja. Istorijski ciklus unazad, Balkan je uvek bio neka Nemačka interesna zona. Nemačka je uvek težila da na Balkanu zacementira neko stanje zarad nekih svojih interesa, mi smo i sad u fokusu Nemačke. Ne samo Srbija, nego celo područije Balkana. To je jedno veliko tržište, 30 miliona ljudi, to uopšte nije zanemarljivo. Nemačka praktično postavlja ceo Balkan u jedan prostor jeftine radne snage, odakle crpi svoju radnu snagu. Nemačka je velika sila, kao i Amerika, kao i Rusija. Svaka velika sila kolonizuje negde, tako i Nemačka. Kao što Amerika ne traži jeftinu radnu snagu u Srbiji, nego u Meksiku, Nemačka traži jeftinu radnu snagu na Balkanu. Pitanje je samo zašto mi to dopuštamo?

Koja je alternativa?

- Vi imate širom Balkana na vlasti autokrate, koji su tu zahvaljujući podršći EU i Nemačke.

Sve je to jasno, šta je alternativa?

- Alternativa je, pazite, sve to zavisi i od promena u svetu, imate tektonske poremećaje u geopolitici od kada je Tramp došao na vlast otprilike i oni se ubrzavaju.

Tramo je OK, Nemačka nije OK? Da pojednostavimo malo stvari.

- Ja uopšte ne ulazim u to kakav je Tramp. Nisam Amerikanac da njega ocenjujem kao predsednika, ja kada slušam neke njegove govore želudac mi se okreće. Ali, nije naše da se bavimo Trampom i da kažemo ovaj je dobar, ovaj je loš. Naše je da gledamo šta se dešava, a dešava se mnogo toga, ravnoteža u svetu se menja, i da tražimo gde je naš interes. Da se ništa nije počelo dešavati naše stanje bi bilo zacementirano i teško da bi neko nešto mogao da uradi, po bilo kom pitanju, povodom bilo čega. Međutim, s obzirom na to da ide taj neki talas promene, koji se već vidi u Evropi, da se suverenisti organizuju za parlamentarne izbore i da kreće jedna mobilizacija radi otpora bankarsko-koorporativnom globalizmu koji teži da ekonomski i monetarno dominira svetom, da upravlja državama, da urušava demokratiju u svim državama sveta. Pošto se sve to dešava, nama se otvara prostor, nama i svim državama Evrope. Od te ekonomske kolonizacije pate i države mnogo uređenije od Srbije. Dosta je bilo smatra da treba da budemo na novom talasu, da se zalažemo za Evropu kao zajednicu suverenih država koje će imati saradnju na ekonomskom planu, ali da treba da se prekine s tim projektom odricanja suvereniteta radi proklamovanja neke. Pazite, globalizacija je nama prodata kao jedna romantična priča, sve je to lepo, svi smo mi građani sveta, a ne neke pojedinačne države, to je sve ldivno, ali iza toga stoji nešto strašno. Iza toga stoji težnja da se ekonomski manipuliše, upravlja i kontroliše, i pojedinim državama i šire, unutar EU. Ta globalizacija se svodi na ekonomsku dominaciju vrlo malog broja ljudi. Ako pogledate gde se štampa novac u svetu, štampa se na tri mesta.

Vi ste protiv EU, samim tim ste i protiv tela EU, u Strazburu. Šta ste onda radili u Savetu Evrope?

- Savet Evrope nije telo EU. Imate evropski parlament i Savet Evrope, koji je parlament u kome delegacije i predstavnike imaju parlamenti svih evropskih država bez obzira jesu li ili ne članice EU ili ka tome teže. Imate čak i posmatrače s drugih kontinenata kao što su Kanada, Meksiko. EU kao tvorevina odgovara tom Savetu Evrope.

U Savetu Evrope ste upravo vi napravili onaj klip čuveni klip gde Dubravka Filipovski govori na veoma lošem engleskom.

- Ja sam samo javnost obavestila da se izlaganja poslanika u Savetu Evrope uživo prenose na internetu.

Kako danas gledate na taj klip, a posebno na ono šta je ona pričala u tom govoru?

- Meni je žao što je ono što je ona pričala palo u senku, zbog načina na koji je to rekla, ona je strašnu stvar izgovorila, po meni. Rekla je da se kod nas lažne vesti ne smatraju krivičnim delom, jer to onda znači da se ugrožava sloboda izražvanja. A u stvari, kod nas lažne vesti nisu krivično delo da bi propagandna SNS mašinerija mogla neometano da izmišlja o svojim političkim protivnicima, u svojim tabloidima, pa onda to ozbiljniji mediji idalje prenose. To je jedna stravična zamena teza koja je mene jako pogodila, nije samo rekla to, rekla je da nema medijskog mraka, da su medijske slobode velike, da ako novinari sami sebe cenzurišu ili neke medijske kuće to rade, to je zbog borbe na tržištu, a ne zbog političkog pritiska. Znači, potpuno je oprala, relativizovala užasno stanje u našim medijima, reč nije rekla, u stvari jeste, rekla je, ali je samo spomenula ovo poslednje, novinara Jovanovića kome je podmetnut požar u kući, izraživši nadu da će ubrzo biti uhapšen... Bukvalno sutradan je praktično je najavila da će biti uhapšen nalogodavac toga.

Koji je član glavnog odbora SNS.

- Da, pazite ona je izdvojila jedan drastičan slučaj koji je dospeo u silne medije, reč nije rekla koliko novinara trpi pritiske političke, šta sme da objavi, šta ne sme, i mora to da trpi jer će ostati bez posla, jer je finansijski ucenjen. I to ne ne znam kakvim parama, nego mizernim nekim honorarima i platama, ko i ovi što rade po fabrikama nemačkim. To je nešto što mnogo više štete pravi na medijskom prostoru i što je mnogo rasprostranjenija pojava, to jednom rečju nije spomenula. S druge strane, imate samo 3 minuta, ni ja nisam uspela da spomenem, trebalo bi mi 45 minuta. Ali, imala sam priliku, drago mi je, šanse da dobijem reč nakon nje su bile 0.1 posto, nekim čudom sam dobila reč da barem nešto kažem o tom medijskom mraku u Srbiji.

Ko vam je danas ideološki blizak u Srbiji? Videli smo da ste se pre neko veče našli na večeri sa Sergejem Trifunovićem, da li su njegova stranka i stranka koju vi vodite ideološki bliže?

- Ideološki, što se tiče programa, mislim da je Dosta je bilo jedinstven na našoj političkoj sceni, u smislu da je protiv ulaska u EU, ali za Evropu. Imamo neke druge političke organizacije koje su protiv EU, ali alternativu vide negde na nekim drugim kontinentima, negde na istoku. Nama trebaju evropske integracije, samo ne ovakve, drugačije nego što je danas EU, možda se ona reformiše iznutra, videćemo.

Koje su onda stranke s kojima biste mogli da sarađujete?

- Nama pre ideološke saradnje treba saradnja na nivou da zaustavimo pljačku države, da resetujemo sistem i u tom smislu, ideologije ostavljamo u drugi plan, na prvom mestu su nam crvene linije. Ko su novi nekopromitovani ljudi, koji mogu da se okupe, da bi ponudili građanima alternativu, oni koji neće da glasaju ni za bivšu ni za sadašnju vlast, nego hože neku treću opciju, tako ima još novih takvih opcija.

Evo, nova opcija je Sergej Trifunović, bili ste na večeri s njim, je l možete da nam otkrijete o čemu ste pričali?

- Večera se sasvim slučajno desila, pošto Dosta je bilo ima kancelariju u Nikšićevoj, mi smo često u Grmeču, to je kafana tu u Makedonskoj ulici, koleginica Hana Adrović, Saša Radulović i ja smo planirali da odemo na večeru u Grmeč i samo što smo krenuli stigao je poziv od Sergeja koleginici Hani, 'tu sam u Grmeču, hoćeš da dođeš' , ona je rekla 'tu sam sa Sašom i Brankom', on je rekao 'dođite svi'. E, sad ljudi su od toga napravili na društvenim mrežama neki hajp i mislim da je to dobro.

Kako vam deluje Pokret slobodnih građana od kada ga je preuzeo Sergej?

- Videćemo. Nismo imali zvaničnih razgovora.

Nemoguće da nemate neki stav o tome?

- Zvanični neki razgovori, u smislu - seli u kancelariju, pa krenuli da razgovaramo o saradnji, toga nije bilo. Bilo je s prethodnim predsednikom, letos su se vodili razgovori s PSG dok je na čelu bio Saša Janković. Zajedničko nam je da smo novi, nekopromitovani ljudi, cilj nam je da zaustavimo partijsko zapošljavanje, ukinemo partokratiju, skinemo medijski mrak, uvedemo medijske slobode, obezbedimo uslove za slobodne i fer izbore, možemo li da sarađujemo po tim pitanjima? Na to je Saša Janković rekao, ne, mislim da prvo treba da razmišljamo o onom što nam je različito, gde smo najudaljeniji, jer ako oko toga ne možemo da se dogovorimo, nema potrebe da pričamo o tome šta nam je zajedničko. On je tad tražio da Dosta je bilo u potpunosti prihvati politiku oko Kosova koja je bila tadašnja politika PSG i politiku da EU nema alternativu, što je nama apsolutno neprihvatljivo. Mi smatramo da Kosovo možemo da izgubimo na dva načina, jedan je da se donese nova rezolucija Saveta bezbednosti, što je malo verovatno da se desi, a druga je da ga se mi odreknemo. Smatramo da ne treba toga da se odreknemo, tadašnja politika PSG je bila drugačija po pitanju KiM i oni su bili za tu proklamovanu sintagmu da EU nema alternativu. Ne znam jeste li se nešto promenilo, nadam da jeste.

Kako biste vi, tj. vaša stranka razmrsili taj kosovski čvor, šta je vaše rešenje?

- Mi smatramo da pitanje Kosova treba rešavati na duge staze. Ne vidim zašto se brza, zašto mora to sada da se reši?

Velike sile guraju da se to završi.

- A šta će da nam urade velike sile, ne razumem? Nama Ustav propisuje da treba da donesemo zakon o Kosovu u roku od dve godine. 2006. je donet Ustav, 2008. je bio rok, zakon nije donet. Smatramo da zakon treba doneti, time bi poboljšali i svoju poziciju koja je uništena u dosadašnjim pokušajima da se, pod dirigentskom palicom Brisela, nađe neko rešenje, a nama biva sve gore i gore i u sve goroj i goroj smo pregovaračkoj poziciji. Dosta je bilo je podneo predlog koji je radio na osnovu iskustva koje Danska ima s Farskim ostrvima, jer posle Drugog svetskog rata, Farska ostrva su proglasila nezavisnost od Danske i oni sebe smatraju i dan danas nezavisnim od Danske, a Danska ima zakon o Farskim ostrvima, gde su im dali izuzetno visok stepen autonomije tj. praktično podveli stanje na terenu pod svoj ustavno pravni poredak, mi smatramo da to isto treba da uradimo. Kao što Farska ostrva imaju svoju zastavu, svoju reprezentaciju, svoj Ustav, tako i mi možemo da propišemo tim zakonom da Kosovo ima visok stepen autonomije i pravo na to sve, ali su još uvek deo ustavno pravnog poretka Srbije. I onda, ono najvažnije, treba da radimo na tome da Srbija ekonomski ojača. Mi smo bogata zemlja s jako puno potencijala, laže svako ko kaže da nema para i da smo mi siromašna zemlja. Novac se krade, curi kroz sva sita. Ako nema para, šta se krade? Dokle god se krade znači da ima para. Kad bi se odgovorno i domaćinski raspolagalo novcem, kad bismo promenili ovu suludu ekonomsku politiku dovođenja stranih investitora pod subvencije, bukvalno ih potplaćujemo da dođu ovde da budu konkurencija domaćim proizvođačima. Kad bismo se posvetili stvaranju okruženja povoljnog za podsticanje domaćeg privrednog rasta i kad bi Srbija ekonomski ojačala. Pazite, onaj ko je ekonomski jak, prirodno svi gravitiraju ka njemu. Osim toga, u tom zakonu o Kosovu su predviđena i propisana razna neka rešenja koja stimulišu građane Kosova da uzmu državljanstvo Srbije, jer ako to učine, imaće pristup i našem zdravstvenom i obrazovnom sistemu i raznim drugim stvarima, što će naravno biti sve boljeg kvaliteta kako budemo ekonomski jačali.

Da se vratim na Sergeja na sekund, on ima dosta neposredan način komunikacije na društvenim mrežama.

- Imam i ja.

To sam hteo da vas pitam, da, on koristi psovke, a videh malopre da i vi koristite psovke.

- Malo.

I?

- Pa društvene mreže su jedan neformalni kanal.

Da li ste majka?

- Jesam.

I koristite reč nedojeban?

- Pa dobro, da li ste videli šta je koristio čovek kog sam ciljala?

Da, ali vi ste dama, majka, političarka, ne znam koliko to priliči...

- Ja sam i prevodilac i lingvista...

Nije da vam sudim, prosto vas pitam kako gledate na to?

- Ja gledam na to ovako, bogatstvo jezika, mislim to je poznato među lingvistima, između ostalog se meri i bogatstvom psovki, ja ne znam da li znate da u Evropi, Irci, Mađari i Irci u svom jeziku imaju najviše psovki. Nekad psovka vredi više od 1.000 reči. Društvene mreže su jedan neformalni vid komunikacije, to da li sam majka ili nisam majka, pa šta? Mislim, majkama je zabranjeno da psuju, ne razumem?

Taman posla. Da li učestvujete na protestima? Idete li na proteste?

- Od prve subote.

A stranka?

- Da, rukovodstvo kompletno: simpatizeri, članstvo, mi se nađemo tu u Nušićevoj svake subote i idemo zajedno.

Šta očekujete od tih protesta?

- Smatram da je jako bitno da te proteste niko od političara ne svojata. Da se ne gura u prvi red, da se ne hvata za mikrofon, nego da pružimo podršku tim protestima, da šetamo s građanima, u krajnjoj liniji mi smo građani. I da osluškujemo šta građani žele.

Šta očekujete da će se desiti? Koji je krajnji ishod?

- Ako ostanu protesti ovakvi kakvi su, ne može ništa da se desi.

Šta treba da se desi?

- Treba da rastu. Ti protesti treba da rastu, da postignu neku kritičnu masu, oni su krenuli iz Beograda, tj. iz Kruševca, pa onda u Beogradu su bile prve šetnje. Vi ih sad imate širom Srbije, imate situaciju da na RTS ne čujete ništa o protestima, ali strani mediji izveštavaju o tome, a samim tim se i pritisak povećava. Ja sam šetala i devedesetih, bilo je tri meseca šetnji i studentski protesti i svega, pa je Milošević popustio na kraju. Pa smo imali posle isto šetnje, ali nisu porasle i jednostavno su se istopile. Zato mislim da je bitno da mi kao političari, svi političari, ni na koji način ne pokušavamo da svojatamo te proteste, da damo podršku, istaknuti su zahtevi, bojkot izbora do stvaranja uslova za fer i slobodne izbore. Mi kao političari treba da podržimo to, da kažemo, okej, čuli smo vas, bojkotovaćemo, nećemo da damo legitimitet tim izborima. Ali sad, ovo što se desilo u prošlu subotu mi se nije svidelo, to deljenje tog sporazuma ljudima, da sad oni tu potpisuju, to sam doživela kao pokušaj svojatanja tog protesta. Ako tako bude, osuće se protesti. Imate ljude koji neće da šetaju ako je Branka na čelu kolone ili ako je Đilas na čelu kolone ili neko treći. Jedini način da svi šetaju je da niko od nas ne šeta na čelu kolone. Isto tako ova izjava koju je dao Vuk Jeremić, sad vidim da ju je Đilas demantovao. Da ćemo sledeće godine mi na izborima pobediti Vučića, da bi danas to bilo demantovano, da nećemo ići ako ne budu ispunjeni uslovi, mislim, bilo koja priča trenutno dok traju protesti koji traže bojkot i izborne uslove, bilo kakava priča o izlasku na izbore je nepotrebna. Treba na ovo da se fokusiramo i onda će protesti rasti.

Dobar deo vaših kolega iz opozicije smatra da dok se političari ne uključe u celu tu priču, dok ne izađe iz ovih okvira pod kojim se protesti trenutno nalaze, od tih protesta neće biti ništa.

- Ovi protesti nisu dovoljno veliki da bi uopšte stajanje na čelo bilo kog političara nešto od toga napravio, a takvi su da kada bi neki političar stao na čelo, osuli bi se. Skuplja dara nego mera.

Branislav Trifunović i Božo Prelević su proteklih dana izneli zanimljiv predlog, oni tvrde da je Srbiji potrebno kontrolno telo za opoziciju.

- Promaklo mi je to, ne znam šta su mislili pod tim.

Telo koje bi kontrolisalo rad opozicije, usmeravalo na neki način, telo u čiji bi rad bili uključeni nezavisni ljudi, intelektualci, stručnjaci, znači ne političari, ljudi koji bi bili neki korektivni faktor.

- To je nešto što bi trebalo da bude elita svakog društva. Svako društvo treba da ima neku elitu, neke akademike, neke istoričare, neke ljude od integriteta, neke profesore, koji će da povedu te proteste i onda vam ne treba političar na čelu kolone, da artikulišu to. E sad, problem kod nas je što se ta elita negde davno uspavala, ne znam zašto. Mali broj ljudi je spreman da javno istupi, da javno kritikuje.

Možda su ljudi u strahu?

- Onda se opet vraćamo na partokratiju. Svakom egzistencija životna zavisi možda od neke plate koju prima na nekom univerzitetu, i onda ljudi legnu na rudu. Moraju da jedu nešto, da prehrane decu. Nama ne treba kontrolno telo, nama treba hrabrost unutar elite. Onog što bi trebalo da je elita u svakom društvu. Ako je već potrebno neko telo, a da to nisu političari, nego neko drugi kome će narod da se obrati, onda oni treba da povedu.

Osim toga, koji je redosled poteza? Šta treba da se desi da bi ova vlast pala?

- Iskreno da vam kažem, ja mislim da dokle god Vučić ima podršku Nemačke, a ima je, on ne može da padne s vlasti. Jedino što njega može da poljulja, a da je nešto što mi iznutra možemo da uradimo, jesu masovni protesti na koje svet ne može da okrene glavu. Sve dotle, dok ovde dolaze birokrate iz EU i neki zvaničnici visoki, dok je dolazila ranije Merkelova, sad ne znam ko će, i naročito u izbornim kampanja tapšu Vučića po ramenu i kažu - Srbija ide u dobrom pravcu, dotle Vučić teško da može da padne.

Jedna od osnovnih vaših ideja glasi da svako ko je bio u vlasti ne treba da se bavi politikom. Saša Radulović je bio u vlasti.

- E, hvala Vam što ste me to pitali. Ja sam malopre rekla da ja verujem da je u vlasti i u bivšoj vlasti bilo ljudi koji nisu zloupotrebljavali javne resurse.

Čekajte, ako smo principijelni, onda smo principijelni za sve, a ne principijelni smo samo do onog momenta dok to ne dođe do Saše Radulovića, i onda više nismo principijelni.

- Saša Radulović nije zloupotrebljavao javne resurse.

Bio je u vlasti.

- Kakve to veze ima, je l znate onu staru narodnu, daj mu vlast da vidiš kakav je čovek?

Ali to je vaše načelo, ja vas samo vraćam na ono za šta se vi zalažete.

- Šta je moje načelo?

Ne vaše, nego vaše stranke. Svako ko je bio na vlasti ne treba da bude u politici.

- To nije naše načelo, odakle vam to?

To ste vi pričali u prvom delu intervjua.

- Ne, ne. Naše načelo je, obratite pažnju, onaj ko je zloupotrebljavao javne resurse, dok je bio na vlasti, ne treba da bude ponovo na vlasti. A to se namerno izvrće, spinuje, to je ono što može da se čita od botova po društvenim mrežama kojima ne odgovara teza da onaj ko je zloupotrebljavao javne resurse ne treba da bude na vlasti. Oni to spinuju, i oni to prevode na, ko je bio na vlasti, ne treba ponovo da bude na vlasti. Saša Radulović je bio ministar privrede četiri meseca i 23 dana, svo to vreme, on je trpeo opstrukciju ostatka Vlade u onom što je krenuo da radi i što je uspeo da uradi. Zaustavio je sumanute subvencije...

Nije ih zaustavio, i dalje su na snazi.

- U tih četiri meseca i 23 dana ih je zaustavio. One nisu bile isplaćivane. Odbio je da potpiše ugovore koji su štetni za državu, uveo je potpunu transparentnost u rad ministarstva. Svake nedelje je na internetu na sajtu ministarstva objavljivan detaljni finansijski izveštaj o svakom dinaru, koji je potrošen iz budžeta, na šta je otišao i ugovor na osnovu kog je to isplaćivano. On je drugim rečima pokazao kako država treba da se vodi. On je primer toga, to njegovo kratko ministrovanje je primer toga. On je svo to vreme trpeo opstrukciju, on je dobijao molbe, to ste mogli da pročitate u knjizi profesora Pavlovića koji je pisao kako je bilo tih pet meseci u ministarstvu, molbe da odobri isplatu kredita Čedomiru Jovanoviću uz, na šta mu je Vučić rekao: a šta te košta, na šta je Radulović rekao: mene ne košta ništa, ali košta građane Srbije, a ja sam odgovoaran za te novce, dok sam ja ministar ja sam odgovoran za trošenje tog novca.

Da li je na kraju isplaćen taj kredit Čedomiru Jovanoviću?

- Ne, ja ne znam šta je bilo nakon odlaska Saše Radulovića iz ministarstva, on je časno podneo ostavku, onog trenutka kad je odbijen i poslednji njegov predlog za uvođenje reda. Jer on je imao set pet reformskih zakona, i kad je ulazio u Vladu rečeno je da to treba uraditi, on je krenuo da radi na tome i bukvalno su od prvog dana krenuli konflikti, krenula je opstrukcija, otpadao je jedan po jedan od tih pet zakona, kad je otpao i poslednji on je časno podneo ostavku. Otišao je u opoziciju da od nule pravi novu političku opciju, mi smo prve dve godine radili bez finansiranja. Na čistom volonterizu.

Kako danas funkcioniše Dosta je bilo, ko daje pare, je l dobijate neke pare od države?

- Pa dobijamo, svaka politička stranka ili grupa građana, koja ima poslanike u parlamentu, znači ne samo Dosta je bilo, nego i Demokratska stranka, SNS, Socijalistička partija...

Da li je to dosta para za funkcionisanje partije?

- Mi se vrlo domaćinski ponašamo s novcem, nikom ništa ne dugujemo, sve svoje obaveze izmirujemo, to možete da se raspitate, takva nam je reputacija. Za razliku od nekih drugih stranaka koje znate da su pre svega medijima ostale dužne silne novce, i neki koji su u boga mi dubokim, dubokim finansijskim problemima, pa su čak i finansijski zavisni od nekih poverilaca.

Pomenusmo malopre Čedu i Čanka, da li su i oni opozicija?

- Ne. Čanak je u vlasti sa SNS u Novom Sadu, direktno učestvuje u vlasti. Takav čovek ne može da bude opozicija na republičkom nivou. To ne ide. Ali ne radi se samo o Čedi i Čanku, tu su i radikali. To što oni nisu zvanično u vlasti ne znači da oni vrlo lepo ne sarađuju, što se tiče SRS imate, to je očigledno, da se neki njihovu čelnici postavljaju po partijskoj liniji na neke važne odgovorne funkcije u državi. Da tu nema saradnje, ne znam kako bi bilo.

Kako je Srbija uspela da upropasti u ovih 20 godina apsolutno svaku ideju građanskog otpora autoritarnim vlastima? Evo pomenuli smo LDP koji je iskompromitovan, Liga socijaldemokrata Vojvodine, PSG sad oživljava sa Sergejem, Dosta je bilo, Demokratska stranka kao nekakava krovna partija... Kako smo uspeli ili kako ste uspeli da upropastite svaku liberalnu građansku opciju u poslednjih 20 godina? Tako da nam na vlasti budu desničari i mutirani socijalisti.

- Osnovni problem je krađa i pljačka, opet ću se vratiti na staru narodnu, 'daj mu vlast da vidiš kakav je čovek'. Vi kada dobijete moć i vlast pokažete kakav ste čovek. Ljudi koji nisu dovoljno jaki i snažni, lako upadnu u mulj, prodaju se ili upadnu u mutne radnje i onda vas imaju u fioci i ucenjuju. Mi smo kao društvo moralno posrnuli skroz naskroz. Odavno. Nakon onih kriza devedesetih nikako da se povratimo. Mi smo krenuli da prihvatamo potpuno neprihvatljive stvari kao apsolutno normalne. Jedna osnovna stvar, ne kradeš nego kraduckaš, to je u redu. Odjednom se bavimo količinom krađe. Ili da li su ovi gori, a ovi su bili manje loši. A gori gradacija od loš, a ne od dobar. Sveopšte moralno posrnuće je nametnulo neke vrednosti u društvu gde nam nedostaje hrabrih ljudi koji će uprkos svemu, uprkos tome da može sutra da ostane bez posla, hrabro da istupi napred, ali mi smo svi manje više finansijski ucenjeni.

Od čega vi živite?

- Trenutno živim od poslaničke plate. Ali ja sam ceo život radila u privatnom sektoru, ovo je prvi put da sam na državnoj plati, i ja bih u privatnom sektoru mnogo bolje i mnogo više mogla da zarađujem nego što je ta poslanička plata. Ali sutra ako nisam poslanik, ja ću da se vratim u privatni sektor, imam neke svoje sposobnosti, ja bez posla nikada biti neću.

Da li bojkotujete rad skupštine Srbije?

- Ma mi bojkotujemo skupštinu još od kada su krenule one recitacije onih besmislenih amandmana u decembru 2017. godine. Taj deo smo od tada bojkotovali.

Je l primate onda platu?

- Je l vi mislite da je...

Ne mislim ništa, pitam vas samo.

- Zasedanje Narodne skuštine je 6 meseci godišnje. Poslanici i kad učestvuju na svim zasedanjima platu primaju 12 meseci.

Ništa ne insinuiram, samo sam vas pitao, da li primate platu i dalje?

- Pa naravno da primam platu jer ja i radim. Imam i odbore, imate sad zanimljivu akciju oko izbora poverenika u Odboru za kulturu i informisanje. Ova vlast je dozvolila da istekne mandat prethodnom povereniku, a da odbor Narodne skupštine za kulturu i informisanje nije pokrenuo proceduru novog odbora. I sad imate nevladin sektor koji apeluje na narodne poslanike da učine nešto tim povodom da unutar odbora se konačno krene u proceduru i da ta procedura bude transparentna i da izaberemo dobrog čoveka, a ne partijskog poslušnika. Ja sam i dalje u temi, ja i dalje pratim, moj posao je da pratim politiku i da se i dalje zalažem za takve stvari i unutar odbora. Ja imam i predstavničku funkciju, svaki narodni poslanik je i predstavnik naroda, moj posao jeda pričam s građanima. Ja kad šetam i razgovaram u toj koloni s tim građanima ili kad na društvenim mrežama odgovaram na pitanja, ja obavljam svoj posao narodnog poslanika.

Pretposlednje pitanje. Imam mišljenja da bi Dosta je bilo imao veću šansu s vama na čelu, nego na čelu sa Sašom Radulovićem?

- To vi lično ili?

Ne, nego video sam na više mesta. Ljudi smatraju da vi koji donosite sveže ideje u politiku imate više šansi nego eto Radulović koji je možda propustio neke svoje prilike.

- Pa pazite, meni to imponuje i laska, ali moram odmah da kažem da je to potpuno pogrešno rezonovanje. Ljudi su površni, ja znam da moja skupštinska obraćanja jako dobro prolaze na društvenim mrežama, jer ja negde imam hrabrosti i uspevam da nađem rečnik i način na koji građani od narodnog poslanika i očekuju da kritikuje vlast i da podstiče vlast da nešto menja. Da bi građanima bilo bolje. Ali da biste vi bili lider, da bibili na čelu jedne političke organizacije, i to ne bilo koje, nego Dosta je bilo koji trpi udare na svakih šest meseci i kojekakve podmetačine i širenje laži i gluposti, vi morate biti mnogo više od nekog ko elokventno u skupštini može vlasti da kaže i da ljudi na to odreaguju, 'e, ala ste im rekli'.

Šta to nemate vi, a ima Saša Radulović?

- Saša Radulović pre svega ima viziju. Ne zaboravite, Radulović je osnivač Dosta je bilo, to je čovek koji nas je uvek u skupštinu. On je osmislio program, on je definisao partokoratiju kao osnovi problem, niko na političkoj sceni pre toga o tome nije pričao, a sad svi pričaju Mi smo nametnuli tu temu. To je dobro za građane Srbije. On ima viziju, on ima liderske sposobnosti, ima hrabrosti, ima odlučnosti, nije ni u čijoj fioci, nisam ni ja, ali on ima jednu snagu i nije posao čovek koji je na čelu stranke da samo lepo priča u skupštini, nego treba sutra i da pregovora o kolacijama, mora da bude dobar strateg, dobar taktičar... Ja sam nedovršeni lider. Meni treba još mnogo godina u politici da se izoštrim, da se izgradim u boljeg lidera nego što sam to danas. Sve što do sada znam naučila sam od Saše Radulovića.

To sam probao zapravo da vas pitam, a nadam se da ste toga i vi svesni, ako ostanete na ovom kursu, a to su vam pokazali rezultati beogradskih izbora vas u sledećem sazivu parlamenta biti neće. Zašto se odmah nešto ne promeni kako biste predupredili to i izašli sa novim licima, s vama na primer, nego slediti tu politiku...

- Ja ne znam odakle vama taj zaključak.

Pa na beogradskim izborima ste osvojili koliko? U procentima? 3 procenta, zajedno sa partijom koja je pre toga bila dosta jaka...

- 4,2.

4,2 i niste ušli.

- Da nas nisu još i pokrali, ušli bi. Ali hajde da ostavimo to na stranu, vi znate naravno, mi pričamo o tome da izbori nisu slobodni, i da se na njima krade.

Ovo je krajnje dobronamerna primedba.

- Razumem da je krajnje dobronamerno, ali cela konstrukcija vaše rečenice je nešto, ako ostanete na ovom kursu Vi ste ga ugasili...

Čućemo se sledeće godine, pa ćemo da komentarišemo isto ovo.

- Ja sam tu priču slušala 2014. i 2015. godine kada smo radili potpuno na volonterskim osnovama, kada smo na ispitivanju javnog mnjena nama, ili nismo bili u njima, ili je bilo 0, nešto. Nije nas bilo ni u medijima, priče nećete ni ući u parlament, da nas nisu pokrali i više bi osvojili. Mi smo uvereni da ćemo i na sledećim parlamentarnim izborima ući u parlament, ne kažem da nismo grešili. Nadam se da ovo, moram da to napomenem jer će ispasti da to negde nisam rekla, imali smo veliku grešku oko predsedničkih izbora na primer. Ako se sećate, mi smo pozivali, što nije bila greška, ideja je bila da opozicija ima jednog zajedničkog kandidata koji će da bude nov, nekopromitovan čovek.

I bio je, Saša Janković.

- Ali nismo imali jednog, imali smo dva. I nije mogao da se napravi taj dogovor. I apsolutno, mi smo tu pogrešili, što smo trčali trku za izlanost, umesto, laganija bi pozicija za nas bila da kažemo, mi nećemo imati svog kandidata, nego jednostavno neka glasa svako po svojoj savesti, Vučić se pobediti ne može ovako, i tako se i pokazalo. Eto tako da, mi kada izvlačimo pouke iz tih greški, a ako dva puta pogrešite na isti način onda je do Vas. Tu grešku više napraviti nećemo. Borimo se, ne odustajemo, niko nas nema u fioci i niko ne može da nas kupi.

Poslednje pitanje za Vas, gde vidite sebe, a gde Srbiju za godinu, pet, odnosno deset godina.

- Au, u Srbiji se stvari iz dana u dan menjaju. Vrlo je nezahvalno bilo šta prognozirati, mogu vam reći šta se ja nadam, a da li će tako biti ostavljam političkim analitičarima i astrolozima. Ja se nadam da ćemo uspeti da dopremo nekako i do prve Srbije, onaj problem koji imamo trenutno jeste da opoziciona politička scena kod nas ima podršku druge Srbije. Prva Srbija je većinska, prva Srbija je otprilike prelomila svi su isti. I samim tim, pa evo ja glasam za Vučića, njega bar razumem kada priča, ove druge ništa ne razumem, oni su arogantni , tretiraju me kao da su iznad mene. Mi moramo da pronađemo način da dopremo do te prve Srbije. Ta prva Srbija neće nikada više glasati za bivšu vlast, sigurno. Zato su potrebni novi ljudi. I ja se nadam da će u budućnosti zarad Srbije i građana na političkoj sceni sve više biti prepoznata važnost novih ljudi, da će stari valjda i sami da se povuku, majku mu. Zarad opšteg dobra. Pored toga 'stari' koristim kao skraćenicu za one koji su zloupotrebljavali javne resurse, jer samo na taj način možemo da krenemo, da napravimo prvo taj restart, da uvedemo red, da bi onda ideološki mogli pred građane i da se onda vidi koga ima više, da li ovih za EU ili suverenista, da li globalista, da li suverenista. To je poželjan scenario, nešto što bi se desilo.

BONUS VIDEO: ESPRESO INTERVJU - Danica Grujičić, najbolj srpski neurohirurg