ĆURUVIJU JE UBILA TADAŠNJA VLAST: Okončan dokazni postupak za ubistvo novinara 11. aprila 1999. godine

Dokazni postupak na suđenju četvorici nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine, okončan je danas u Specijalnom sudu u Beogradu, nakon čega je započelo izlaganje završne reči Tužilaštva za organizovani kriminal.

Detaljno obrazlažući stavove tužilaštva, zamenik tužioca Milenko Mandić je ocenio je da je ovde reč o političkom ubistvu iza kojeg stoji tadašnja vlast.

Tužilac danas nije preložio kazne za optužene zbog isteka vremena za ovo suđenje, već će učiniti u nastavku suđenja, koje je zakazano za 24. januar.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i pripadnik toga centra Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak kome se zbog bekstva sudi u odsustvu.

Zamenik tužioca je tokom detaljnog izlaganja završne reči, ocenio da je ubistvu Ćuruvije prethodio njegov sukob sa tadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem i njegovom suprugom Mirjanom Marković.

Mandić je naveo da je tadašnja vlast u Ćuruviji videla opasnost za ostanak na čelu države, kako zbog njegovih medijskih istupa, tako i zbog političkog delovanja.

Oni su preko medija stvarali ambijent da se Ćuruvija predstavi kao izdajnik koji izaziva i poziva na bombardovanje Srbije, ocenio je zamenik tužioca.

Što se tiče krivice optuženih u ovom slučaju, Mandić je ocenio da je dokazana njihova, te da su postupali kao organizovana kriminalna grupa, koja je osim Ćuruvije nameravala da ubije i druge protivnike tadašnjoj vlasti.

Iako su se optuženi branili da je Ćuruviju Državna bezbednost pratila da bi dokumentovala njegove kontakte, tužilac je ustvrdio da je to činjeno - da bi ga ubili.

Pred početak završne reči, predsednica sudskog veća sudija Snežana Jovanović pozvala je tu

žilaštvo i odbranu da se izjasne da li sumnjaju u nepristrasnost sudskog veća.

Obe strane su se na to pitanje izjasnile da nema sumnje u pristrasnost, te da bi u suprotnom tražili izuzeće veća.

Nakon što u tužilaštvo završi izlaganje završne reči, uslediće završne reči odbrane, odnosno branilaca i okrviljenih, posle čega će sud zakazati objavljivanje prvostepene presude. Tokom višegodišenjeg dokaznog postuka u ovom procesu ispitano je preko 100 svedoka.

Nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek je ključni svedok u ovom postupku, jer je nakon njegovog svedočenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal, u januaru 2013. godine pokrenuta zvanična istraga, kada su uhapšeni Radonjić i Romić.

Ulemek međutim nije želeo da svedoči pred sudom, a kao razlog je naveo strah za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice.

On u najčuvanijem zatvoru u zemlji zvanom "Alkatraz" i služi kaznu od 40 godina zatvora na koju je osuđen zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Djindjića, zatim za dela koja je počinio kao pripadnik "zemunskog klana", zbog ubistva Ivana Stambolića i zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali.

Radomir Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Milan Radonjić i Ratko Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu.

Radonjić i Marković se terete za podstekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencija)