UBILI STE MI TATU, NEMOJTE I MAMU: Priča o srpskoj porodici ZEC tera suze na oči i strah u srca

Tog 7. decembra 1991. godine padalo je nešto između snega i kiše. Bila je hladna decembarska noć. Četvorica pripadnika MUP-a u sastavu Siniša Rimac (18), Munib Suljić (32), Igor Mikola (20), Nebojša Hodak (25) i jedna devojka Suzana Živanović, svi u uniformama, i svi pod zapovedništvom Tomislava Merčepa pred ponoć su se pojavili na vratima poznatog zagrebačkog mesara Mihajla Zeca (38) u Ulici Poljanička broj 22, na zagrebačkoj Trešnjevci.

Zec je bio poslovođa u mesaru Križevčanka na početku Petrinjske ulice u Zagrebu. Poznavali su ga mnogi u Zagrebu. Lično su ga poznavali i neki od onih, koji su mu se pojavili na vratima. Čak je jednom od njih mesar ranije povremeno pozajmljivao novac. Osim Mihajla, u kući je bila i njegova supruga Marija (36), deca Aleksandra (12), Dušan (10) i Gordana (7). Deca su u to vreme spavala.

Sve vredno iz kuće uzeli, pa pucali u Mihajla...

Mihajlo i Marija su bili na spratu u sobi dnevnog boravka. Policajci su saopštili da će pretražiti stan i oduzeti mu oružje koje poseduje, budući su znali da je on strastveni lovac. Razume se, nisu imali nijedan valjan dokument potreban za ulaz u kuću, ni dozvolu za pretragu stana. Bez odobrenja vlasnika počeli su otvarati fioke, preturali ih, otvarali su i ormare, izvadili posteljinu. Sve vredno, kao što su zlato i novac su uzeli.

Nakon 10-15 minuta krenuli su napolje. Mihajlo je pošao za njima niz stepenice prateći ih, a oni su ušli u kombi. Prišao je kombiju, objašnjavao se sa njima i tražio da mu vrate ono što su uzeli. Jedan od njih, navodno je reč o Siniši Rimcu, u njega je ispalio nekoliko metaka.

Mihajlo je pao na neasfaltirani deo završetka ulice i ostao na mestu mrtav. Nakon pucnja, pokušali su se udaljiti što prije sa mesta događaja. Dok se vozač kombijem okretao na uskom prostoru oštetio je jedan parkirani automobil. Neki od suseda čuli su pucnjavu u noći i provirili kroz prozor. Videli su kombi sive boje kako odlazi.

Prekrili mu oči da ne vidi mrtvog oca u dvorištu

Kad je čula pucnjavu na ulici, Mihajlova supruga izašla je da vidi šta se događa, a za njom je istrčala i ćerka Aleksandra. Zatekla je kombi koji je još uvek bio pred njihovom kućom. Petorka u uniformama pokupila je i njih dve, ubacila ih u vozilo i udaljila se.

Dušan i Gordana spavali su u svojoj sobi i nisu ni znali kakva se drama odvijala u kući i ispred nje. U intervjuu za Tportal Dušan je ispričao da mu je sused pokrio oči kako ne bi video telo mrtvog oca kako leži na dvorištu.

Iako je bila noć, na mesto događaja izašla je velika policijska ekipa i počele su se prikupljati informacije. Između ostalog, prikupili su tragove koji su ostali ispred kuće nakon sudara kombija i parkiranog auta. Tako su utvrdili da su osumnjičeni koristili policijsko vozilo. Niko im nije mogao reći gdje su Marija i Aleksandra.

Narednog dana, 8. decembra, u Zavodu za Sudsku medicinu i kriminalistiku obavljena je obdukcija Mihajla Zeca. Uzrok smrti bile su prostrelne rane glave i grudi. Moglo se zaključiti da je u njega ispaljeno i nekoliko metaka dok je ležao. Izvađeno je i jedno zrno metka iz njegovog tela, koje je kasnije veštačeno.

Majku i ćerku likvidirali na Sljemenu

Nije se mnogo pričalo o događaju, šaputalo se samo među policajcima u Đorđićevoj. Nakon nekoliko dana u Đorđićevu su privedeni Munib Suljić, Igor Mikola, Nebojša Hodak, Siniša Rimac i Suzana Živanović. Svi oni su bili pripadnici sastava policije pod zapovedništvom Tomislava Merčepa. I dalje se nije znalo gde su Marija i Aleksandra.

Dana 14. 12. 1991. godine u prepodnevnim satima, nakon što su priznali da su oni zaista bili u kući Mihajla Zeca i ubili ga, priznali su da su ubili i Mariju i Aleksandru. Trebalo je obaviti uviđaj na Sljemenu, na mestu njihove likvidacije. Posebno formirana ekipa za uviđaj stigla je na Sljeme u Planinarski dom Adolfovac.

Kad je ekipa za uviđaj došla do drvenog objekta izletišta, tamo je već bila osumnjičena petorka. Čuvali su ih policijski specijalci. Sastavni deo ekipe za uviđaj, osim operativca za uviđaj, bio je istražni sudija, dva zamenika okružnog javnog tužioca, veštak za balistiku, pirotehničar, načelnik Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminala, dvoje specijalista za krvne delikte i tri kriminalistička tehničara.

Ubili ih na smetlištu

Ubice su pokazale mesto na kome su ubili majku i dete. Dok su objašnjavali kako su počinili monstruozni zločin, policajci su priznanje snimali video kamerom, sve fotografisali i skicirali. Mesto ubistva je ustvari bilo smetlište koje je malo u brdu i udaljeno je nekih dvadeset metara od samog izletišta, u pravcu puta kojim se dolazi prema vrhu Sljemena. Kad se ekipa za uviđaj popela do smetlišta, videli su da je smetlište razmera oko 15x10 metara. Na vrhu je bila sveže nabacana smrznuta zemlja, pomešana sa smećem.

Nakon što su otklonili tanak sloj smrznute zemlje, ukazala se ljubičasta kućna haljina, u koju je Marija bila obučena u trenutku otmice. Na sebi je imala i ljubičastu Adidas trenerku. Daljnjim otkopavanjem pojavio se drugi leš, devojčica obučena u tamnoplavu trenerku. Ruke i usta bile su im vezane. Noge mrtve devojčice bile su gotovo potpuno opružene, a desna potkolenica oslonjena na glavu majke. Na toj, desnoj nozi, bila je papuča, na levoj je nije bilo. Kod desnog kolena majke pronašli su nekoliko čaura ispaljenih projektila, a ispod majke njene kućne papuče

.Petorka je priznala da su oružje kojim su ubijene majka i ćerka sakrili na tavan zgrade izletišta. Tamo su istražitelji zaista i pronašli automatsko oružje Hecler&Koch, u čijem okviru je bilo još dosta metaka.

Ubica je detetu pucao u glavu

Tela majke i ćerke prevezli su u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku na Šalati. Majka je imala šest rana od metaka. Samo na glavi imala je tri prostrelne rane.

Osim što su Aleksandri bile vezane ruke, imala je povez i na očima. Ubica joj je u glavu ispalio nekoliko metaka, na desnom obrazu imala je dve rane i još tri u kosi iznad desnog uha.

I policajci koji su vodili istragu naježili su se dok su slušali kako jedan od ubica prepričava Aleksandrine riječi: "Ubili ste mi tatu, nemojte mi ubiti i mamu". Devojčica nije ni pomišljala da je i njoj smrt blizu.

Temeljem priznanja policajci su na zagrebačkom Velesajmu pronašli i Citroen kombi koji su koristili. U kombiju je bilo dosta municije i eksploziva. Pronašli su i servisnu knjižicu vozila na kojoj je pisalo da vozilo pripada MUP-u. Tokom istrage, petorka je tvrdila da je Mihajla ubio Siniša Rimac, a da je majku i ćerku ubio Munib Suljić.

Zbog ubistava Mihajla, Marije i malene Aleksandre nije odgovarao niko. Zbog proceduralnih grešaka, njihovo priznanje ponovljeno kod istražnog sudije nije se moglo koristiti u sudskom postupku. Munib Suljić, Igor Mikola, i Siniša Rimac osuđeni su 2005. godine, ali zbog ubistva nepoznatog muškarca. Najdužu kaznu od 10 godina dobio je Suljić koji je prvi zapucao. Rimac je osuđen na osam godina dok je Mikola kao pomagač u ubistvu osuđen na pet godina zatvora.

Jedina "satisfakcija" koju su Dušan i Gordana Zec dobili je isplata jednokratne novčane pomoći u iznosu od 1.5 miliona kuna 2004. godine. Dušan Zec danas živi u Banja Luci i radi u agenciji za nekretnine. Nije želio da razgovara na ovu temu. Putem prijatelja poručio je da ga mediji stalno podsećaju na neke stvari koje godinama pokušava da zaboravi te da mu je previše bolno da se svega priseća.

BONUS VIDEO: ČITAVA SRBIJA ŠERUJE OVAJ VIDEO IZ KLINIČKOG CENTRA: Doktorka Danica došla da operiše u ovome! A tek komentare na Fejsu da vidite (VIDEO)

(Espreso.co.rs)