MILIKIĆ: Borski aerodrom je građen radničkim, rudarskim znojem i ne sme da bude poklonjen!

Aleksandar Milikić, predsednik Opštine Bor, bio je gost Espreso intervjua.

Budući da je Bor nedavno dobio status grada, tačnije 20.06.2018. godine, jedan deo razgovora sa predsednikom ove opštine bio je posvećen tome. Razgovarali smo i u turističkim potencijalima grada Bora, Borskom aerodromu, ekološkom podvigu koji je napravljen uspostavljanjem i radom na sistemima prerade otpadnih voda, ali i o manifestacijama, kulturnim tekovinama i planovima za budućnost ovog grada.

Šta su prioriteti Gradskoj upravi Bor? Šta je sve urađeno u Boru u poslednje vreme?

- Bitno je da smo u poslednjih godinu, godinu i po dana u gradu Boru promenili, pre svega, odnos prema građanima. Otvorili smo grad, Gradsku upravu prema građanima, kao servis za građane Bora. Osluškujemo veoma dobro šta je to neophodno da se radi, šta je dobro da se radi i kako treba da se radi da bi se grad razvijao. Nakon četrdeset godina u Boru se gradi vrtić. U naredne dve godine planiramo da uđemo u investiciju novog vrtića, kako bismo zadovoljili potrebe za smeštanje mališana, kojih imamo oko 300 na listi čekanja i samim tim u celosti rešili ovaj problem u gradu Boru. Radimo i na uređenju parkova, kao i uređenju zelenih površina, asfaltiranje ulica u gradu i selima, renoviranju škola, školskih objekata u gradu i u selima, domova kulture. U prethodnoj godini smo u dogovoru sa našim sugrađanima identifikovali probleme, pa smo napravili jedan projekat, koji smo potom pretočili u budžet. Ove godine završavamo deo obaveza koje smo preuzeli u tim razgovorima. U 2018./2019. godini, ali i 2020. godini bavićemo se kapitalnim infrastrukturnim projektima. Između ostalih, bitni projekti za grad Bor na kojima ćemo raditi u godinama pred nama su fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, to je višemilijonski projekat, koji je od višeg interesa za ceo grad, ali i za ceo crnomorski sliv. Definitivno u narednoj godini završavamo izradu ovog projekta. To znači da će biti rešen višedecenijski problem. Još jedan od većih i značajnijih projekata je rekonstrukcija gradske bolnice od 13.000 metara kvadratnih i on je u toku u smislu projektovanja. Očekuje se u narednoj godini da preko Kancelarije za javna ulaganja uđemo u realizaciju kompletne rekonstrukcije. Bitno je da je to jedna od najstarijih ustanova u Srbiji i da decenijama nije ulagano u nju. Bor je, pre svega industrijski centar Borskog okruga, moglo bi se reći i istočne Srbije na neki način, ali i kulturni i istorijski centar. U tom smislu mislim da je bitno da sama ponuda i usluga bolnice moraju da se podignu na viši nivo, kako bi i Bor i Kladovo i Majdanpek i Negotin imali bolje uslove za lečenje.

U narednoj godini predviđamo i uređenje dve najveće škole srednja Mašinska i Elektrotehnička škola i tri škole koje se nalaze u jednom objektu "Sveti Sava", "Branko Radičević" i "Specijalna škola za osnovno i srednje obrazovanje Vidovdan". U pitanju je 10.000 kvadrata kompletne rekonstrukcije i to je jedan veliki projekat koji ćemo realizovati u toku 2019. godine.

Za 2019., 2020. i 2021. godinu predviđeno je realizacija projekta rekonstrukcije gradskog vodovoda u dužini od 20 km. Time bismo mi kao grad rešili ozbiljan problem gubitka u gradskoj mreži, koji nažalost prelazi i 60 odsto. Što je ozbiljan gubitak, problem, ali i izazov koji moramo da rešavamo.

To su veliki projekti. Ima mnogo onih manjih stvari koje radimo na dnevnom nivou. Mislim da je Bor, uprkos tome što je jedan od najmlađih gradova u Srbiji - odnedavno je dobio status grada, zreo grad i da je nepravedno prekasno dobio status grada.

Koliko ulažete u kulturu? Možete li da nam izdvojite neke značajnije manifestacije za vaš grad?

- Ove godine smo po prvi put uveli konkurs za kulturu, to je ono čime se ponosimo. U poslednjih godinu dana na kulturu gledamo na posve jedan drugačiji način, nego što je to ranije bio slučaj. Grad Bor je definitivno grad bogate kulture i tradicije. Pre svega, zato što se u Boru neguju tradicija i kultura domincijalnog stanovništva, pre svega Vlaha.

Bor je multinacionalna sredina u kojoj živi 27 naroda. Svi oni imaju slobodu izražavanja, slobodu življenja. Sve ih okuplja jedna činjenica da žive na teritoriji grada koji se razvijao zahvaljujući rudarstvu. Svi ljudi žive sa jednim ciljem, da rudnik postoji i da prihoduje.

Bor kao grad deluje kroz rad Narodne bilioteke, Centar za kulturu, Muzej rudarstva i metalurgije. Isto tako kroz ovaj konkurs omogućili smo da formalna udruženja građana, koja se nezavisno bave svojim delatnostima dobiju prostor da mogu da učestvuju u kulturnom stvaralaštvu grada. Bitno je naglasiti da se u Boru nalazi jedna od najbogatijih rudarskih zbirki u Srbiji.

Što se tiče manifestacija, "Susreti sela" je jedna od njih, kojom se promoviše Vlaška narodna pesma i kultura. Ova tradicionalna manifestacija održava se već 25 godina. Onda, "Dani Brestovačke banje" je takođe jedna od manifestacija kojom se Bor ponosi. Pre svega znamo da je Brestovačka banja jedina banja u Srbiji u kojoj su obe dinastije živele. Ta banja je interesatna i zato što su se iz nje stvarale država i državnost. Ona je biser istočne Srbije, pogotovo zato što je poznato da u toj banji postoji sedam različitih izvora mineralnih voda. Ono što je za nas bitno jeste da se svake godine održava tradicionalna manifestacija "Dani Brestovačke banje". Njome se obeležava postojanje banje, ali isto tako i kultura i tradicija ovog kraja.

Privreda u Boru. Najrazvijenija grana privrede? Koji su glavni poslodavci? Kakva je situacija sa nezaposlenošću? Šta opština radi po tom pitanju?

- Bor je grad koji je nastao iz rudnika, a i rudnik je nastao iz grada. Volim to tako da kažem. Grad i rudnik su dva najbliža brata, koja jedan bez drugog ne mogu da žive. Grad Bor, ali i rudnik jedinstveni su u svetu, u smislu da su jedan na drugi u tolikoj meri oslonjeni i da funkcionišu bez ikakvih problema. U rudniku radi oko 4.500, 5.000 naših sugrađana i rudnik je osnovni privredni subjekt. Od 1903. godine kada je rudnik zvanično nastao pa sve do današnjih dana, istovremeno su se razvijali rudnik i grad. Grad Bor je danas jedan od najbolje urbanistički uređenih gradova sa velikim širokim, zelenim bulevarima koje su gradili i uređivali, pre svega, rudari. Svuda po gradu nalaze se obeležja rudarenja i rudarstva. Razvoj rudarstva doveo je do razvoja grada. Jednostavno unisono su se razvijali, jer je razvoj rudarstva doveo do ekonomskog razvoja društva, a ekonomski razvoj društva je doveo do razvoja grada. Grad ima budućnost kada je u pitanju rudarstvo, pogotovo kada znamo da je Vlada Republike Srbije obezbedila novog strateškog partnera za sam rudnik i na taj način obezbedila budućnost narednih sto godina rudarenja na ovim prostorima, samim tim i ekonomski razvoj celog grada, ali i istočne Srbije. RTB je nekada učestvovao u izgradnji mnogih velikih infrastrukturnih objekata, kako u Srbiji, tako i u nekadašnjoj Jugoslaviji. To pokazuje moć i uticaj ovog giganta.

Što se tiče privrednog rasta i razvoja. Da, Bor ima budućnost kada je u pitanju privredni razvoj. To je opet nešto što se oslanja na rudarstvo, ali mi se kao lokalna samouprava trudimo da na nekom drugom nivou razvijemo, ali i probudimo preduzetnički duh, naročito kod mladih ljudi. To pokazuje jedan model koji smo počeli da primenjujemo ove budžetske godine, a to je da svakom mladom preduzetniku i svakom poduzetniku koji pokrene svoj biznis bespovratno kao grad dajemo 2.000 evra. Taj privrednik ima obavezu da pokrene biznis i da postoji na tržištu barem godinu dana. Mislim da je to dobra prilika da svi mladi ljudi uđu u posao, u samozapošljavanje i da počnu da razmišljaju na jedan drugi način. Jako bitno za naglasiti je i to da poštujemo i druge mere, kao što je na primer obezbeđivanje ambijenta za samozapošljavanje. Nažalost, nije lako i nije jednostavno u rudarskom gradu govoriti o nečemu drugom osim o rudarenju. To je činjenica i to je istina, ali isto tako mislim da radom i sa konkretnim ciljevima i preuzimanjem ovakvih koraka vremenom stvari mogu da se promene. S ponosom mogu reći da smo u 2018. godini imali 50 novih samozapošljavanja, što je za grad veličine Bora zaista jedan veliki broj. Ali, opet, treba da prođe vremena i da se stvori ambijent, a stvaranje ambijenta za razvoj privrede vidimo kroz dolazak stranog investitora za RTB Bor. Zato smo uzeli, prvi u Srbiji, da radimo model urbane komasacije po Zakonu o planiranju i izgradnji, u sklopu čega ćemo da izgradimo novu industrijsku zonu. Predvideli smo da zajendo sa novom industrijskom, izgradimo i novu stambenu zonu, jer ako očekujemo migraciju ka gradu Boru, onda moramo da obezbedimo mesto stanovanja za njih.

Turizam. Kakvi projekti, planovi su na tom polju?

- Mislim da je Bor po svojim potencijalima jedinsten u Srbiji, kao grad koji ima rudnik, Borsko jezero, planinu Stol, Crni vrh, grad koji ima prelepo Homolje. Jednostavno istorijski razvoj grada i područje na kome se nalazi je omogućio da u nižim predelima Bor bude bogat rudom, a u onim višim predelima ima mnoge prirodne lepote, planine, Lazarev kanjon, pećine itd. Mi smo kao lokalna samouprava u proteklih godinu dana ozbiljno aktivirali, jer da biste jednu turističku destinaciju podigli na neki nivo - turistički prihvatljiv, morate mnoge servise, ali i sekundarne turističke sazdržaje da razvijete, pre svega saobraćajnice, a onda i samu turističku destinaciju, ali i prevoz i turističku ponudu. To je ono što mi shvatamo i na čemu radimo. Sve to traje i za sve to treba da se pre svega obezbedi dovoljno novca, ali isto tako da se obezbede i planska dokumenta, koja će definisati određene turističke destinacije. U proteklih godinu dana napravili smo mnoge planove za turistička područja - Plan posebne namene turističko područja Borsko jezero, Plan posebne namene turističko područja Crni vrh, Plan posebne namene turističko područja Stol. Planovi su bitni jer oni definišu kako će izgledati ta turistička područja, jer ako ih prepustimo samim sebi ili nekontrolisanoj gradnji, pre svega objekata, ali isto tako sistema snabdevanja vodom i odvođenja kanalizacijom, upropastićemo ih. Kroz planske dokumente smo taj sistem uredili, ali isto tako smo stvorili uslove da se ove lokacije zaista naprave onim što trebaju da budu top turističke destinacije, gde ćemo moći da dovedemo sve zainteresovane sa teritorije Srbije da tu grade i prave sebi mesto za uživanje. Jezero je najatraktivnija lokacija od svih koje smo pomenuli, ali i planina Stol je definitivno atraktivna na neki način. Ponosimo se i Lazarevim kanjonom i Zlotskom pećinom. Ove godine smo pustili u funkciju motel u Zlotskim pećinama, kao i ribnjak u Zlotskim pećinama. To je nešto što je novo. Time je celina, kada pričamo o Zlotskim pećinama, podignuta na jedan viši nivo. Uradili smo nešto što je za nas jako bitno - čišćnje samog jezera, kao i izvorišta ili vrela Zlotske reke, time smo u potpunosti zaokružili taj ambijent i tu lokaciju.

Borsko jezero je destinacija koja će u narednih nekoliko godina sigurno biti atraktivna destinacija ne samo za Borane, nego i za ljude iz cele Srbije. To jezero je veštačko jezereo, napravljeno pre svega za potrebe RTB Bor u podnožju Crnog vrha, lokacija koja obiluje predivnim prirodnim lepotama. Jedan naš akvalerista, slikar kaže, volim često da ga citiram: "Jedino mesto na svetu gde možete da vidite sedam nijansi zelene boje je u Borskom jezeru".

Brestovačka banja je nažalost privatizovana, pre nekih sedam, osam godina. Danas je pod znakom pitanja koliko će i na koji način raditi. Trenutno je zatvorena od strane vlasnika. Naš interes je je da pronađemo novog, ozbiljnog investitora, koji bi otkupio pravo i vlasništvo nad Brestovačkom banjom. Mi se trudimo da pronađemo rešenje za banju.

Budućnost Bora vidimo i u lovnom turizmu, mislim da na to treba da stavimo akcent, naročito u homoljskom području. U poslednje vreme dolazi sve više ljudi u ovu oblast, kada je u pitanju lov na divljač. U EU zemljama ova grana turizma je izuzetno razvijena i popularna. Ona je često ono što pokreće privredu u regionima, to bi mogla da bude i za istočnu Srbiju. To je naša prednost.

Istočna Srbija u celini trebala bi da bude turistička destinacija. Bor kao Bor ima svoje prednosti i ima potencijala za turističke lokacije. Razgovarao sam sa mnogim ljudima iz istočne Srbije i svi smo se složili kako bismo turiste mogli da privučemo pre zajedničkim akcijama, nego svako pojedinačno. To bi bilo moguće na primer kroz pravljenje višednevnih turističkih tura od Vinskog puta, preko rileks turizma, avanturističkog turizma koji možete da doživite u pećini, upoznavanje sa kulturom, tradicijom, istorije, skijališta Stare planine, Dunav, Kladovo, sve to je istočna Srbija. Ako se u budućnosti na to budemo fokusirali, kao jedan region, kada je pitanje razvoja turizma, mislim da možemo dovesti mnogo turista u istočnu Srbiju i na taj način prodati sve turističke destinacije koje imamo. Ono što je mana, jeste to što nemamo dovoljno smeštajnih kapaciteta, niko od nas. Iz tog razloga ne možemo da primimo mnogo turista, ali to je nešto na čemu moramo da radimo.

Šta je sa Borskim aerodromom?

- Borski aerodrom je tu gde jeste i tema je razgovora između grada Bora i vlasnika istražnih prava nad rudnim telom Čukaru Peki. U narednom periodu moramo dobro da sagledamo činjenicu šta će se desiti sa Borskim aerodromom, ali male su šanse da on ostane tu gde jeste. Početkom eksploatacije, jednog od rudom najbogatijih oblasti u svetu tu u Boru, moraće da se uradi izmeštanje aerodroma, odnosno rušenje aerodroma. Ideja koju mi zagovaramo u regionu jeste izgradnja novog aerodroma na novoj lokaciji koji treba da ima regionalni karakter. Naravno, na teritoriji grada Bora, kako bi zadovoljio potrebe o kojima sam prethodo pričao i privrede i turizma. U Evropi najbolje prolaze ovakvi mali aerodromi, gde postoji sportsko letenje, turističko letenje i letelice. Postojeći aerodrom ne zadovoljava te potrebe, nažalost nikada nije bio do kraja iskorišten iz mnogih razloga. Poslednjih par godina Borski aerodrom ima značajnu ulogu kada je u pitanju to vazduhoplovstvo u privredne svrhe - zaprašivanje, bacanje mamaca... Mali avioni služe tome. Takođe, auto škole, škole za pilote tih manjih aviona su svugde u EU na tim manjim aerodromima. Mislim da i Borski aerodrom ima tu prednost i da treba da je koristi. Primer je aerodrom Vršac, koji je postao centar za obuku pilota. Na njemu mnoge velike države vrše obuku pilota. Nećemo se odreći aerodroma, jer on je građen radničkim rudarskim znojem. 1976. godine je završen idejom ljudi koji su verovali u ideju Borski aerodrom. On kao takav ne sme da ne stane i ne može biti poklonjen. Može samo da bude izmešten na drugu lokaciju, što je ideja koju lično zagovaram. Ili u zavisnosti od ideje Republike Srbije, može da se izgradi neki helijodrom sa pistama, a sa ostatkom sredstava od aerodroma da se naprosto investira u nešto drugo. No, mislim da se od tog ništa neće dešavati tako brzo, jer pre svega znamo da se za Čukara Peki. Dok se to ne reši nećemo znati šta će se dešavati sa Borskim aerodromom. Borski aerodrom je nešto što predstavlja pre svega turistički potencijal Bora u vremenima koja dolaze, ali i istočne Srbije u celini, a i omogućio bi razvoj privrede ovog dela Srbije. Ubeđen sam da je i vojno-strateški bitan za Republiku Srbiju.

Da li Bor aplicira u programe prekogranične saradnje?

- Nažalost, tek smo od prošle godine počeli da apliciramo u takve programe. Trenutno smo aplikanti na tri projekta. Dva projekta na koja smo aplicirali sa partnerima iz Bugarske i jedan sa partnerima iz Rumunije. Za dva projekta sam siguran da se odvijaju u pozitivnom pravcu za nas, dok za treći još uvek nemamo nikakvu informaciju. Ono što je jako bitno jeste da Bor ima pravo da aplicira na bugarskim i rumunskim projektima i da ćemo narednih godina ozbiljnije da se pozabavimo apliciranjem i u različitim fondovima i onim fondovima koji će nam biti od pomoći i koji su nam već pomagali pri podizanju javnog sektora, nivo obrazovanja i svega onoga što se odnosi na ekologiju i podizanje ekoloških standarda.

Ekologija u Boru. Kako je napravljen ekološki podvig?

- Pored projekta o prečišćavanju otpadnih voda, siguran sam da država vidi koliko je to značajno za nas, mi radimo i sistem za preradu voda. Imamo dva sliva to su Borska i Brestovačka reka. One su zahtevale izgradnju cele jedne fabrike i sistema za prečišćavanje i preradu otpadnih voda i odvajanje atmosferskog otpada iz voda. Siguran sam da je projekat urađen na Borskoj reci jedan decenijski podvig za nas, ali isto tako imamo i drugi sliv Brestovačke reke, ovih dana radimo na sistemu prerade u naselju Metalurg. Tim projektom ćemo obezbediti prečišćavanje hiljadu ekvivalentnih jedinica, odnosno prečišćavanje otpadnih voda za hiljadu stanovinka. To će omogućiti i slanje čiste vode u Brestovačku reku, a ne otpadne fekalne vode. Kada sam govorio o razvoju turizma i Borskom jezeru i o Planu posebne namere turističke oblasti Borsko jezero predviđeno je da se ne može nenamenski graditi bez sistema otpadnih voda. Bitno je to i da smo otvorili i nevladin sektor iz oblasti ekologije. Mislim da je bitno za sve nas da u narednim godinama podignemo taj nevladin sektor koji će se baviti zaštitom životne sredine. Po prvi put iz budžeta će biti izdvajana sredstva za tu oblast.

Tekst je objavljen u sklopu projekta "Bor - Moj grad" podržanog od strane Opštine Bor. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Bonus video:

Epsreso intervju - Aleksandar Šapić