GORAN TRIVAN: Promenićemo zakon koji dozvoljava izgradnju mini hidrocentrala u zaštićenim dobrima!

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan bio je gost Espreso intervjua nedelje. S Trivanom smo pričali o Zakonu o klimatskim promenama, kada će u Srbiji biti potpuno zabranjena upotreba plastičnih kesa, da li se svest o očuvanju zaštite životne sredine u Srbiji formiranjem ministarstva bar malo podigla i u kojoj meri, postoji li broj prijava kada su u pitanju zagađivači i koliko je rešeno...

S Trivanom smo pričali i da li će jednog dana na ulici biti više biciklista nego automobila, šta se dešava oko malih hidro-elektrana po čitavoj Srbiji, na koji način može da se pomogne ljudima koji su se organizovali da brane svoje vode, šta je sa izgradnjom mini hidro-elektrane na Staroj planini sa čijeg dokumenta je povukao potpis, da li će Srbija ikada saznati prave podatke o šteti po životnu okolinu od NATO bombardovanja, da li misli da je porast broja obolelih od karcinoma direktno prouzrokovan bombardovanjem, šta je sa preradom opasnog otpada u Srbiji, hoće li se on jednoga dana prerađivati kod nas ili ćemo ga i dalje izvoziti, da li čekuje li da će privatizacijom RTB Bor ekološko stanje u tom mestu i okolini biti sređeno, sem Bora i Pančeva koje su još kritične tačke kada je u pitanju životna sredina u Srbiji, kakvu saradnju ima sa ministrima i premijerkom, kako komentariše svoj dosadašnji rad, kako komentariše trenutnu političku situaciju...

Pogledjate intervju sa ministrom Trivanom u videu:

Vaše ministarstvo obeležilo je svetski dan bez automobila vožnjom bicikala, da li i u kojoj meri očekujete da u Beogradu zaista jednog dana imamo više biciklista nego automobila na ulicama?

- Teško je očekivati da ćemo u dogledno vreme imati više biciklista nego automobila. Gospodin automobil je zadominirao Beogradom odavno i Beograđani su zaljubljeni u automobile, ali mi sad radimo na tome da se Beograđani malo odljube, i bez obzira što prva ljubav zaborava nema da pređemo na neku drugu, što bi u ovom slučaju mogla da bude ljubav prema biciklima. Bicikl je veoma zdravo prevozno sredstvo, ima mnogo prednosti o kojima ne treba mnogo pričati. Važno je da kažemo da Beograd poslednjih tri godine se jako trudi da obezbedi biciklističke staze za one koji zaista vole da voze bicikl, i da se dešava. To su sada desetine kilometara biciklističkih staza. Budući da sam do nedavno radio u Beogradu, u početku je to bila epska borba za to malo prostora za biciklističke staze, ratujući sa svim onim službama u gradu koje imaju neko drugo viđenje stvari od saobraćaja pa nadalje. Moram priznati da je gradski urbanista zaista nije štedeo svoje napore da bi obezbedio što više kilometara tih staza. Mi smo iz ekologije pomagali zdušno, i evo sada više desetina kilometara, biće ih još, na desetine kilometara, i Beograd i Srbija moraju da uhvate korak sa vremenom, moramo ljudima da obezbedimo mogućnost za zdravi život. Priča ne može da ostane samo na priči, vi nju konkretno primenjujete različitim metodama, ovo je jedna od njih, i svi otpori koji postoje sa ponekad zaista racionalnim objašnjenjima u suštini ne mogu da piju vodu. Mi se sa tim nećeo miriti, i urbanisti i ekolozi će zajedno raditi na tome da podržimo sve one koji voze bicikle.

Šta je sa Zakonom o klimatskim promenama, dokle se sa njim stiglo?

- Predlog Zakona je završen i čeka se samo da dođe na red za Skupštinu Srbije. Verujem da ćemo do kraja godine doći na dnevni red Skupštine Srbije, imaćemo priliku da ga do kraja godine usvojimo, i moram priznati da se radujem tome.

Kada će u Srbiji biti potpuno zabranjena upotreba plastičnih kesa?

- Razmišljamo o tome i kao što znate, mi smo se odlučili da primenimo jedan elegantan metod, za početak testiranje javnog mnjenja, zajedno sa mnogim trgovinskim lancima smo ušli u aktivnost naplaćivanja plastičnih kesa, i to je dalo rezultat. Mi sad imamo smanjenje plastičnih kesa za 60 odsto. Do kraja godine ćemo proceniti uspešnost te naše akcije, koja je već uspešna i razmislićemo šta ćemo da radimo. Lično sam sklon da potpuno zabranimo upotrebu plastičnih kesa, samo nisam bio sklon tome da to odmah uradimo. Želeo sam da prosto testiramo javno mnjenje, da se na ovaj način konsultujemo sa građanima i medijima, dobili smo opštu podršku. Moram da kažem da su ljudi apsolutno zdušno to prihvatili, i sada razmišljamo o tome na koji ćemo način da potpuno kese izbacimo, da li će to biti dobrovoljnih metodama ili ćemo primeniti administrativne mere. Grad Beograd je već odlučio da će od 2020. godine želeti da potpuno ukine korišćenje kesa na svojoj teritoriji, što ja potpuno podržavam, to bi mogao da bude recept i za ostale gradove u Srbiji.

Da li misilite da se svest o očuvanju zaštite životne sredine u Srbiji formiranjem ministarstva na kom ste čelu bar malo podigla i u kojoj meri?

- Čini mi se da je to najnezgodnije pitanje koje možete da mi postavite zbog toga što to znači da treba da govorimo o sebi samima. Pošto ne mogu da pobegnem od tog pitanja, usuđujem se da kažem da mi se čini, budući da sam više od 30 godina u ovom takozvanom poslu koji se zove zaštita životne sredine, zapravo to nije moj posao, to je moj život, i ne samo moj, već i mojih kolega koje rade sa mnom, i to nije nikakva demagogija. Čini mi se da smo za ovih godinu dana koliko postoji ministarstvo uspeli da nametne teme koje su jako značajne kada je u pitanju zaštita životne sredine, i da su mediji, a zatim i građani i civilno društvo itekako dobro prihvatili. Kada poredim svoje lično iskustvo današnjeg dana i dana pre godinu i po dana ili pre 10 godina, ili pre 20, 30 godina, uveren sam da je značajno mnjenje poraslo. Imamo i primere za to, dakle, spomenuću jedan od važnih primera. Imali ste situacije prethodnih godina da se za 1. maj poseče, recimo u Košutnjaku neko drvo, ali da niko nikada nije reagovao na to. Čak ni na mrežama. Ovde godine smo imali upravo suprotnu situaciju, da se dogodilo da neko potpuno bahato i divljački poseče stabla i da se čitave mreže usijaju od apela građana da se vinovnici pronađu i kazne za tako divljaštvo prema prirodi. To očekivati pre godinu i po dana nije bilo moguće. Danas je to moguće i danas je to jedna od paradigmi onoga što mi mislimo da je mnjenje u Srbiji.

Pozvali ste građane da prijavljuju zagađivače, postoji li broj prijava i koliko ste od toga rešili?

- Postoji. Mi jesmo otvorili mejl adresu, a i naši telefoni su bili tu za sve one koji su želeli da prijave skladištenje ili odlaganje opasnog otpada, pre svega tamo gde misle da nije dobro. To su bile desetine tih prijava, veliki broj tih prijava nije bio onog ranga, i onog značaja za koji su građani mislili da jeste, ali mi smo sve proverili. Svaku lokaciju smo proverili, one koje su zaista bile značajne, na kojima se pokazalo da ima indicija da ima opasnog otpada, organi, od naše inspekcije pa nadalje su proveravali, a tamo gde toga nije bilo smo rešili tako što smo konstatovali da to nije to. Dakle, građani nam se javljaju, mi redovno proveravamo sve lokacije, i koristim priliku da ih pozovem da i dalje prijavljuju.

Velika se prašina podigla oko malih hidroelektrana po čitavoj Srbiji. Ljudi se na lokalu organizuju i brane svoje vode. Kako država može da pomogne tim ljudima i da li ima volje i načina da im se pomogne?

- Razume se, nema dileme, ja sam lično iz te priče. Omogućiti da se grade mini hidrocentrale svuda, doduše u Srbiji postoji nekakav plan te mreže za mini hidrocentrale, ali taj plan je iz 1980 i neke, i ja se apsolutno ne mirim sa tim, ne slažem sa tim, a naročito se ne slažem sa tim da mini hidrocentrale izgrađuju u zaštićenim dobrima. Ono što se sada radi je u skladu sa zakonom, jer trenutno važeći zakon omogućava da se to radi u zaštićenim dobrima. Mi ćemo podneti inicijativu za promenu tog zakona, i od prvog dana kada sam došao na čelo ministarstva, jedna od prvih mojih izjava jeste bila da smo mi protiv toga. Razume se da se digla velika prašina, ali znate, mini hidrocentrale su devastiranje životne sredine i uništavanje biodiverziteta u sredinama gde se sačine, prema tome, ja potpuno podržavam naše građane koji su protiv toga, ali na nama je kao minisartsvu da učinimo tu ono što je do nas, i mi ćemo to učiniti sigurno.

Šta je sa izgradnjom mini hidro-elektrana na Staroj planini, bili ste i povukli potpis sa tog dokumenta?

- Pa jesam. Dokument za nas nije bio validan zato što oni koji su morali da istraže sve uslove u kojima se ta mini hidrocentrala gradi, nisu konstatovali, a naknadno jesmo konstatovali da tamo postoji nekoliko strogo zaštićenih vrsta. Kad imate strogo zaštićene vrste, izgradnja takvog objekta nije moguća. Kako je to neko predvideo, to je druga priča, ja sam naravno povukao svoj potpis jer su se pojavile nove činjenice zbog kojih je neko trebalo i da odgovara, ali ne želim da se osvrćem u prošlost. Povukli smo svoj potpis sa toga, povukli smo tu procenu, međutim, investitor koji se žalio u Upravnom sudu je dobio za pravo i mi se sada žalimo narednoj sudskoj instanci, i nećemo odustati od toga jer su se okolnosti promenile i postoje strogo zaštićene vrste koje ćemo svakako zaštiti.

Da li će Srbija i kada saznati prave podatke o šteti po životnu okolinu od NATO bombardovanja?

- Komisija je formirana koja će krenuti da s ebavi time. Mi smo sada još u administrativnim činjenima i ono što je najvažnije naši stručnjaci će početi da rade svoj posao. Srbija postaje jedna velika laboratorija, i mislim da ćemo za nekoliko godina imati apsolutni rezultat svega toga. Nisam pristalica toga da žurimo sa tim iz bilo kojih razloga, najvažniji razlozi su naše zdravlje i zbog toga treba žuriti, ali važnije od žurbe je da temeljno uradimo posao i država će omogućiti našim stručnjacima i naučnicima apsolutno sve uslove da bi nam rezultati bili validni, na osnovu kojih ćemo ond aznati tačno šta treba da radimo i šta se dogodilo.

Da li mislite da je porast broja obolelih od karcinoma direktno prouzrokovan bombardovanjem?

- To moraju da kažu naučnici. Dakle, nisma sklon tome, mogu da imam svoje privatno mišljenje, ali nisam siguran da bilo koje privatno mišljenje može da pomogne čitavoj priči. Ta stvar mora da se dokumentuje. Moramo najpre da znamo šta se tačno dogodilo, kad znamo šta se tačno dogodilo i gde se dogodilo mora da se primeni čitav niz naučnih metoda kako bismo dobili potpune rezultate i onda oni koji se time bave moraju da kažu da li to povećanje broja kancerogenih bolesti u Srbiji jeste posledica NATO bombardovanja ili ne. U regionima gde je bilo NATO bombardovanja logika stvari je da možemo verovati da povećanje kancerogenih oboljenja ima uzrok i NATO bombardovanja, ali se moraju porediti rezultati takođe i u drugim zemljama. Ja bih se tu vrlo oslonio na nauku, a na nama je i na meni lično da našim građanima omogućimo da saznaju punu istinu.

Šta je sa preradom otpasnog otpada u Srbiji, hoće li se on jednoga dana prerađivati kod nas ili ćemo ga i dalje izvoziti?

- Srbija bi trebalo da sagradi bar par postrojenja za preradu opasnog otpada, i moram reći, u suštini, ako zanemarimo neke minimalne kapacitete, zapravo Srbija suštinski nema kapacitete za preradu opasnog otpada. Bilo je nekoliko pokušaja u poslednjih 10-ak godina da se to uspostavi, ali, uglavnom se to nije desilo zato što su lokalne zajednice i stanovništvo lokalnih zajednica uglavnom pružali otpor izgradnje takvih postrojenja. Mi nikako nećemo insistirati tamo gde građani ne žele da se na njihovoj teritoriji dogodi jedno takvo postrojenje, ali, Srbiji je potrebno, i ja lično mislim da postoje lokacije u Srbiji u kojima mogu da se izgrade takva postrojenja a da pri tom ne ugrožavaju nikoga, naročito imajući u vidu da današnje tehnologije za preradu opasnog otpada su takve, ako ih dobro izaberemo, da apsolutno ne zagađuju životnu sredinu i to je naša briga. Mi ćemo se potruditi da stvorimo uslove, investitora zainteresovanih ima, a naše je da povedemo računa o tehnologiji, da vidimo da li se lokalne zajednice slažu sa tim, i ako se slažu, a o tome će prvo da se razgovara, onda ćemo pristupiti svemu tome, a ja mislim, ako dozvolite da kažem, između 150 i 250 hiljada tona godišnje koliko Srbija generiše opasnog otpada, moramo da imamo kapacitete, jer će s vremenom međunarodna zajednica EU, verujem zabraniti izvoz opasnog otpada. Idemo ka tome, nismo još u toj fazi, to će doći za nekih 10-ak godina, ali treba da se pripremimo za to. Drugo, ako posedujemo te čiste tehnologije, a to je ovde slučaj, onda nema razloga da neki veliki novac trošimo na to da nekome u inostranstvu, nekome u Beču, platimo po 20, 30 miliona godišnje za preradu opasnog otpada.

Očekujete li da će privatizacijom RTB Bor i da tako nazovemo ekološko stanje u tom mestu i okolini biti sređeno?

- Apsolutno. Jedan od apekata partnerstva, privatizacije je bila životna sredina. Drugo je važno reći, partner je prihvatio sopstvenu obavezu da se ozbiljno pozabavi životnom sredinom i svom tehnologijom koja ne bi narušavala životnu sredinu, treće, mi imamo istorijska zagađenja tamo kojima ćemo se baviti, ali je važno da sada, imamo partnera koji ozbiljno misli kada je životna sredina u pitanju, i mi ćemo bez obzira na to nadzirati šta se dešava. Ja sam imao nedavno susret u Crnoj Gori, u formatu 16 plus jedan, pa sa kineskim ministrom životne sredine gde smo dotakli pitanje Bora i njihove kompanije koja će doći, i zamolio sam ga da on sa svoje strane povede računa o tome, i zamoli kolege da obrate pažnju na firmu njihovu koja će ovde raditi, i on je rekao da hoće, i da je siguran da će, što se tiče životne sredine ta kompanija ponašati najodgovornije moguće.

Sem Bora i Pančeva koje su još kritične tačke kada je u pitanju životna sredina u Srbiji?

- Nisam sklon da licitiram. Postoji mnogo kritičnih tačaka u Srbiji, ali zavisi sa kog aspekta govorite. Ako pričate sa stanovišta zakopanog opasnog otpada, videli smo šta su kritične tačke, a ima ih još. Za svako mesto zakopani otpad je ozbiljna kritična tačka, a da ne pričamo o velikim postrojenjima i velikim industrijskim kapacitetima koji još negde postoje od Vojvodine pa do recimo južne Srbije. Svka opština, svaki grad, svako mesto gde imamo ozbiljan kapacitet je sam po sebi kritična tačka. Istorijski gledano, najveće kritičke tačke su ona mesta gde smo imali veliku, tešku, naročito hemijski baznu ili metalnu industriju, Bor, Majdanpek, Loznica, Šabac, Pančevo, i to su sve poznate stvari, a dalje da licitiram neću jer hoćemo da se bavimo time. Mi imamo katastar tih istorijskih zagađenja, mislim da moramo još da ga ažuriramo, ali je jasno da imamo više od 70 lokacija koje ćemo morati da tretiramo, kojima ćemo morati da bavimo, to je obaveza države, to traži puno para, ali je važno da smo u stvari krenuli.

Pominjana je rekonstrukcija Vlade, i mediji su pisali da ste jedan od kandidata za izlazak, jer navodno niste ispunili očekivanja. Šta se dešava sa tim i šta vi kažete na to? Kako ocenjujete svoj rad?

- Teško je ocenjivati sebe samog. Drugo će procenjivati ono što ja radim, oni što spekulišu i kažu da su čuli, uvek ih pitam od koga su to čuli? A onda sam sklon da pitam, a šta vi mislite o tome, kako radi ovo naše ministarstvo? Uzorak ljudi koje srećem, ne mojih prijatelja iz okruženja mi govori da smo mi jedno od popularnijih ministarstava, i da smo izgleda pomerili sa mrtve tačke ono što nam je bio posao. sve što imam da kažem o tome je d asam jako zadovoljan radom tima koji predvodim, a da li su zadovoljni oni drugi koji imaju druga viđenja oni neka kažu, a oni koji odlučuju o tome da li će biti i ko će biti rekontruisan oni odlučuju o tome, ja i dalje radim i volim svoj posao.

Kakvu saradnju imate sa ministrima i premijerkom?

- Tu je sasvim sve u redu. Naša saradnja sa ostalim resorima tek dolazi na dnevni red. Mi smo morali da potrošimo i trošimo ovo vreme da bismo ministarstvo doveli u red, i da bismo temu doveli do vrha javnosti i da bismo na taj način dobili razumevanje javnosti za ono što radimo. Nama zapravo tek sledi, a naročito posle usvajanja Zakona o klimatskim promenama ozbiljna saradnja sa svim ministarstvima i mi se tek spremamo da tek od sledeće godine ozbiljnu saradnju razvijemo. Ono što je u ovom trenutku važno je da svi članovi Vlade itetako misle da je životna sredina jako važna i da sa te strane nemamo nikakvih teškoća. Naše teškoće su pre svega u našem mentalitetu i u nalseđenom stanju, ali je na nama da to menjamo. Stoga, sledeće godine dolaze kao godine intenzivnog rada i saradnje sa ministarstvima gde je moja ideja da svaki ministar u Vladi zapravo bude delimično ministar životne sredine.

Kako komentarišete trenutnu političku situaciju?

- Teško je to reći. Imam utisak da smo vrlo stabilni. Meni lično je vrlo bitno da je postignuta ekonomska stabilnost, jer ekonomska stabilnost vam generiše napredak u svakoj oblasti. Kada kažem ekonomska stabilnost, ne pričam o količini para u budžetu već bukvalno o stabilnosti i ta stabilnost nam je omogućila da zaista u svim segmentima i svim resorima Vlade napravimo ozbiljan napredak u svemu što radimo. Mislim da je to ključ i za politički ambijent u kojem radimo. Kritika će, razume se, uvek biti, razume se da postoji deo javnosti koji ima pravo da kritikuje, samo bi bilo lepo da te kritike budu zasnovane na činjenicama, ali u Srbiji činjenice često nisu najvažnije. Zbog toga je važno da mi ipak radimo svoj posao, a da ovaj politički milje koji je izgrađen na ovaj način održimo. Ne sećam se da smo u skorijoj prošlosti imali toliko stabilnosti i toliko suverenu podršku građana jednoj grupaciji političkih stranaka koje, čini mi se, itekako znaju šta hoće. Unutar zemlje je jasno, spoljno politički takođe, ekologija je inače tesno povezana za spoljnopolitička dešavanja, spoljnopolitički mi se čini da gotovo nikada nismo tako dobro stajali i sve u svemu, ja sam jako zadovoljan i verujem da građani imaju mnogo razloga da budu zadovoljni.

Bonus video:

ESPRESO INTERVJU NEDELJE: Jadranka Joksimović