ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE SU NAJGORI, ZAGREB NE TREBA DA BLOKIRA BEOGRAD NA PUTU KA EU! Ivo Josipović za Espreso

Nekadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović u intervjuu za Espreso govori o odnosima Srbije i Hrvatske, trci dveju država u naoružanju, ali i o odnosima sa Borisom Tadićem, Kolindom Grabar Kitarović, kao i šta misli o Tomislavu Nikoliću i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Kako ocenjujete danas odnose Srbije i Hrvatske?

- Ne sećam se da su, tamo još od dvehiljaditih, odnosi bili ovako loši. Svako malo, vodeći političari s obe strane odapinju strelice i truju javnost. Moram priznati, prednjače političari i mediji iz Srbije, ali ni hrvatski ne zaostaju previše. Na žalost, dobar trend koji je postojao pred 7-8 godina nije nastavljen. Smatram da je to šteta za obe države i oba naroda.

Koliko je realno da će Hrvatska tamo gde god može usporiti Srbiju na njenom putu ka EU?

- Naravno da je to načelno moguće, videli smo, i Slovenija je usporavala nas. Ali, to bi bila kratkovidna i štetna politika. S druge strane, Hrvatska i druge zemlje će insistirati na ispunjavanju jasno postavljenih uslova i ako se to dogodi, to ne treba smatrati usporavanjem u smislu opstrukcije. EU je, pre svega, mirovni projekt i upravo zato mislim da je ključno da sve zemlje nastale iz bivše Jugoslavije postanu članice. Realno, Srbiju čekaju još vrlo ozbiljni napori da ostvari kriterijume EU, kako one pravne, ekonomske, tako i one političke.

Kako komentarišete natpise pojedinih stranih medija da je predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović nanela više štete ugledu Hrvatske nego bilo ko? Tu se misli na ispade tokom SP i na susrete s Trampom i Putinom?

- Predsednica Grabar Kitarović ima stil blizak ukusu žutog časopisa i time nastoji održavati svoju popularnost. U delu javnosti to ima određenog uspeha. Lično, nisam oduševljen da predsednik ili predsednica države ima stil zvezde tabloida. Ali, svako bira način svog političkog marketinga. Njen poslednji nastup u UN i na pratećoj konferenciji u Njujorku pokazao je da zna i može drugačije. Voleo bih da predsednik ili predsednica moje države bude dostojanstven i decentan, ne predmet ismejavanja dobrog dela javnosti. Da, voleo bih da naša predsednica bude onakva kakva je bila u Njujorku, ozbiljna, sadržajnog govora i korektna.

Poznato je da ste bili dobar prijatelj s Borisom Tadićem. Da li i dalje održavate taj kontakt?

- Da, predsednika Tadića viđam na različitim međunarodnim konferencijama i ponekad se čujemo telefonom. Reč je o predsedniku kojeg neobično cenim, koji je pravi intelektualac i evropejac. Uz to, reč je o predsedniku koji je nesumnjivo vodio interesa o nacionalnim interesima Srbije, ne upadajući u zamku nacionalizma i bespotrebnih sukoba s komšijama. Mislim da smo zajedno puno napravili za pomirenje i žao mi je da su garniture koje su došle posle nas pokvarile odnose.

Koliko je realno da neko iz Hrvatske bude taj koji će voditi pregovore između Beograda i Prištine umesto Federike Mogerini? Mediji pričaju da bi to mogao da bude Plenković?

- Ne verujem u tu varijantu. Iako, Plenković bi sigurno bio korektan medijator. Puno je nepoverenja nataloženo u regiji da bi se lako prihvatili posrednici iz komšiluka.

Kada su odnosi Srbije i Hrvatske bili na najgoroj tački - kad je predsednik bio Tadić, Nikolić ili Vučić?

- Teško mi je meriti, u svakom slučaju, Tadić je puno učinio za popravljanje odnosa. Uostalom, upravo zato smo on i ja dobili prestižnu evropsku nagradu za toleranciju. Ako govorimo o Nikolićevom i Vučićevom mandatu, vodi se slična politika koja unazađuje naše odnose. Iako, čini mi se da su Nikolić i njegova ekipa ipak bili oprezniji i manje agresivni. Ne tvrdim da je za pogoršanje odnosa kriva samo srpska strana. Na žalost, česte su izjave naših političara kojima se doliva ulje na vatru, a i deo medija postiče zlu krv. Mislim da Vučić ima veliku moć i da, ako se okrene pozitivnoj politici, može napraviti jako puno. Mislim da za Hrvatsku nema važnijih zemalja-partnera od komšija i da bi političari trebali imati stalni dijalog. Ne kroz medije, ne onakve koji samo raspiruju netrpeljivost, već da bi trebali rešavati nagomilane sporove i potičati pomirenje. Ozbiljne politike ne reaguju “na prvu loptu” i odmah kroz medije otvaraju kavgu. Ozbiljni političari postave cilj, u tišini pripreme njegovu realizaciju i ionda kroz medije afirmišu ono što su postigli.

Kako ocenjujete natpise da Srbija i Hrvatska vode trku u naoružanju?

- Nesumnjivo su obe države krenule u šoping, ne lično dobar. Često se nabavlja i zastarelo naoružanje, poput aviona u obe države, samo da bi se moglo reći kako raste odbrambena sposobnost. Nama u Hrvatskoj delom obaveze prema NATO savezu diktiraju porast vojnih izdataka. Osobno, više bih voleo da se investira u nauku, obrazovanje i kulturu. Na žalost, dok ne postoji poverenje, rastu i pritisci, posebno vojnih lobija, na kupovinu novog oružja. Meni je draga ona kako je za sigurnost važniji dobar komšija, nego najviši zid. Ili, ako tu poslovicu apliciramo na oružje, za sigurnost su važniji dobri odnosi s komšijama nego najbolja puška.

Bonus video: