IVO JOSIPOVIĆ: Hrvatskoj i srpskoj vladi pomirenje nije na prvom mestu, izjavama samo dolivaju ulje na vatru! (VIDEO)

Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović u intervjuu za "Espreso" govorio je koliko je i zašto kultura bitna, zašto je teško održati mir u regionu koji je pre skoro 22 godine "zapečaćen" sporazumom za mir u američkom gradu Dejtonu, zašto su odnosi između Hrvatske i Srbije loši, ali i da li je proces pomirenja ikada bio stabilan...

Josipović, koji je gost 10. jubilarnog "Beldoksa" kao autor muzike za film "Neželjena baština" Irene Škorić, otkrio nam je kako gleda na političku situaciju u Hrvatskoj, šta misli o političkoj situaciji u Srbiji, da li ima relativizacije ustaštva u Hrvatskoj i kakav je njen odnos prema ustaštvu, kakva je uloga Alojzija Stepinca u NDH i da li treba da bude proglašen svecem, šta misli o Aleksandru Vučiću, Borisu Tadiću, i zašto je poražen. odgovorio je reditelju Lordanu Zafranoviću na "žalbu" da njegov dokumentarac "Testament" koji se bavi ustaštvom nikada nije prikazan na HRT - u, pričao o sponi politike i umetnosti, ali i zašto je često u Beogradu!

Pogledajte video intervju sa bivšim predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem:

Gost ste na jubilarnom 10. beogradskom festivalu dokumentarnog filma "Beldoks". Koliko je kulturna bitna?

- Kultura je jako bitna. Prvo je bitna za svaki narod, i svaku državu, ali jako bitna i za prijateljstvo među narodima i državama.

Pre skoro 22 godine u američkom gradu Dejtonu parafiran je okvirni sporazum za mir u BiH, čiji je osnovni cilj bio zaustavljanje rata. Pregovarači, Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević su tri meseca pregovarali dok se nisu dogovorili. Dve decenije kasnije, odnosi u regionu su prilično loši, naročito odnos između Hrvatske i Srbije. Zašto, šta je dovelo do toga da se proces pomirenja prekine? I, da li je uopšte taj proces pomirenja ikada bio stabilan?

- Nakon ratova, kakav je bio ovaj na području bivše Jugoslavije, nije lako doći do pomirenja. Puno je emocija, žrtve su žive, rodbina je živa, oni kojih više nema su na neki način simbol rata i stradanja i mnogi žale za svojim najmilijim. Prema tome, nije lako postići nakon svega ni pomirenje, i zato je potreban ozbiljan napor, pre svega političara, a onda bih rekao i medija, kulture, nauke, obrazovanja, sporta. Ja na neki način mogu reći da sam se dosta trudio i zajedno s predsednikom Tadićem napravio dosta toga na planu pomirenja, ali što je najvažnije, iako mi nismo ni izdaleka bili rešili sve probleme koje su među državama, bio je vidljiv jasno uzlazni trend, i to brzi uzlazni trend. Mi smo izgubili mandate i sad se situacija okrenula, sad vladi u Zagrebu i Beogradu pomirenje očigledno pomirenje nije prva stvar, da se malo umetnički izrazim. Česte su izjave kojima se doliva ulje na vatru, a i mediji tome jako doprinose. Šteta je, jer su mir i saradnja u najboljem interesu za obe države, kako u političkom, tako i u ekonomskom, kulturnom i u interesu građana, pojedinaca koji imaju vrlo različite, ali opravdane interese da odnosi budu dobri, da se njihovi problemi rešavaju.