MINISTRI S GITAROM: Šta spaja, a šta razdvaja Sinišu Malog i Mlađana Dinkića? JEDAN NOSI TITULU KOJU NIJEDAN SRBIN NIJE DOBIO! (VIDEO)

Novi ministar finansija već je preuzeo dužnost, pa se moramo navići na novu funkciju koja će ići uz ime Siniše Malog. I dok malo stariji kao "novčanog šefa" pamte Mlađana Dinkića, oni koji sada odrastaju slušaće od Siniše Malog da li u državnoj kasi ima para za povećanje penzija i plata, voli li nas MMF i koliko smo daleko od bankrota.

Čuvenom forom "mog detinjstva/tvog detinjstva" tviteraši su obeležili novu fotelju dosadašnjeg gradonačelnika, a mi smo odlučili da uporedimo karijere aktuelnog i bivšeg ministra, i da utvrdimo da li ih veže samo ljubav prema gitari.

Siniša Mali je diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer marketing, na temu "Trgovinske izložbe kao instrument promocije preduzeća". Magistrirao na Washington University u Sent Louis-u, smer finansije. Doktorsku disertaciju odbranio je 2013. godine, na temu "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije - Teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji" na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

O njegovoj disertaciji vođena je polemika a zbog tvrdnji da je red o plagijatu reagovala je i Etička komisija FON, čija je ocena, da je rad originalan, takođe osporavana u delu stručne javnosti.

Njegov kolega, Dinkić, diplomirao je i magistrirao na istom, dakle Ekonomskom fakultetu, gde je inače od 1993. do 2000. godine radio i kao asistent na predmetu Teorija i planiranje privrednog razvoja. Završio je, dodatno, i muzičku školu, odsek klavir.

Obrazovanje im je slično, a šta je sa karijerama...

Kako se navodi u zvaničnoj biografiji Siniše Malog, pre preuzimanja položaja pomoćnika ministra za privatizaciju 2001. godine, radio je u Credit Suisse First Boston u Njujorku u Mergers & Acquisitions group. Pre toga proveo je četiri godine kao rukovodilac konsultantskoj firmi Deloitte & Touche, od čega dve godine u Pragu i dve godine u Beogradu, gde je radio na poslovima privatizacije, kupovine i prodaje preduzeća, restrukturiranja i konsolidacije, poslovne analize.

U februaru 2001. godine, postavljen je za pomoćnika ministra za privatizaciju. U ovom periodu, bio je zadužen za pripremu zakonske regulative u vezi sa novim konceptom privatizacije (Zakon o privatizaciji, Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o Akcijskom fondu, Uredba o tenderima, Uredba o aukcijama, Uredba o restrukturiranju, Uredba o proceni vrednosti), kao i pripremnim aktivnostima samih preduzeća za predstojeći proces.

Krajem 2001. prelazi u Agenciju za privatizaciju, gde postaje direktor Centra za privatizaciju. Sa tog mesta vodi tendersku i aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala. Nakon ukidanja Centra za privatizaciju, postaje direktor Centra za tendere, a na toj poziciji ostaje do kraja 2003. godine.

Od 2003. godine, nosilac je zvanja Chartered Financial Analyst (CFA) i član CFA Instituta. Takođe, nosilac je licence portfolio menadžera koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije. Član je Srpsko – britanskog poslovnog kluba, Srpske Asocijacije Menadžera, kao i Fulbraight asocijacije.

Početkom 2004. osnovao je svoju kompaniju, koja se bavi savetovanjem u oblasti kupovine i prodaje preduzeća, finansijskog restrukturiranja, konsolidacije poslovanja i savetovanja kompanija.

U avgustu 2004. njegovo ime pominjano je u vezi sa poništavanjem aukcijske prodaje subotičke fabrike vagona “Bratstvo”. Naime, prema pisanju medija, tada je 70 odsto društvenog kapitala firme, u ime konzorcijuma iz Beograda, kupio Branislav Mali, otac Siniše Malog. Ministarstvo privrede tada je utvrdilo da je otac Branislav Mali koristio podatke koji nisu bili poznati drugim učesnicima aukcijske prodaje, kao i da je te podatke mogao saopštiti samo njegov sin (Siniša Mali), koji je bio angažovan u Agenciji za privatizaciju. Posle odlaska iz Agencija za privatizaciju zapošljava se "Lukoilu".

Siniša Mali široj javnosti postaje poznat tek od 2012. godine kada je postao savetnik za ekonomska i privredna pitanja tada prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Već početkom sledeće godine (2013) postaje i glavni srpski pregovarač sa investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vodio je pregovore o strateškom partnerstvu između tadašnjeg državnog preduzeća JAT i Etihada. Potpisivanjem sporazuma o partnerstvu, u avgustu iste godine Srbija je dobila novu aviokompaniju Er Srbija, a Mali postaje predsednik Nadzornog odbora Er Srbije.

Odlukom Vlade Srbije, 18. novembra 2013. godine kao kandidat SNS-a postavljen je za predsednika Privremenog organa grada Beograda i tu ostaje do raspisivanja izbora 16. marta 2014. godine.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 24. aprila 2014. godine.

Nakon rušenja nekoliko privatnih objekata u Savamali u noći posle izbora u aprilu 2016. godine, zbog izgradnje projekta Beograd na vodi, usledili su masovni protesti sa zahtevom da Mali podnese ostavku.

To se nije desilo.

Mlađan Dinkić je od 2000. do jula 2003. obavljao dužnost guvernera Narodne banke Srbije, a od marta 2004. do oktobra 2006. bio je ministar finansija. Na mesto ministra ekonomije postavljen je 2007. godine, a tu funkciju nastavio je da obavlja i kada je formirana sledeća vlada 2008. godine kada dobija i funkciju potpredsednika Vlade. Početkom 2011. godine Dinkić je došao u sukob sa državnim sekretarom ministarstva finansija Slobodanom Ilićem zbog čega je premijer Srbije pokrenuo inicijativu za razrešenje Dinkića sa mesta ministra ekonomije i potpredsednika Vlade, a Ilića sa mesta državnog sekretara. Dinkić je odgovorio povlačenjem sa funkcije i prelaskom u poslanike stranke G17 plus.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine G17 plus je nastupio kao deo šire koalicije pod nazivom Ujedinjeni regioni Srbije i osvojio 5,51 odsto glasova. Nakon izbora URS postaje deo vladadajuće koalicije uz SNS i SPS. Dinkić je u novoj Vladi objedinio funkcije koje je vršio u prethodnim vladama, pa je nakon izbora brinuo o sektorima finansija i privrede. Posle rekonstrukcije Vlade Srbije početkom septembra 2013. URS više nije bio deo vladajuće koalicije. Dinkić je jedan od osnivača tada nevladine organizacije, a potom i stranke G17 plus. Na čelo stranke došao je septembra 2006. godine, kada je mesto predsednika napustio Miroljub Labus. U maju 2010. godine G17 plus inicira okupljanje šire koalicije Ujedinjeni regioni Srbije. U aprilu 2013. URS postaje stranka, a Dinkić predsednik. Posle parlamentarnih izbora u martu 2014, na kojima je URS ostao ispod cenzusa, Dinkić se povlači sa mesta lidera stranke.

Dinkić je bio najmlađi guverner Narodne banke. Svetski časopis za finansije i ekonomiju "Euromoney" proglasio ga je za najboljeg ministra finansija u svetu za 2006. godinu. Prvi je ministar iz Srbije koji je dobio tu nagradu. Dinkićev otac je bio deo tima Ante Markovića na čelu Saveznog zavoda za plan. Mlađan Dinkić bio je deo ekonomskog tima marketinške agencije "Spektra" koja je radila predizbornu kampanju Demokratske stranke 1993. godine.

Mediji navode da je nakon povlačenja iz politike postao član Upravnog odbora "Zber banke" i da je većinski je vlasnik konsultantske kuće “MD Solution”, gde je do avgusta 2014. godine bio i direktor.

Ljubav prema muzici

Sličnost Siniše Malog i Mlađana Dinkića i jeste strast prema muzici. Dinkić svira gitaru i komponuje. U gimnaziji je osnovao rok bend Haralampije. Posle je svirao i komponovao u bendu Galerija. Poslednji bend u kom je svirao zvao se Monetarni udar, a tu mu je kolega bio i Goran Pitić.

Danas piše pesme za mnoge popularne folk i pop izvođače.

Slično je i sa Sinišom Malim, koji je, pre nego što je ušao u biznis i politiku, svirao gitaru u bendu „Nismo mi indijanci”. Doduše, kako je još uvek aktivan u politici, on nema vremena da se kao Mlađan posveti muzici, ali nekad zna da sebi da oduška, pa da čak i zaigra na nacionalnoj televiziji.

Pogledajte:

Bonus video:

NEZAPAMĆENA SCENA NASILJA U STAROJ PAZOVI: Mladić KRVNIČKI udara starca i ostavlja ga da leži na ulici

(Espreso.co.rs / Istinomer)