Dačić je seleći se iz jednog dupeta u drugo napravio blistavu karijeru! Malo smrdljivu, doduše!

Siguran sam, naime, da bi te devojčice "vodile" Srbiju bolje nego očevi, a naročito Dačić, koji je - doduše u svojstvu crevne faune u jednom bivšem Visokom Dupetu - značajno doprineo dovođenju Srbije do prosjačkog štapa.

Potom se zapitah - ovoga puta s mnogo manje ironije - da li to Dačić najavljuje osnivanje dinastije Vučić - Dačić i nije li ta najava u suprotnosti s Ivičinim deklarativnim republikanskim i levičarskim opredeljenjima.

Ja načelno nemam ništa protiv da Vučićeve i Dačićeve ćerke - ne "ćerka", spoljni popečitelju - jednoga dana zauzmu najviše funkcije u ovoj zemlji - pod uslovom, naravno, da zemlja koju vode njihovi očevi u međuvremenu ne završi u ropotarnici istorije, a možda i na nekom gorem mestu - ali držim da bi te devojke morale da se "vodećih" pozicija domognu na demokratskim izborima, a ne po naslednom pravu.

Eto, zašto sam svojevremeno pisao - to jest džaba krečio - da bi za srpsko društvo tradicionalno sklono autoritarnosti, parlamentarna monarhija bila najprobitačnije društveno uređenje. Ne kažem da bi Kraljevina Srbija bila nešto mnogo uspešnija od Republike Srbije, ali bismo bar znali na čemu smo; kralj bi sedeo na prestolu, na prestolu bi ga nasleđivali prinčevi i princeze - umal' ne rekoh Dačićeva ćerka - i bili bismo, a to uopšte nije nevažno, pošteđeni farsičnih prezidencijalnih izbora u kojima se unapred zna pobednik i koji jednoga dana - ako se ne dogodi čudo biblijskih razmera - lako mogu dovesti do građanskog rata.

Posle kojeg bi se - sada gledam u kristalnu kuglu - Ivica Dačić munjevito preselio iz poraženog u pobedničko dupe - ma čijih leđa ono bilo produžetak - i produžio da premijeriše, ministruje, do unedogled ili, što Ljuba Simović reko za takve - do pobjede".

(Espreso.co.rs / Danas)