Jela sam čuveni botovski sendvič u centrali SNS! Mnogo je dobar, oždrala sam se! (FOTO)

Gledam onaj sto, vidim imalo se za ketering ovo ono. Minijaturni sendvičići vapili su da ih uzmem. Molili su da ih pojedem.

Mnogo su, na prvi pogled, bili slatki. Mislim se, je.ote Suzana, ne budi bot. Ali mic po mic, kako su se ljudi bacili na klopu, rekoh sebi "aj samo da probam".

Zabodem mini sendvičić, ražani hleb, neki namaz, salata. Fino, lajt, ukusno, predivno. Ok sad mi je jasno zašto su sad svi oko ovog stola. Opseli ga kao kopci, od klope se ne odvajaju.

Pa nije ni čudo što. Mislim se, dobro pa nisam kod Šekija, tamo se klopa pečenje, a to baš ne volim. I dobro je što nisam kod Belog, sarme sam jela pre neki dan. Sendviči su mi - baš legli.

Ma rekoh, ajde gde je jedan, tu su i dva. Priđem, gledam me jedan mali, premazan tunjevinom, sa zelenom salaticom preko. Evo i dok kucam ovaj tekst, dobro pa bale ne kapllju dok se prisećam kako je dobar!

Konobari nam u ruke guraju sokove. Da ne ostane sila žedna, ne daj Bože. Da nam se novi predsednik ne obruka...

Kad ono - stižu kolači.

E Suzana, nećeš valjda... A oni čokoladni, zovu, isto kao i sendvičići. Moram. Pa nek' crknem! Pojela sam četiri botovska sendviča, sad neka ide život! I navalim ja lepo i na kolače.

Fajront je usledio kad se sto već skoro ispraznio. Klopalo se, bogami, fino. A ja, novinarka koja, jel'te nikad ne jede na skupovima, oždrala sam se botovskih sendviča, usred SNS-a.

I mogu vam reći - ne kajem se.

I nije mi preselo, a mislila sam da hoće :)

(Suzana Trajković)