ZORAN ŽIVKOVIĆ: Status Kosova osim ratom ne možemo da promenimo, a svi znamo kako bi se taj rat završio!

Zašto su sve demokratske vlade od 2000. do 2012. propustile priliku da od Srbije naprave pristojno mesto za život?

- Pitanje je ko je bio u situaciji. Prva vlada koju je vodio Zoran Đinđić dve godine, a godinu dana ja, bavila se realnim spašavanjem Srbije. Ovo što Vučić sada pokušava da predstavi da je Srbija bila pred bankrotstvom, da je sve bilo razoreno, da je kriminal vladao, ne, to smo mi zatekli par meseci pre nego je Vučić prestao da bude ministar informisanja, a on je to bio u vreme kada je ubijen Slavko Ćuruvija, u vreme kad su zatvarane stanice redom, i u vreme kada su za vreme bombardovanja dobijali stanove on, Nikolić i drugi. Zoran je podigao Srbiju za dve godine iz pravog pepela, ali bukvalno pepela. Pola Srbije, pola Beograda je bilo srušeno, ekonomija nije postojala, on je podigao do tog nivoa da u vreme kada je ubijen, ta Srbija je bila sposobna da dovede najveći broj investicija, do dana današnjeg. Da se inflacija spusti sa 115 odsto na 8, 9 odsto. Posle njegovog ubistva ja sam vodio tu vladu, bez apsolutne ambicije da se poredim sa Zoranom, čini mi se da sam bar uspeo da nastavim deo njegovog puta, da tu zajedničku akciju, koja se verovatno ne bi zvala "Sablja", dovedem do kraja kao da je on vodio. Nažalost, naredne vlasti su relativizovale te uspehe, i dovele do toga da kroz svoje političko manekenstvo, i kroz politiku Dorijana Greja, dovedu do toga da nam se vrate '90 - e, ne simbolično, nego to su ti isti ljudi, taj Dačić, taj Vučić, taj Vulin, taj Nikolić. Sve je to ispalo iz prljavog i krvavog šinjela Slobodana Miloševića. I bez obzira na najveću marketinšku i najprljaviju kampanju koju Vučić danas radi, radi jedino dobro, ali to radi samo za sebe, ne za Srbiju.

Zašto policijska akcija "Sablja" nije potrajala?

- Ona je trajala onoliko koliko je bilo neophodno da se promeni zakon. Mi smo imali zakonik o krivičnom postupku koji je bio pravljen kao za Norvešku, a ne za državu u kojoj je ubijen premijer. Vanredno stanje je davalo mogućnost da se primene oštrije mere prema kriminalcima, ne prema građanima, a u međuvremenu je promenjen zakon, pa su posle 40 dana i policija i tužilaštvo mogli da rade svoj posao neometano, i to su radili. Ono što je moj problem je što jedan deo tih dela nije sankcionisan na sudu na adekvatan način. Ali sve najvažnije stvari su rešene, i ubistvo Zorana Đinđica, i ubistvo Ivana Stambolića, i atentat na Vuka Draškovica, i mnogo stvari iz organizovanog kriminala. Tu su milioni komada municije, desetine hiljada dugih i kratkih cevi, tone droge, praktično sve organizovane kriminalne grupe u Srbiji u tom trenutku su bile ili u zatvoru ili u bekstvu.

Po vašem misljenju ko ce srušiti Vučića?

Građani naravno, kao i uvek. U politici kad imate minimum demokratije i minimum poštovanja izbornog procesa, koji je ugrožen jako na prošlim izborima, a ucinićemo sve da to vratimo tamo gde je mesto, ko dovede nekoga na vlast, on ga i skloni. Samo je pitanje vremena. Vučića su doveli građani pre pet godina, i mislim da je vreme, da april sledeće godine za Vučićevu kampanju bude prvoaprilska šala, a za građane Srbije nova šansa da nastave napred. Nema čudesnih rešenja, nema spasilaca, nema "hokus pokus" politike, mora da se puno radi ali na pravi način. Ne tako što neko ide okolo i laže i sebe i druge da radi 25 sati dnevno. Nego da se radi upravo ono sto piše u zakonu, i ono sto institucije treba da rade.

Koji su budući planovi Nove stranke?

Da smenimo ovaj režim zajedno sa drugima iz demokratske opozicije u Srbiji, proevropske. Baš u vreme izbora, 7. aprila ce biti četiri godine od našeg osnivanja, i mislim da je dobro da taj rođendan proslavimo pobedom razuma, pameti, i zdravlja nad ovim što imamo sada.

Poznato je da ste ljubitelj vina. Sta se desava sa vinogradarstvom? Kako ste ušli u taj biznis, koji je, morate priznati, prilično skup?

Ja sam se nakon izlaska iz politike posvetio ovome, umesto da se priključim nekoj sledećoj vlasti, da klimam glavom i da živim dobro. Na izborima 2003. godine sam bio 2. na listi, izabran za mesto poslanika, ali nisam hteo da ostanem u parlamentu i branim tu politiku sa kojom se ne slažem. To se zove akademska i politička čestitost i odgovornost, i vratio sam se svom poslu. Ja sam privatnik od '86. godine. U tom trenutku je Srbija išla na talasima onoga sto smo mi uradili te dve, tri godine, i bio je veliki nedostatak domaćih vina u ponudi, a potrošnja se polako povećavala, i to je bio razlog da ja uđem u tu subvenciju, koja je proglašena ne znam kakvim zlom. Ne postoji nijedan vinograd, vinarija u Srbiji koja nije finansirana kroz subvencije. Svuda u svetu država daje ogroman novac za podsticaj poljoprivredi, pa i vinarstvu i vinogradarstvu. Iz tog posla me nije isterao Vučić, nego ovi što su bili pre.

Kako je propao taj biznis?

Vlast pre Vučića iz potpuno nenormalnih razloga htela je da uništi taj posao meni, i to su radili na najprljaviji način.

Na koji?

Nisu hteli da produže zakup tog zemljišta, godinu i po dana nisam mogao da dobijem dozvolu za gradnju vinarije u samom vinogradu, a kada sam prodao taj deo tamo, dozvola je stigla za 15 dana. Ja nemam problem ni sa zakonom ni sa moralom, sve što je urađeno urađeno je jako dobro. Taj vinograd i danas postoji, ja naravno nemam veze sa njim, a ljudi koji poznaju vinarstvo kažu da je to jedan od 6, 7 najboljih vinograda u Srbiji.

Koje je najbolje vino koje ste proizveli?

Strast. Život bez strasti je kao supa bez soli, kao selo bez crkve. Strast je neophodna i u ljubavi, i u politici, i u nauci. Bez strasti teško da možete da ostvarite najviše što možete i zato sam to ime smislio pre nego što sam napravio vino.

Ko vas najviše nervira na Tviteru, a koga poštujete?

Poštujem sve ljude koji ozbiljno rade svoj posao, a poštujem i mogućnost da nekada napravim grešku. Nerviraju me mnogi naravno, ali se trudim da to ne pokazujem. Ali, apsolutno nikoga ne mrzim. Gađenje je možda mnogo cešći odnos prema ljudima, to su botovi raznih nivoa, od onih koji rade za bajati sendvič, do onih koji dobiju mnogo više od toga, a predstavljaju se kao analitičari, kao politički eksperti, a znamo gde su, kako i šta bili.

(Milka Radović)