Kosovo su primili, a šta ćemo sa Krimom? Da li je ovo NAJVEĆA SRAMOTA Evropske kuće fudbala? (FOTO) (VIDEO)

Postoji i realan razlog za tako lokalpatriotsku politiku kluba sa stadionom koji prima 5.600 ljudi. Dok su igrali u prvoj i drugoj ukrajinskoj ligi, stadion je bio pun zbog kvaliteta fudbala i zbog zvezda koje su konstantno dolazile u goste – Šahtjor, Dnjepar, Dinamo Kijev... A onda, odjednom, rez. Stadioni su bili poluprazni. A sada, kada se klub vodi ovakvom politikom, navijači se vraćaju na teren, gledaju svoje prijatelje, muževe, momke, braću, komšije kako se takmiče.

Glavni cilj putovanja bio je da otkrijem da li krimski klubovi žele da zaigraju u Rusiji ili se zadovoljavaju i lokalnim prvenstvom, koje će im za dve-tri sezone dati put u Evrokupove.

- Situacija je sledeća. Krim se u ostatku sveta smatra delom Ukrajine (ni u Srbiji nije zvanično priznat prim.aut). Ukoliko se ova situacija ne promeni, ne znam da li će UEFA promeniti mišljenje. Imamo dva scenarija. Da napravimo lokalno prvenstvo, pokažemo joj da smo jaki, pa da probamo da dobijemo mesta u kvalifikacijama za njena klupska takmićenja. Drugi scenario: Ako UEFA promeni mišljenje mi ćemo odmah postati ruski klubovi - a odigrali su samo 13 kola ruskog šampionata, zbog Uefine skandalozne odluke da im zabrani igranje u matičnoj zemlji.

Međutim, ovo nije jedina struja mišljenja koje vlada u vrhuški krimskog fudbala.

- U roku od dve, maksimalno tri godine bi UEFA, koja nas je veoma unazadila, morala da prizna pripajanje Krima, pa bi tada trebalo i da zaigramo u ruskoj ligi. Mi se za to već pripremamo. Sada imamo stadion od 1.500 mesta, a u narednih par godina ćemo izgraditi najveći na poluostrvu. Na njega će moći da stane 10.000 ljudi. Rusi nam pomažu ulaganjima. Uveren sam da će se to sve brzo rešiti - istakao je potpredsednik fudbalskog saveza Jalte, prelepog grada na jugu poluostrva, Josif Naskidašvili, čovek koji je sedamdesetih godina prošlog veka branio boje Dinamo Tbilisija.

Pitanje koje sam sebi postavio pre putovanja dobilo je konkretan odgovor. Svi na poluostrvu, osim šačice Ukrajinaca, želeli bi da se takmiče u Rusiji, iz ovog ili onog razloga. Ali zapad je zagrizao i ne da. Ne znam koliko ste upoznati sa Uefinom vladajućom strukturom, ali jedan od potpredsednika je Ukrajinac Hrihorij Surkis, koji je prema mnogim mišljenjima imao veliki uticaj na odluku da se Krimljanima zabrani igranje u Rusiji.

- Svi mi bismo želeli da igramo u Rusiji, iako bismo morali da izdvajamo mnogo novca za putovanja. Pitanje je da li bismo se uopšte skrpili, ali voleli bismo da probamo - dodao je gospodin Naskidašvili.

Interesantno je to da su oba klupska funkcionera sa kojima sam pričao Gruzini, a ipak žele da se njihovi timovi priključe ruskom fudbalu, kako bi bili deo nečega većeg nego što je ova mlada krimska liga, sa malo potencijala za razvoj.

Šta li će se dogoditi posle sledeće Uefine posete Krimu? Da li će njeni zvaničnici tada dati neko mesto u Evropi ekipama sa poluostrva, ili će nastaviti da ih zavlače kao što su to radili do sada? Da li će jednom interes fudbalera koji moraju da prehranjuju svoje porodice prevladati nad interesom moćnika? Ima li Krim snage da pretrpi još jednu krizu, koja se definitivno dešava sa njegovim fudbalom?

Na sva ova pitanja, nažalost, samo vreme može da nam odgovori...

(Aleksa Radosavljević - tekst je prvobitno objavljen na Newsweek.rs)