KO JE BIO "VLADA BUDALA" IZ ZLOGLASNOG ZEMUNSKOG KLANA? Učestvovao u likvidaciji Đinđića, pao sa Bojovićem

Zloglasni zemunski klan koji su vodili Dušan Spasojević zvani "Šiptar", Milan Luković Kum, kao i Milorad Ulemek Legija, srušen je 2003. godine u akciji "Sablja" nakon atentata na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. Spasojević i Luković su ubijeni u policijskoj akciji, dok Legija služi kaznu za ubistvo Đinđića u srpskom zatvoru.

Članovi i egzekutori zemunskog klana i dalje intrigiraju javnost, a jedan od ključnih ljudi Spasojevića trenutno izdržava kaznu u zatvoru u Španiji nakon što je uhapšen u društvu Luke Bojovića u Valensiji - njegovo ime je Vladimir Milisavljević, ali je na ulicama i u društvu bio poznat pod nadimkom Vlada Budala.

Vladimir Milisavljević rođen je 1976. godine u Zemunu, gde je i odrastao, zbog čega uz sve svoje nedostatke za mafijaša visokog kalibra nije morao da se dokazuje Dušanu Spasojeviću Šiptaru i Miletu Lukoviću Kumu, za razliku od braće Konstantinović, kojima je kao delu klana iz ekspoziture sa Karaburme godinama uvek davan zadatak više. Njegov nadimak izaziva kontroverze, toliko da se u svakoj grupici klinaca koja je rešila da se odmetne na onu stranu zakona uvek nađe jedan koji ponese nadimak - titulu Budala.

Milisavljević je ovaj epitet dobio jer je navodno bio najpametniji i najobrazovaniji među "zemuncima", pa je čak završio i fakultet, zbog čega su ga prozvali Budala jer u vrednosnom sistemu mafijaša svako ko uči i pošteno radi upravo je to - budala. Istina koju otkriva njegov dosije glasi: Vlada Budala nema završen fakultet već mašinsko-tehničku školu. U evidenciji nema informacije da je bilo kada studirao, mada je činjenica da se on hvalio posedovanjem indeksa, što ne mora da znači da je bilo kada ušao na fakultet.

Šiptar iz besa hteo da ga ubije

Jednom prilikom je Spasojević hteo da ga ubije, jer je u njegovom odsustvu uzimao drogu i bilo je poznato da se često pojavljivao pod dejstvom heroina.

Jednom je Vlada Budala napustio društvo, u odsustvu je uzimao drogu, pa se Spasojević na njega žestoko naljutio - rekao je pripadnik Zemunskog klana Dušan Krsmanović na suđenju za ubistvo premijera Đinđića.

- Govorio je da ko ga ne posluša može od njega da ode samo sa nogama napred i u vreći.

Milisavljević nije "otišao u Kanadu" - tako je Spasojević zvao ubistva i zakopavanja na zabačenim poljanama svojih ljudi koji su se, kako je govorio, "osilili i otrgli kontroli" - već se "sredio i unormalio" i nastavio da radi sve što je od njega traženo.

Kako su svedočili Krsmanović, Miladin Suvajdžić, Đura Mutavi i drugi, zajedno sa ostalim članovima klana, Vlada Budala je satima i danima sedeo u žbunju, kafićima i automobilima, prateći osobe čije je otmice ili ubistva naredio Spasojević; nabavljao je ukradene automobile za likvidacije i "specijale", mobilne telefone koje su on i njegovi ortaci menjali svakih nekoliko dana; starao se da "komitenti" klana uredno isplaćuju preuzeti heroin; pomagao je Miloradu Ulemeku Legiji u postavljanju četiri protivtenkovske mine u rupu na putu u okviru "Plana B" za likvidaciju Ljubiše Buhe Čumeta; po "štekovima", kako su nazivali tajne stanove, razrađivao je detalje Spasojevićevih naredbi sa ostalim članovima bande...

Kidnapovao i ubijao

Milisavljević nipošto nije bio isključivo zadužen za logistiku i podršku u okviru Zemunskog klana. Ako je u novembru 2000. samo vozio automobil u koga je uguran Vuk Bajrušević, u dve druge otmice igrao je kud i kamo aktivniju ulogu. Upravo je on, godinu dana kasnije, ispred ekipe iz Klana prišao biznismenu Miliji Baboviću na parkingu jednog sportskog centra i prodrao se "policija, ulazi u kola". Kada je Babović to odbio, Vlada Budala ga je udario pištoljem po glavi i ubacio na zadnje sedište vozila. Kao policajac predstavio se i prilikom otmice narkodilera Suada Musića kod Slavije - čim je Musiću rekao da ga hapsi zbog droge, otpora nije bilo. Zapaženu rolu Milisavljević je odigrao i u otmici biznismena Milorada Miškovića ispred sedišta njegove kompanije na Novom Beogradu, a zbog tog krivičnog dela zajedno je sa Spasojevićem, Milom Lukovićem Kumom i još nekolicinom iz klana proveo šest meseci u pritvoru u Centralnom zatvoru. Inače, svi su uhapšeni u Parizu, odakle su nameravali da skoknu do Bogote.

Vlada Budala je i direktni izvršilac bar tri ubistva. Dok je Aleksandar Simović upravljao "borbenim audijem" - tako su u Zemunskom klanu zvali kola iz kojih su otvarali vatru - Miloš Simović i on su pucali iz kalašnjikova i ubili Srđana Ljujića u drugom vozilu u pokretu 20. novembra 2000. kod zgrade Centralnog komiteta na Novom Beogradu.

- Miloš Simović i Vlada Budala uvek su se preganjali ko bolje puca - rekao je Krsmanović na suđenju.

- Pričali su kako je Miloš loše pucao i da je u stvari Srđana ubio Vlada - kaže u svom svedočenju Đura Mutavi.

Osim u Ljujićevom, Milisavljević je direktno učestvovao i u ubistvima Željka Bodiša 27. decembra 2000. i Željka Škrbe i Nenada Batočanina 26. novembra 2002. U oba slučaja, pucano je iz jednih u druga kola u pokretu, oba puta su iz kalašnjikova pucali Vlada Budala i Miloš Simović, prvi put je vozio Aleksandar Simović, a drugi Dejan Milenković Bagzi. Svi ubijeni su imali svoje mesto u podzemlju izuzev Batočanina, pripadnika tadašnje savezne policije...

Atentat na Đinđića

Kao i ostali članovi Zemunskog klana, Milisavljević je učestvovao u atentatu na premijera Zorana Đinđića. Njegov zadatak bio je da na parking mesto u ulici Admirala Geprata 14 doveze Aleksandra Simovića, Ninoslava Konstantinovića i atentatora Zvezdana Jovanovića i sačeka ih. Sve to je i učinio. Nakon atentata na premijera Đinđića, Vlada Budala se sa braćom Simović i Konstantinovićem, najpre krio u "šteku" u ulici Milentija Popovića 24, a potom u Kumodraškoj

Milisavljević se, prema spekulacijama, krio u Latinskoj Americi, najverovatnije Argentini. Za sedam godina bekstva "viđan" je u gotovo svim državama regiona, pa čak i u rodnom gradu. Prema tvrdnjama upućenih, u međuvremenu je postao novi vođa klana i umnogome promenio lični opis. Navodno, nosio je džins, imao bradicu i izgleda kao svaki treći student u Beogradu, govorili su tada operativni podaci. Onda se pojavio Luka Bojović i Milisavljević se, kako se sumnja, priklonio njegovom vođstvu.

Nema žene - nema traga!

Vlada Budala nije kao ostali "zemunci" bio slab na fatalne žene, te policija jedino njega nije mogla da juri kroz operativnu obradu partnerki. Upuštao se isključivo u jednokratne šeme, bez komunikacije i vezivanja, te se njemu nije moglo dogoditi da napravi dete za vreme boravka na poternici Interpola, kao ni da ga prateći lepu Barbaru uhvate poput Luke Bojovića 2007. Ili da ga zateknu "na gomili" kao Aleksandra Simovića.

Mnogim zemuncima policija je ušla u trag upravo prateći kretanje njihovih supruga, kao što je to slučaj sa braćom Simović i svedokom saradnikom Dejanom Milenkovićem Bagzijem.

Hapšenje sa Bojovićem u Španiji

Pred Lukom Bojovićem se do trenutka zajedničkog hapšenja ponašao snishodljivo iako uporedna analiza njihovih dosijea kaže da je Vlada Budala, za sada, formalno kriminalac višeg ranga u odnosu na Bojovića. Zanimljivo je da je tokom akcije "Sablja" izmakao poteri. Navodno se krio sam, prvo u regionu, u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a zatim je otišao u Južnu Ameriku, gde se povezao sa narko-kartelima. Sa ostalim odbeglim "zemuncima" povezao se tek kada se Luka Bojović postavio kao njihov novi šef i jatak. Interesantno je da srpska policija i službe jedno vreme nisu imale nikakvu informaciju o Vladi Budali, pa čak ni da li je živ. Sumnjalo se da je samleven zajedno sa Jurišićem, zakopan sa Konstantinovićem ili potpuno odmetnut u Australiji.

Ipak, putem operativne obrade u jednom trenutku uleteo je podatak o Crvenperki, kako su ga u ostatku klana očigledno zvali kada je njegov karakterističan nadimak postao lako prepoznatljiv. Nadimak Crvenperka dobio je kada se pojavio u nekom finom crvenom džemperu na mafijaškom okupljanju dok je ostatak ekipe bio u kožnjacima i trenerkama. Podatak o živom Crvenperki bio je dovoljan policiji da nastavi ciljanu potragu. Ciljana potraga bila je otežana činjenicom da se Milisavljević dočepao dokumenata splitskog beskućnka Marijana Barišića i najverovatnije kratko vreme skrivanja živeo kao socijalni slučaj, te ovaj istiniti nesrećnik sa Hrvatskog primorja nije mogao da dobije dokumenta i obrok iz narodne kuhinje jer je neko već koristio njegova dokumenta za beg. Da je sa Lukom Bojovićem, i to najverovatnije u Španiji, postalo je jasno nakon hapšenja braće Simović i Sretka Kalinića, koji su pokušavajući da kupe slobodu propevali svašta o ostalim odbeglim članovima zemunskog klana i njihovim pokroviteljima.

Sve do 9. februara 2012. godine ništa se nije znalo o sudbini Vladimira Milisavljevića. Tog dana ga je španska policija uhapsila u Valensiji dok je u restoranu "Bodega La Paz" zajedno sa Lukom Bojovićem i još dvojicom ortaka ortaka jeo file minjon s pečurkama i tunom

(Espreso/ Mondo)