ČEGA BIH SVE MORALA DA SE ODREKNEM KAD BIH ŽIVELA POD TALIBANIMA? Brojala sam do 17, ovo je pravi HOROR!

Gledali smo svi ovih dana potresne scene iz Avganistana, i ponovni povratak ozloglašenih Talibana na vlast u Kabulu. Neki u Srbiji kao da se raduju što su "Ameri isterani" iz Avganistana, među njima ima i onih koji su se radovali pre 30 godina, kad su "Rusi isterani" iz Avganistana.

Treba, međutim, biti iskren i okarakterisati i rusko (sovjetsko) i američko mešanje kao periode kad su, ako ništa drugo, u Avganistanu žene živele kao ljudi, a ne kao robovi muškaraca, bez prava na zaposlenje, na društveni život, na govor, na mišljenje...

Od pre nekoliko dana u Avganistanu, nažalost, ponovo počinje era u kojoj je moguće da vam neko dođe na kućni prag i "uzme" ćerku kako bi je "udao" za nepoznatog talibanskog borca iz brda.

Kako bih najbolje dočarala šta se zaista dešava u Avganistanu, napravila sam mali eksperiment - kako bih morala da se ponašam da su Talibani, recimo, došli na vlast ovde kod nas, u Beogradu.

1. Ne smem na ulicu normalno obučena, moram da se zaodenem u burku, tako da mi vire samo oči. Inače mi slede batine, i to nasred ulice, štapom.

2. Ako tako obučena i idem napolje, sa mnom uvek mora da bude neki muškarac iz moje porodice. Inače mi slede batine, i to nasred ulice, štapom.

3. Tako obučena, uz oca ili brata pored sebe, ne smem da govorim glasno na ulici, "da ne bih izazivala muškarce". Inače mi slede batine, i to nasred ulice, štapom.

4. Nemam pravo na zapošljavanje. Moram da sedim kući i da čuvam onoliko dece koliko mi muž napravi. I još decu od njegove tri dodatne žene, onoliko koliko on odluči da im napravi. Pet puta četiri, recimo, jednako 20.

5. Nemam pravo da biram muža. Kad sam devojčica, samo me odvedu kod nekog bradatog "čike". Koliko je ovo jezivo...

6. E da, kad idem negde, onako zabrađena, uz pratnju nekog muškog člana porodice, dok govorim tiho ili u sebi, ne smem da se vozim gradskim prevozom, pogađate, "da ne bih izazivala muškarce". Inače mi slede batine, i to nasred ulice, štapom.

7. Da sam devojčica, ne bih imala pravo da idem u školu posle 8. godine, a i do tada bih mogla da učim samo stihove iz Kurana.

8. Da se razbolim, ne bi mogao da me leči muški doktor, osim ako sa mnom nije muški član moje porodice.

9. Ne smem da nosim cipele sa visokim potpeticama, da ne bi slučajno neki muškarac čuo kako hodam, jer ih to, pogađate, "izaziva".

10. Prozori na kući u kojoj živim morali bi da budu prefarbani, da slučajno neki muškarac ne bi mogao da me vidi sa ulice, i bude izazvan prizorom.

11. Bilo bi mi zabranjeno da mi se slika pojavljuje u medijima, filmu, knjigama, reklamama...

12. Bilo bi mi zabranjeno da izađem na balkon, terasu...

13. Ne bih smela da se pojavljujem na bilo kakvim javnim okupljanjima. Sve ovo je rezervisano samo za muškarce, koji ne smeju biti "izazvani" mojim prisustvom.

14. Ne bih smela da vozim bicikl ili motor, čak ni uz pratnju nekog muškog člana porodice.

15. Ne bih smela da idem kod kozmetičara, na nokte, na trepavice, na masažu...

16. Ne bih više mogla da kupujem garderobu, torbice, cipelice koje mi se sviđaju...

17. Bilo bi mi zabranjeno da se šminkam.

Dakle, kao što vidite, nema ničeg "romantičnog" niti lepog u vezi sa Talibanina. Reč je o surovom i primitivnom pokretu nasilnih i iskompleksiranih ljudi, koji zloupotrebljava religiju kako bi ograničio prava žena i pretvorio ih u robove.

Pod Talibanima žene nemaju pravo na svoje živote, predmet su izrugivanja, maltretiranja, svake vrste nasilja koje je u 21. veku neprihvatljivo ni u jednoj državi na kugli zemaljskoj.

Po jednom istraživanju, čak 97 odsto žena koje žive pod Talibanima pokazuje znake ozbiljne depresije.

(Espreso)