SLUČAJNO SMO SRELI ČOVEKA U CENTRU BEOGRADA I PITALI GA ZA JASENOVAC: Njegovu priču pamtićemo dok smo živi! (VIDEO)

Film Predraga Antonijevića "Dara iz Jasenovca" kao da je probudio davno uspavane duhove koje ni sami nismo želeli da budimo ili nam je bilo lakše da negde tamo "zaturimo" istorijske činjenice o stradanju naših predaka od strane ustaške ruke!

Da ne bude da smo mi Srbi pristrasni, da pravimo od sebe žrtve i širimo mržnju prema Hrvatskoj, kako većina tvrdi, izdvajamo reči profesora Grajfa, koji je glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta koji je rekao da je Jasenovac i hrvatski način iživljavanja nad žrtvama, daleko brutalniji od Aušvica i Nemačih ubica u tom logoru.

Dara iz Jasenovca je priča o jednoj, samo jednoj sudbini devojčice koja je prošla kroz logor Jasenovac, zamislite sad za 4 godine, koliko je logor smrti bio otvoren za ubijalje i mučenje Roma, Jevreja i Srba, koliko je iznedrio žrtava, a tek udovica i potomaka koji u sebi nose teret prošlosti.

Jednog od njih ekipa portala Espreso, sasvim slučajno, srela je na ulici Beograda, kada smo radili anketu o utiscima koje je film ostavio na naše sugrađane, a koju možete da pročitate OVDE.

"Utisci, pa šta da vam kažem, jeste strašno, potresan je film, znam pouzdano da je to samo delić onoga što se tamo dešavalo, praktično je prikazan samo manji deo užasa, jedna sudbina je samo praćena. Teško je za dva sata prikazati sve šta se tamo dešavaloi tolike godine, ne bi možda bilo ni dobro da se prikaže sve što se došavalo, to bi bio neki moj utisak", rekao nam je unuk čiji je deda Niko Skenderija ubijen u logoru u Jasenovcu.

Kako nam je rekao njegovog dedu čim su odveli u logor streljali su ga, a otac mu je pričao kako je izgledao dan kada je njegovu porodicu zadesila strašna sudbina.

"Moj deda je ubijen u Jasenovcu krajem rata, kada je tek odveden i znamo da nije mučen, niti je tako dugo boravio, čim su ga odveli praktično su odmah streljali ljude. Otac mi je pričao kako su ustaše došle u njegovu kuću i pokupile ga da su njega baš pitali "gde ti je otac?" On je rekao "eto ga u kući", onu su tu ušli i odveli njega i njegova tri rođena brata, jedan je ostao živ, najstariji on je pobegao iz Jasenovca", priča nam Skenderija.

Ističe da se pred kraj rata ubijalo najviše i najviše se zatiralo tragova i nisu se ljudi toliko dugo zadržavali u Jasenovcu.

"Tad se najviše ubijalo i brzo se ubijalo streljanjem", zaključuje on i dodaje da je njegov otac bio sedno dete u porodici i da je deda iza sebe ostavio veliki broj svojih potomaka..

Možda ste baš danas u autobusu, na ulici ili na nekom drugom mestu prošli pored jednog deke koji se iščupao iz kandži ustaša ili unuka čiji je deda pretrpeo najgore moguće mučenje u fabrici smrti koje je prikazano na filmu "Dara iz Jasenovca"

(Espreso)