JELA JE DOŽIVELA DARINU SUDBINU U JASENOVCU: Ustaše joj zaklale oca i brata od 4 godine, a to je samo delić priče

Film koji je u subotu uveče potresao ogormnu većinu Srba i ostalih normalnih ljudi u okolnim zemljama, Dara iz Jasenovca, rađen je po istorijskoj građi i pričama preživelih iz ustaških logora smrti, Jasenovca i Stare Gradiške.

Najbliža sudbini filmske Dare bila je Jelena Buhač Radojičić, koja sada ima 86 godina, a sa sedam je odvedena u Jasenovac.

- Slike iz logora ni s godinama ne blede.Iz Stare Gradiške smo ja i braća Živko i Ilija prebačeni u Zagreb, u različite hrvatske porodice, a najmlađi Ika imao je nepunu godinu. Majka Ana je iz Jasenovca transportovana u logor u Nemačkoj.

Ona se se posle rata vratila u Zagreb i pronašla dvoje od troje dece, ali najmlađeg Iliju ni do danas nismo našli i ne znamo ništa o njemu – govori Jelena o delu svoj tragične prošlosti.

Ona je dr Nebojši Kuzmanoviću, direktoru Arhiva Vojvodine, poverila originalna dokumenta iz ustaških logora smrti, koja govore o stradanju njene porodice, ali i druge srpske dece.

- Ustaše su joj tamo zaklali oca i brata od četiri godine, kao i 86 članova porodice Buhač. Za bratom Ilijom - Ikom i dalje traga. Imao je manje od jedne godine, kada su ga ustaše odvele iz logora Stara Gradiška u Zagreb i od tada se gubi svaki trag.

Pre osam dana sam, kao njen prijatelj i direktor Arhiva Vojvodine, posetio majka Jelu u njenom domu u Zemunu, zagrlio je i dao joj zakletvu da nikada neću prestati da iznosim njenu tužnu sudbinu, koja je paradigma jasenovačkih žrtava i zatočenika – kaže za Informer Kuzmanović.

Na dokumentu Hrvatskog državnog arhiva o „nestanku „ Ike piše da je Ilija Buhač rođen 1942. u selu Jablanec, opština Jasenovac srez kotar Novska. Mesta su prazna na mestima gde je trebalo upisati veru i ime oca, a majka je Ana. Piše i da je dete dovedeno iz Stare Gradiške u Zagreb, 17.avgusta 1942. godine, ali u rubrici gde je i kada smešteno polje je prazno. Za razliku od sličnih dkumenata kod Jelene i njenog brata Živka, gde je upisano u kojim hrvatskim porodicama su smešteni.

- Pošto ima i onih, na žalost, i među Srbima, koji negiraju da je dece uopšte bilo u ustaškim dušegupkama smrti, Jasneovcu i Staroj Gradiški, evo stranice originalnog dokumenta iz 1942. godine, gde su imena dece iz nekoliko porodica, a vidi se da je „najstarije“ tad imalo pet godina, a najmlađe su bile bebe koje nisu napunile ni godinu dana - piše Informer

Moram da kažem da će naš Arhiv sa naročitom pažnjom čuvati ovu dokumentaciju, kao očevidan dokaz o jednom monstruoznom vremenu kad su ustaške zveri ubijale srpsku decu u kolevci, koja im ništa nisu učinila nažao, samo zato što su bili Srbi – veoma emotivno naglašava Kuzmanović.

Arhivska građa demantuje teške laži

Kako kaže direktor Arhiva Vojodine, Jelena će uskoro biti njihova gošća, kako bi vdela gde se čuvaju dokumenta koja je poverila ovoj ustanovi.

- Mogu po raznim tviterima mnogobrojne proustaše, čak i iz Srbije, da pišu razne umobolne stvari o ustaškim logorima smrti, Jasenovcu i Staroj Gradiški, i predstavljaju ih maltene kao sanatorijume Međutim, obimna arhivska građa koju posedujemo dokazuje da su tamo ubijani domaćini, ratari, uglednici, žene, devojke, starci...

Samo zato što su bili Srbi, Jevreji i Romi, kao i njihova deca, pa čak i ona tek rođena. Ubijali su ih i u „ime Krista“, a imali su nadimke poput „ fra Sotna“. Pametnima dovoljno – zaključuje Kuzmanović.

Bonus video:

(Espreso)