ZEMUNCI SU SE BAŠ BOGATILI OD OTMICA! Birali su kome će da naplate slobodu, otmica OVOG dečaka ostala je misterija

Iako su Zemunci zarađivali odlično od droge, dosetili su se da bi na sličan način kao što su otimali skupe automobile i vraćali vlasnicima za veliki novac, mogli to da rade sa ljudima. Birali su biznismene za koje su znali da su stekli novac u kriznim vremenima i da im neće biti teško da isplate par miliona za svoju slobodu.

Tokom Sablje otkriveno je da je iza skoro svih otmica tih godina stajao zemunski klan, jedino je ostao nerešen slučaj otmice Breninog i Bobinog sina. Iako su uhapšeni Zemunci razvezali jezik i pričali o otmicama, o slučaju malog Stefana niko ništa nije znao. Zna se da su oteli: Miroslava Miškovića, Miliju Babovića, Vuka Bajruševića, Dragoslava Vukovića, Milenka Aleksića i Suada Musića.

Policija je ustanovila da je Milorad Ulemek Legija od novca koji je isplaćen za svaku otmicu koju je izveo zemunski klan za sebe zadržavao polovinu, pošto im je on davao informacije koga bi mogli da otmu, gde, kako, a nakon otmice bi kao ugledni vođa specijalaca dolazio kod porodice otetog i nudio svoju pomoć. Tada bi saznao koliko porodica ima para i koliko je spremna da plati, znao bi da li su kontaktirali sa policijom i koliki je rizik. Onda bi ih savetovao kao prijatelj da se bezbedno izvrši primopredaja uz detalje kada i gde je najbezbednije.

Ovo je bio toliko unosan posao da su Zemunci od njega zaradili 20 miliona maraka, brzo i lako. Najveću otkupninu je platila porodica Milije Babovića, čak 11 miliona maraka i to iz dva dela. Oba puta je Legija nosio novac u Šilerovu. Babović je nakon otmice odvezen u selo Vilovo na salaš Miladina Suvajdžića. Sretko Kalinić i Milan Jurišić su ga čuvali u podrumu kuće na salašu, a Babović je posle desetak dana pokušao da pobegne. Kada su ga kriminalci uhvatili, tri dana su ga zlostavljali vezanog za drvo u obližnjoj šumi. Nakon toga su ga premestili na salaš u Krčedinu, gde su se Jurišiću i Kaliniću pridružili Suvajdžić i Krsmanović. Pregovore s porodicom vodio je Mile Luković Kum imitirajući albanski naglasak.

Od otmice Miškovića su dobili 7 miliona maraka. Miladin Suvajdžić - Đura Mutavi ispričao je da je vozač „audija“ bio Vladimir Milisavljević Budala, a da su u otmici učestvovali svi pripadnici grupe, osim Sretka Kalinića. Pregovore su vodili Milan Jurišić i Mile Luković Kum. On misli da su Miloš i Aleksandar Simović dobili milion maraka da podele, dok je polovinu ukupnog otkupa uzeo Legija. Đura Mutavi je dobio kilogram heroina na poklon zbog svog učešća u praćenju. Ljubiša Buha Čume, tokom davanja izjave specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću, u Slovačkoj, rekao je da su novac iz predostrožnosti iz torbi prebacili u džak, a potom ga zakopali u šumi. Sutradan je Legija potvrdio da u torbama nije bio odašiljač. Polovinu plena je uzeo Legija. Novac je izbrojan u Čumetovoj kancelariji u Kotobanji na njegovoj mašini. Deo novca bio je u omotima i sa pečatom NBJ. Papiri i trake sa kojim je novac bio oblepljen - zapaljeni su.

Prema Buhinim rečima, bila je planirana i otmica Miškovićeve ćerke koja je udata za Karića „kako bi uzeli novac i od jednih i od drugih“. Pričali su i da bi Marka, ako treba, držali šest meseci dok ne dobiju pare. Kod Čumeta su se dogovarali i o otmici Miroslava Miškovića.

- Posle otmice, Duća je došao kod mene u Kotobanju i pitao da li može da donese pare. Grli me, ljubi i kaže mi: „Brate, ima sedam miliona“. Prebrojali smo zajedno. Duća mi je rekao da su Simovići najzaslužniji, pa im je dao milion maraka i 40.000 dolara. Redom su ulazili u kancelariju i uzimali svoj deo - ispričao je Čume tužiocu. Miškovićeva otmica je digla veliku buru i ministar policija Mihajlović se lično angažovao i formirao radnu grupu da se otkriju otmičari.

- Pre deljenja Duća mi je ponudio da uzmem koliko hoću, ali sam ja odbio, jer sam mislio da to može kad-tad da me košta - objasnio je Buha. - Deo novca su ostavili kod mene u sefu. Savetovao sam mu da odmah napusti zemlju, jer se digla velika frka. Izašli su iz zemlje sa ranije pripremljenim falsifikovanim pasošima. Posle deset-petnaest dana ludovanja po Evropi, zvao me Duća i tražio da mu pošaljem 50.000 maraka, koje sam mu poslao avionom preko mojih drugara iz „Jata“.

Kada su uhapšeni u Parizu, Čume je otišao po Spasojevićevom nalogu u Kulu kod Legije, koji mu je rekao da će ih sigurno deportovati. Simovićev novac, kao i ono što je od otmice bilo ostavljeno u njegovom sefu, Čume je iz predostrožnosti zakopao u dvorištu. Kad su izašli iz zatvora, povremeno im je davao novac, kad i koliko su tražili. To je trajalo nekoliko meseci posle njihovog izlaska iz zatvora. Već je počela zamena maraka u evre. U međuvremenu, Spasojević je od uvek informisanog Legije saznao da novčanice od otkupa nisu obeležene.

Spasojević je bio ljut na Čumeta jer je bio ubeđen da im je on namestio hapšenje pošto se plašio da će biti otkrivena i njegova uloga jer je policija bila uporna da otkrije ko stoji iza Miškovićeve i ostalih otmica. Takođe Kalinić je rekao da je Čume zavrnuo Duću za milion maraka koje je pozajmio od otmice Miškovića da bi otvorio firmu Difens roud kada je ušao u legalne tokove i počeo da asfaltira puteve zahvaljući vezama sa vlastima.

Zemunci konačno odlučuju da se obračunaju sa svojim nekadašnjim šefom Čumetom i dižu mu firmu u fazduh. Miniranje mašina i objekata “Difens rouda” u Zemun Polju, vlasništvo Ljubiše Buhe-Čumeta, izvela su osmorica članova zemunskog klanu koje je predvodio Milorad Ulemek-Legija. U ovoj diverziji, Buhu su nekadašnji prijatelji i saradnici ostavili bez imovine vredne oko 15.000.000 evra. Bombaši su u krug “Difensa” na Fabričkom putu bb, gde se nalaze najmodernije mašine za asfaltiranje, upali u noći između 20. i 21. decembra 2002. godine, stoji na stranici Legende devedesetih.

Sa Legijom su pod “fantomkama” i naoružani automatima bili Vladimir Milisavljević-Budala, braća Miloš a Aleksandar Simović, Milan Jurišić-Jure, Dejan Milenković-Bagzi, Zoran Pović-Pova, kao i Đorđe i njegov brat Dušan Krsmanović. Grupa je, pod otkriljem guste magle i mraka, ušla na glavni ulaz. Iz portirnice su isterali dva radnika obezbeđenja i dežurnog vozača, a iz barake u fabričkom krugu su izbacili tročlanu porodicu. Potom je osmorka iz klana na mašinama postavila 30 plastičkih eksploziva koji su aktivirali brzogorećim štapinima po izlasku iz “Difensa rouda”.

U “Difensu”, četiri i po meseca ranije, Legija i Sretko Kalinić-Beli pokušali su rafalima iz “kalašnjikova” da ubiju Čumeta koji je nadgledao izgradnju asfaltne baze. Napadači su izleteli iz obližnjeg kukuruza i zapucali. Umesto Buhe, ubili su njegovog telohranitelja Ivicu Nikolića iz Surčina, a jednom od maskiranih napadača zakočio se automat. Posle ovog napada Buha je pobegao u inostranstvo. Tada Čume shvata da je đavo odneo šalu i da je ili on ili oni. Odlučuje da postane svedok saradnik i raskrinka Zemunski klan.

(Espreso.co.rs)